Valjevo Sva najnovija dešavanja i vesti vezane za kolubarski okrug i grad Valjevo možete naći na jednom mestu.
Jako je važno da Valjevo upozna svoju najuspešniju decu i mlade na pravi način, a u tom novom “poznanstvu” pomaže serijal “Najbolji među najboljima” o đacima generacije valjevskih osnovnih i srednjih škola, koji su Valjevska posla započela prošle godine. Najbolji među najboljima zaslužuju posebno predstavljanje, jer biti đak generacije ne znači “samo” da ste svepetičar, da ste vredno učili i osvajali nagrade na raznim takmičenjima, već da ste bili i dobar prijatelji i drug, i da ste izrasli u mlade ljude za primer. Ovaj serijal je i prilika da se našoj izuzetnoj deci javno pošalje poruka da smo ponosni na njih i da nam njihov uspeh i te kako znači, jer oni su naša budućnost. Jedna od najboljih među najboljima je Bojan Andrić, đak generacije Tehničke škole u Valjevu.
Bojan Andrić, đak generacije Tehničke škole 2023.
Bojan Andrić rođen je 1. februara 2005. godine u Valjevu. Sin Gorice i Gorana. Osnovnu školu “Sestre Ilić” u Valjevu završio sa odličnim uspehom. Tehničku školu završio je kao učenik odeljenja IV3, obrazovnog profila Tehničar mehatronike. Nosilac je diplome “Vuk Karadžić” i proglašen je đakom generacije Tehničke škole za školsku 2022/2023. godinu.
“Tokom školovanja bio je aktivan član Tehničke sekcije. Oblast interesovanja su mu inovacije u svetu nauke i tehnike. Imao je značajna izlaganja o najnovijim dostignućima u svetu robotike. Izuzetno ga interesuju roboti u kosmosu. Kao vršnjački edukator u robotici gostovao je u više osnovnih i srednjih škola. Posebno se istakao u sportskim aktivnostima i osvajao medalje na državnim prvenstvima. Tokom protekle četiri godine osvojio je jednu zlatnu i tri bronzane medalje u rvanju grčko-rimskim stilom”, navodi u opisu učenika Bojana Andrića, njegov razredni starešina profesor Ljiljana Božić.
– Koliko ti znači priznanje ĐAK GENERACIJE?
Veliko mi je zadovoljstvo dobiti priznanje Đak generacije. Iskreno, nisam to toliko priželjkivao, već je to došlo usput kao rezultat mog odricanja i rada, radi daljeg školovanja.
– Koliko truda i rada je potrebno izdvojiti da bi neko postao đak generacije? Koliko je to, u tvom slučaju, bilo teško?
Tokom četiri godine provedene u srednjoj školi,pored školskih obaveza za mene je podjednaka obaveza bio i sport – rvanje. Tu sam stekao disciplinu potrebnu za učenje i odricanje. Smatram da nije lako uklopiti sve obaveze i biti podjednako dobar, ali uspesi ne dolaze sami od sebe, samim tim je potrebno uložiti dosta truda.
– Šta je bila motivacija, a koje su bile prepreke i problemi na tom putu ka dobijanju laskavog zvanja ĐAK GENERACIJE?
Cilj mi je bio pre svega da upišem željeni fakultet, za čiji upis je potreban kontinuitet u sticanju znanja tokom sve četiri godine, a zvanje đaka generacije me samo još više podstiče da treba da nastavim da ostvarujem dobre rezultate kao i do sada.
– Kako se među vršnjacima gleda na priznanje ĐAK GENERACIJE? Da li je popularno biti ĐAK GENERACIJE, ili ne?
Na svoje odeljenje sam preponosan i ogromno im HVALA na svemu. Smatram da sam kroz srednju školu dobio prave prijatelje za ceo život i završetak ovog dela školovanja ne smatram kao naš rastanak. Smatram da nije toliko popularno biti Đak generacije. Kao što sam već rekao veliko mi je zadovoljstvo i čast sto sam baš ja dobio ovo zvanje, ali smatram da me to ne razlikuje od ostalih.
– Navedi uspomene koje ćeš posebno poneti iz srednje škole?
Smatram da na svakog učenika najveci utisak pre svega ostavljaju prijatelji iz odeljenja, a ja slobodno mogu da kažem da sam imao sreću da provedem 4 godine sa divnim ljudima koji su obeležili jedan deo mog života. Sve te lepe trenutke, ekskurzije, ali naravno i nestašluke kojih jen bilo, pamtiću do kraja života.
– Najvažnija životna lekcija koju si naučio u školi?
Naučio sam da je u redu povremeno biti drugačiji, a da će tvoji pravi prijatelji to znati da cene.
– Koji fakultet i smer si upisao?
Upisao sam Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu, smer Energetika. Bio sam 22. na listi od 16o kandidata i primljen sam na budžet.
– Zašto si se baš odlučio za taj fakultet i taj smer?
Čak i pre srednje škole znao sam da će moje buduće zanimanje imati veze sa elektrotehnikom. Iz tog razloga sam upisao Tehničku školu, smer Mehatronika, gde sam se još više zbližio sa tom oblasti, tako da nije bilo dileme koji ću fakultet upisati. Smatram da je Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu među perspektivnijim fakultetima vezanih za oblast i struku koja je meni bliska i kojom želim da se bavim.
– Kakvi su tvoji planovi za budućnost, vizije i želje po završetku školovanja?
Planiram da ostanem u Srbiji, da nađem posao u svojoj struci, jer je u životu najbitnije raditi ono što voliš.
– Da li po završetku školovanja vidiš sebe i planiraš da ostaneš da živiš i radiš u Srbiji?
Kao što sam prethodno rekao, nadam se da ću po završetku školovanja ostati u Srbiji i trudiću se da što više težim ka tome.
– Na kraju, poruka narednim generacijama?
Trud i rad se uvek isplate!
Bojan Andrić, đak generacije Tehničke škole
Kao đak generacije, Bojan Andrić je na poklon od škole dobio nekoliko knjiga i računar, a od Kraljevske porodice Karađorđevic ranac i knjigu Kralja Petra II Karađorđevića “Moj život”.
Autor serijala: Marija Petrović-Marković
