(Ne)važnost brojki i statistike?

Lokalna mreža za monitoring kvaliteta vazduha tokom prošle godine izmerila je ukupno 177 dana sa prekoračenjem granične vrednosti PM10 čestica u Valjevu, što je 25 dana više u odnosu da 152 dana, koliko je za isti period zabeležila ovdašnja stanica državne mreža za automatski monitoring. Tumačenje neslaganja u tim brojevima, kao i odgovore na pitanja koja su merenja validnija i da li Valjevcima ta brojčana “mimoiloženja” uopšte nešto znače, ako se zna da je dozvoljeno samo 35 dana sa prekomernim zagađenjem na godišnjem nivou, za Valjevska posla dali su dipl. fiziko-hemičar Biljana Mladenović iz Zavoda za javn zdravlje, dipl. meteorolog Milenko Jovanović – bivši načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine i osnivač Nacionalne Ekološke Asocijacije (NEA) i Vladimir Pantić iz “Lokalnog odgovora”, udruženja građana koje je u svom izveštaju “Aero Alarm” ukazalo na tu značajnu različitost u broju dana sa prekoračenjem granične vrednosti za PM 10 čestice u Valjevu.

Na zvaničnoj prezentaciji Grada Valjeva, objavljen je Godišnji izveštaj o monitoringu kvaliteta vazduha u 2021. godini, u kojem se konstatuje da je u prošloj godini vazduh u našeg gradu bio najlošije – treće kategorije, sa čak 177 dana sa prekoračenjem granične vrednosti štetnih PM10 čestica, što je petostruko više od 35 dana koliko je dozvoljeno tokom kalendarske godine. U izveštaju se beleži izuzetno visoka srednja godišnja koncentraciju PM 10 čestica – 63,8 µg/m3, a propisana granica je 40 µg/m3.

Aerozagadenje

Podaci iz Godišnjeg izveštaja o ispitivanju kvaliteta vazduha za 2021. godinu / Izvor: Izveštaj Aero Alarm “Lokalnog odgovora”

Podsetimo, lokalni monitoring kvaliteta vazduha u Valjevu sprovodi novosadski Institut Vatrogas, s tim što merenja koncentracije PM 10, kao podizvođač za “Vatrogas”, vrši valjevski Zavod za javno zdravlje, u čijem dvorištu se i nalazi aparat za merenje ovih suspendovanih čestica. Za razliku od gravimetrijske metode, koju za merenje koncentracije PM 10 čestica koristi valjevski Zavod, Agencija za zaštitu životne sredine sprovodi automatski monitoring kvaliteta vazduha na satnom nivou i njen uređaj, koji se nalazi na uglu Uzun Mirkove ulice i duplih traka, zabeležio je 152 dana sa prekomernim zagađenjem vazduha u Valjevu u 2021. godini.

Ono što je važno napomenuti je da Agencija za za zaštitu životne sredine još nije zvanično objavila izveštaj o kvalitetu vazduha za prošlu godinu i koliko je u protekloj godini bilo dana sa prekoračenjem graničnih vrednosti, to je učinila Nacionalna ekološka asocijacija u svom izveštaju “Vazduh 2021” na osnovu neverifikovanih podataka dobijenih iz automatskog monitoringa koji obavlja Agencija za zaštitu životne sredine.

Aerozagadenje-152-dana-PM10-NEA

Iz Godišnjeg izveštaj “Vazduh 2021” NEA / Izvor: NEA

Razlika koja se pojavila u broju dana sa prekoračenjem graničnih vrednosti između državne i lokalne mreže, svakako je moguća i objašnjiva, kaže za Valjevska posla dipl. fiziko-hemičar Biljana Mladenović iz Zavoda za javno zdravlje Valjeva. Merna mesta Zavoda i Agencije su lokacijski postavljena na suprotnim stranama duplih traka, sa udaljenošću vazdušnom linijom oko 2 kilomtera. Okolina mernih mesta je različita, a dominantan uticaj na aparate ima i saobraćaj i blizina “Krušika”.

