Valjevo Sva najnovija dešavanja i vesti vezane za kolubarski okrug i grad Valjevo možete naći na jednom mestu.
U prvoj polovini januara, periodu koji je bio karakterističan po snežnim padavinama i niskim temperaturama koje su se spuštale i do minus 12°C, napostilo nas je nekoliko naših poznatih sugrađana, a uzrok smrti najčešće je bio infarkt miokarda. Bio je to povod za razgovor sa dr Dušanom Ružičićem, kardiologom Opšte bolnice u Valjevu od koga smo saznali za podatak da je tokom decembra na kardiologiji registrovano čak 40 infarkta miokarda, a slična je tendencija i tokom januara. Poređenja radi, u proseku na ovom odeljenju mesečno bude tretirano od 20 do 25 infarkta srca.
Dr sci. med. Dušan Ružičić (foto: Opšta bolnica Valjevo)
“Tradicionalno na našem odeljenju u zimskim mesecima, naročito u decembru i januaru povećan je broj bolesnika koji se javljaju i leče zbog ishemijske bolesti srca (angina pektoris, akutni infarkt miokarda), te ni ova godina nije bila izuzetak. Dovoljno govori podatak da smo u decembru imali preko 40 akutnih infarkta miokarda koji su lečeni primarnom PCI, a i mesec januar ima takav trend”, kaže za portal Valjevska posla dr Dušan Ružičić.
Zimski meseci kao što znamo periodi su sa izrazito niskim temperaturama koje se neretko kreću i ispod 0 °C.
“U takvim uslovima u organizmu krvni sudovi se sužavaju, što kod bolesnika koji već imaju neko strukturno suženje (plak) uzrokuje bol u grudima. Poznato je da bolesnici sa anginom pektoris imaju bol pri izlasku na hladan vazduh, ili pucanje plaka što je osnova za nastanak akutnog infarkta miokarda. Najčešće se ovakve pojave dešavaju ako osoba
uz to ima i neku tešku fizičku aktivnost, čišćenje snega, nošenje drva i drugo, što je povezano opet sa zimskim periodom. Ukoliko osoba zna za svoju bolest treba da bude pošteđena takvih aktivnosti. Stoga kardiovaskularnim bolesnicima savetujemo fizičku aktivnost u vidu šetnji, ali u najtoplijim delovima dana tokom zimskih meseci od 12 do 16 časova”, savetuje dr Ružičić.
Doktora smo pitali i kako u zimskim uslovima treba da se ponašaju osobe koje su već imale neku hiruršku intervenciju na srcu.
“Bolesnici koji imaju implantiran stent ili oni kojima je urađena hirurška revaskularizacija miokarda bypass-om treba da budu umerni u hrani i piću, da izbegavaju tešku fizičku aktivnost, redovno koriste svoju terapiju i javljaju se na kontrolne preglede i da obrate pažnju na pojavu bola u grudima i pri pojavi istog jave se svom izabranom lekaru”, objašnjava dr Dušan Ružičić.
“Ono što je najbitnije je prevencija i kontrola faktora rizika na koje možemo uticati kao što su povišen krvni pritisak, masnoće u krvi, šećer, pušenje, fizička neaktivnost, jer prva menifestacija koronarne bolesti može biti naprasna srčana smrt, da bolesnici i ne stignu do bolnice, kao što smo bili svedoci u prethodnom period”, poručuje dr Ružičić i naglašava da u literatuti nema preciznih temperaturnih limita kada srčani bolesnici ne bi trebalo da izlaze napolje, ali svakako bi trebalo da budu oprezni kada su temperature u minusu.
Partite upustva doktora i čuvajte svoje srce, jer to neće činiti niko umesto vas.
Milena Kuzmanović
