PETI CLIMATHON VALJEVO O TRI KLJUČNE TEME ZA NAŠ GRAD – KVALITET VAZDUHA, UPRAVLJANJE OTPADOM I ZAŠTITA VODA!

U organizaciji iRevolucije u saradnji sa Climate KIC partnerom iz Holandije, uz podršku Mladih istraživača Srbije i Beogradske otvorene škole, u subotu je održana peta konferencija Climathon. Reč je o globalnoj inicijativi koja za cilj ima rešavanje problema iz oblasti zaštite životne sredine određenih gradova, a Climathon Valjevo je deo ovog globalnog pokreta koji se istovremeno odvija u više od 60 zemalja i 150 gradova. Za petu konferenciju, organizatori u Valjevu su proširili teme i bavili se kvalitetom vazduha, zaštitom otpada i voda, kao kritičnim tačkama našeg grada i okoline kada je reč o zaštiti životne sredine.

U prvom bloku ovogodišnjeg Climathona, održana su radionice zatvorenog tipa koje su kao cilj imale podsticanje participacije lokalnih donosioca odluka, predstavnike korporativnog sektora, medija i organizacija civilnog društva. Radionica na temu “Uticaj korporativnog sektora na stanje životne sredine u Valjevu“, bila je predviđena da se zajednički diskutuje o aerozagađenju kao ključnom problemu u oblasti zaštite životne sredine na lokalnom nivou, kao i potencijalnim rešenjima kroz saradnju svih relevantnih sektora.

“Ideja je bila da ostvarimo participaciju i sa gradskom Inspekcijom za zaštitu životne sredine, Gradskom upravom Valjeva, privrednim sektorom, civilnim sektorom i predstavnicima medija kako bi sve bilo transparentno, međutim, nisu se pojavili ni predstavnici privrednog sektora, ni predstavnici Gradske uprave, ni predstavnici ekološke inspekcije! Za razliku od lokala koji nije pokazao intesovanje za ove aktivnosti, dobra vest ove godine je da smo prepoznati od Ministarstva zaštite živnotne sredine”, ukazao je Vladimir Radosavljević iz iRevolucije.

Kao potpuna novina, na konferenciji su predstavljeni rezultati istraživanja EKOblok mreže, zasnovanom na metodologiji Svetske zdravstvene organizacije (SZO), koja za cilj imaju procenu uticaja aerozagađenja na građane Valjeva, Leskovca i Novog Pazara. Vladimir Radosavljević podsetio je da, prvi put kada je korišćen ovaj softver, država nije dozvolila publikaciju rezultata koji su se odnosili na Bor, jer bi na taj način priznala svoju grešku da svaki četvrti stanovnik Bora ima karcinom, a svaki šesti umire od maligniteta, iako je platila tu studiju 150.000 evra.

“Mi smo odlučili da uradimo te procene za Valjevo i da ih prezentujemo javnosti. Trenutni podatak je da 236 ljudi godišnje u Valjevu premine od lošeg vazduha”, naglasio je Radosavljević.

Način na koji se koristi i obuku za upotrebu ovog besplatnog softvera SZO, alata AirQ+, prezentovao je Srđan Mančević, inženjer mašinstva, ekspert u oblasti novih tehnologija, koji jedini u Srbiji uz pomoć AirQ+ aplikacije zna da izračuna uticaj aerozagađenja na stanovnike.

“Javno dostupni podaci o zagađivačima (PM2,5 i PM10 časticama), o procenjenom broju stanovništva koje je u riziku, o procenjenom broju stanovništva koje je na određenoj teritoriji i o broju umrlih na toj teritoriji, koje smo dobili od Agencije za zaštitu životne sredine i Republičkog zavoda za statistiku, uneli smo u AirQ+ i na osnovu tih podataka dobili smo procenu koliko godina života će biti izgubljeno na određenom području zbog toga što ste imali neku vrstu zagađenja. To su procene na osnovu statističkih podataka, procene šta može da nas očekuje, ne tačni rezultati”, istakao je Mančević.

Specijalista epidemiolog dr Snežana Živković Perišić ističe da su se u ovom istraživanju opredelili za PM 2.5 čestice koje su najčešće prisuten u vazduhu, a služili su se mernim podacima iz državnog monitoringa kojeg u Valjevu, kako je rekla, ima dovoljno.

“Za period od šest godina koji smo mi posmatrali (2018-2023), prosečno je bilo 36,9 µg/m3 ovih čestica, a znamo da su dozvoljene vrednosti do 25 µg/m3, što znači da smo imali povećenu koncentraciju PM častica u Valjevu. Pratili smo proporciju smrtnih slučajeva od svih uzroka smrti (bolesti srca i krvnih sudova, respiratornih bolesti, hronično-opstruktivne bolesti pluća, karcinoma pluća, ishemijske bolesti srca i moždanog udara) koji se mogu dovesti u vezu sa aerozagađenjem, odnosno sa visokim koncentracijom PM častica. Rezultati su pokazali da je i u 2018. i u 2023. godini, kao posledica povećene koncentracije ovih čestica, broj smrtnih slučajeva bio povećan. Ali, ono što smo zapazili je da učešće ili broj smrtnih slučajeva koji se mogu dovesti u vezu sa zagađenjem opada, da je 2018. godine bio veći nego 2023. godine. To se dovodi u vezu sa koncentracijom PM častica, koje su u 2018. bile veće, što možda znači da se neke stvari, generalno, u Valjevu menjaju ili da smo se osvestili, da znamo da su promene neophodne, kako bi mogli, na neki način, da preveniramo”, navela je dr Živković Perišić.