“Merno mesto Agancije postavljeno je na travnatoj površini, u naselju koje je pokriveno daljinskim sistemom grejanja i koje ima dosta zelenih površina. Merno mesto u dvorištu Zavoda postavljeno je takođe uz duple trake, ali sa uticajem okolnih stambenih zgrada, sa manje-više prisutnim individualnim ložištima, ali i blizinom visinske zone Brđana sa velikim brojem individualnih ložišta, i koji ružom vetrova “dobacuju” do našeg aparata zagađenje. Okolina našeg mernog mesta je slabo ozelenjena, merno mesto je okruženo velikim betonskim i asfaltiranim površinama, koje su u toku zimskih meseci jako zaprljane, prašnjave i prašina podignuta vetrom, ili protokom automobila, doprinose povećanim vrednostima koncentracija PM čestica”, pojašnjava Biljana Mladenović, diplomirani fiziko-hemičar iz Zavoda za javno zdravle Valjevo.

Biljana Mladenović, dipl. fiziko-hemičar Zavoda za javno zdravlje Valjevo / Foto: Valjevska posla

Biljana Mladenović ističe da za Valjevce nema utehe, jer je sasvim nebitno da li su tokom prošle godine udisali prekomerno zagađen vazduh 170, 188 ili 152 dana.

“Ali bitno je naglasiti da se ni prošle godine, kao ni prethodnih godina unazad, ništa nije promenilo, jer su Valjevci osuđeni da polovinu godine udišu nezdrav vazduh, koji itekako ima negativne reperkusije na njihovo zdravlje, a koje nije tako vidljivo i primetno odmah, već kroz protok više godina”, kaže Mladenović i napominje da je i ova godina neslavno započela, jer su Valjevci za ceo januar, zaključno sa jučerašnjim danom, koncentraciju PM10 čestica imali samo 3 dana dana u okviru dozvoljenih vrednosti!

Aparat za merenje PM10 čestica u dvorišu Zavoda za javno zdravlje Valjevo / Foto: Valjevska posla

Nekadašnji načelnik Odeljenja za kontrolu kvaliteta vazduha u Agenciji za zaštitu životne sredine i osnivač NEA, dipl. meteorolog Milenko Jovanović, naglašava da svaki broj dana preko dozvoljenih 35 nije bezopazopasan, ali da za građane nije isto da li je 2 ili 5 puta više dana sa prekomernim aerozagađenjem, jer se radi o različitim periodima trovanja.

“Prema mom mišljenju, 177 dana je rekord u broju dana sa prekoračenjem granične vrednosti, što jasno govori o uspešnosti nevidljivih mera koje je Gradska uprava sprovela u Valjevu”, ističe Milenko Jovanović, dilplomirani meteorolog i osnovač NEA.
Milenko-Jovanovic-NEA-

Milenko Jovanović, NEA / Foto: Valjevska posla

Tumačeći različitost broja dana koje je zabeležila lokalna i državna mreže, Jovanović je istakao da u izveštaju NEA piše da je za analizu bilo dostupno 343 dana, a da je uzorkivač na lokalu radio svih 365 dana i da u tome leži objašnjenje. Kao i Mladenović, Jovanović napominje da važnu ulogu u tome imaju i različite lokacije na kojima se nalaze uređaji lokalnog i državnog monitoringa.
“Automatski detektor i laboratorijske analize PM 10 čestica nikada nemaju identične rezultate za posmatrane srednje 24-satne koncentracije. Laboratorijski rezultati su potpuno pouzdani, ako radi akreditovana laboratorija, i tačniji su od rezultata automatike, što ne znaći da su netačni, jer je metoda u celom svetu prihvaćena kao jedina i najtačnija za kontinuarno automatkso merenje ovih koncentracija. Na lokaciji automatske stanice Agenicija ima i aktivan uzorkivač, čiji će rezultati za 2021. biti poznati za 2 do 3 meseca. Onda će se opet videti razlika u odnosu na oba ova broja dana i da li je uzorkivač radio svih 365, u šta sumnjam”, precizira Milenko Jovanović.
Za Vladimira Pantića iz “Lokalnog odgovora”, ta razlika  ubroju dana ne menja suštinu stvari, jer je vazduh u Valjevu izuzetno zagađen, ne samo po broju dana sa prekomernim aerozagađenjem, već i po prosečnoj godišnjoj koncentraciji suspendovanih PM10 čestica koja je zabeležena preko 60 µg/m³, a dozvoljeno je 40 µg/m³. Rezultati merenja kvaliteta vazduha bi, prema njegovom mišljenju, verovatno bili još frapantniji kada bi postojali merni uređaji u gusto naseljenim delovima grada poput Brđana, Petog puka, Popara ili Novog Naselja.

“Nekoliko priručnih senzora koji pripadaju neformalnoj, građanskoj mreži, beleže na dnevnom mnogo više koncentracije PM čestica, nego što to beleži automaska stanica državne merne mreže. Kad je je reč o merenju zagađujućih materija od strane lokalne mreže koju kontroliše valjevska Gradska uprava, nedostaje mnogo štošta, pre svega merenje prisustva PM 2.5 čestica, teških metala, prizemnog ozona, ali i polena. A, najviše nedostaje blagovremeno obaveštavnje javnosti o kretanju koncentracija zagađujućih materija u vazduhu na osnovu pouzdanih podataka. Za sada tu ulogu obavljaju mediji i udruženja”, ističe Pantić.

Vladimir Pantić, “Lokalni odgovor”

Pantić ukazuje da gradska vlast i nadležne službe, nažalost, gotovo nikakve mere za smanjenje aerozagađenja ne preduzimaju i da su otpuno nezainteresovani za akciju u tom pogledu.

“Ako znamo da “stari” Plan kvaliteta vazduha koji je istekao poslednjeg dana 2021. u stvari nikad nije postao punovažan, jer nije dobio saglasnost Ministarstva za zaštitu sredine, pa još ako znamo da “novi” Plan još nije ugledao svetlo dana, a približavamo se drugom kvartalu 2022, moramo da se pitamo na koji način vazduh u Valjevu može da postane zdrav i čist? Jedini način je da se utvrdi odgovornost za propuste, da se oslobodimo ljudi koji iz bilo kog razloga u poslednjih 5 godina nisu u stanju da obave svoje elementarne dužnosti i osiguraju primenu zakona”, naglašava Vladimir Pantić.

Izvor: Lokalni odgovor

Praćenje broja dana koliko smo disali štetan vazduh  jako je važna i sa razlogom se sprovodi. Ali, ne u smislu da samo i isključivo (p)ostanu puki statistički podatak. Većina Valjevaca će se složiti da su tokom prethodnih godina nijanse u pitanju vezano za brojke i statističke podatke merenja kvaliteta vazduha. U Valjeve su godinama unazad već ostignuti su svi mogući “pikovi” u merenjima i iznova se ti neslavni rekordi obaraju. I? Ništa! I tako se mesecima, godinama i iz grejne sezone u sezonu naša priča vrti oko statistike, a ne oko konkretnih stvari za urgentno rešavanje ovog problema, koji nastavlja da uzima danak!

Za kraj ćemo citirati Milenka Jovanovića, koji je predložio sledeće: “Umesto “merenja temperature” treba odmah primeniti terapiju”!

 

M.P.M.

 

Vazduhograf-Valjevo-Aerozagadenje

“Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva “

Facebook komentari

About Marija Petrović - Marković

Iako po struci diplomirani novinar, novinarstvom se bavi iz ljubavi honorarno, na „hajdučki i uskočki" način iz sfere kulture, gde joj je radna matica. Kao student novinarstva krajem 1999. godine počela da radi u informativnoj redakciji rwgionalne Vujić televizije Valjevo (VTV), čiji je deo novinarskog tima bila 4 godine. Potom bila novinar-urednik u informativnoj redakciji Regionalne Televizije Valjevo (TVA) skoro 2 godine. Tokom 2004. i 2005. godine živela u Londonu i u tom periodu imala novinarsko mentorstvo na Channel 4 News od strane poznate britanske novinarke Darshne Soni. Po povratku iz Londona kratko vreme bila u informativnoj redakciji TV B92. U okviru projekta TV Training bila stipendista Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope, a potom i stipendista Fondacije Konrad Adenauer. Njeni tekstovi objavljivani su u nedeljniku „Napred“, „Reviji Kolubara“ i „Tešnjarskom glasonoši“. Od osnivanja portala valjevskapola.info 2016. godine radi kao novinar-urednik ove medijske kuće. Autor je više projekata, među kojima su "Da Valjevo prodiše", "UdahnimO2", Vazduhograf" i drugi, koji se na portalu Valjevska posla podrobno bave problemom aerozagađenja u Valjevu od 2017. godine. Dobitnica je Nagrade grada Valjeva za oblast Informisanje i društveno angažovanje u 2019. godini.