“Ono što je, nažalost, poražavajuće, to je da smo u 2023. godini radili drugi specifični indikator, a to su godine života izgubljene zbog aerozagađenja, gde smo ustanovili da celoživotni gubitak u godinama života u Valjevu, kada govorimo o svim uzrocima smrti, iznosi 10 godina. To praktično znači da će dete koje se rodilo prošle godine, živeti 10 godina kraće, ukoliko se nešto ne uradi”, naglasila je Snežana Živković Perišić uz napomenu da imaju intenciju da sprovedu edukaciju za rad u AirQ+ među institucijama koje se bave merenjem kvaliteta vazduha kako bi jedan potpuno besplatan softver mogli da iskoriste za procene nekih zdravstvenih parametara, važnih za planiranje socijalne i zdravstvene, pa i ekonomske politike.

Upravo taj pokazatelj da postoji veza između aerozagađenja i raznih bolesti je najznačajnijij rezultat ove analize, smatra dr Branislava Matić Savićević, specijalista higijene sa mediciskom ekologijom.

“Dobro je što nisu samo analizirani respiratorna oboljenja, zato što smo mi dokazali da ta mala čestica koja prodire kroz našu plućnu krvnu barijeru, zapravo bira organ. Ona prođe kroz respiratorni trakt, ali na tom putu uđe u krv. U zavisnosti šta ta čestica nosi na sebi, da li je to teški metal, ili neka organska materija, ona nađe put do određenog organa. One koje nose na sebi benzen, benzoapiren, teška, isparljiva organska jedinjenja, vole masne organe, jatru, bubrege, neurološki gledano mozak i periferni nervni sistem. Mi ovde nismo davali kvantitativne, tačne brojke, ovde se radi o proceni koja je bitna prvo za narod da postane svestan da veza postoji, a drugo za donosioce odluka, zato što ovaj softver omogućava scenarije, kao i evropski softver koji je korišćen za nacionalni program kvaliteta vazduha”, naglasila je dr Branislava Matić Savićević.

Kao najvažnije probleme Valjeva kada je reč o aerozagađnju, dr Matić Savićević navela je Krušik i neophodnost prelaska na druge energente, bolju fluktuaciju saobraćaja, promenu energenata ili kotlova za individalna ložišta, kojih je, prema procenama, 14.000, uz pohvalu subvencionisanja mera energetske sanacije koje se sprovode. Kao važnu meru, dr Branislava Matić Savićević je navela informisanje i upozoravanje javnosti o kvalitetu vazduha, jer kako je rekla, mi smo stara populacija i veliki je broj onih koji nisu digitalizovani, koji ne koriste pametne telefone i aplikacije, te da bi trebalo naći način da te informacije dolaze redovno do njih.

Podatak da je kvalitet vazduha najgori u situacijama kada gore deponije, kada se oslobađaju dioksini i furani, a ljudi koji žive u okolini tih deponija imaju najveću verovatnoću da dobiju kancer, povezuje dve teme ove konferencije, aerozagađenje i odlaganje i upravljanje otpadom. Valjevo je jedinstven primer u Srbiji, verovatno i u čitavoj Evropi, naravno u negativnom kontekstu, kao grad u kome se deponija nalazi na našto više od kilometar od centra grada, u naseljenom području. Osim ovog, zabrinjava i podatak da su vrlo česte situacije izbijanja požara na deponiji, a kako je rečeno, ona gori cele godine, više leti, manje zimi.

Kada je reč o upravljanju otpadom predstavnik Saveta za zaštitu životne sredine Zorica Vuković je kao najveći izazov navela dugogodišnje čekanje na izgradnju sanitarne regionale deponije u Kaleniću.

“Do tad se koristi i ova postojeća deponija koja je nebezbedna, nesanitarna i ljudi u okolini trpe posledice toga. Ali, ne može se sad tražiti novo rešenje, mi smo pristupili tome 2011. godine i to je pravac kome Valjevo teži, trajno rešenje. Tu priču prate i izazovi upravljanja otpadom u Reciklažnom centru. Projektovani kapacitet postojećeg reciklažnog centara je 27.000 tona, a podaci su da se svega 220 tona odlaže godišnje. Reciklažni centar ima i reciklažno dvorište, ali se ne koristi zbog izostanka primarne selekciije otpada, a nisu ni potpuno tehnički osposobljeni i opremljeni. Kada se pristupi ovom regionalnom upravljanju otpadom, mislim da će taj Reciklažni centar morati da se proširi, on će opsluživati grad Valjevo i opštine Osečina i Mionica, moraće da se proširi za dodatne linije za metal, plastiku, sve ono što ne postoji. Za sad se prima pet ambalaža, papir, karton i staklo, koje Sekopak preuzima kasnije”, procenila je Zorica Vuković uz napomenu da je, dok Kalenić ne počne sa radom, a najave su da bi to trebalo da se desi 2026. godine, važno raditi na edukaciji, na pripremi stravništva za primarnu selekciju otpada i postavljanju infrastrukture.

“Važno je da se utvrdi način kako će se razdvajati otpad, kako će se postupati sa biorazgradivim otpadom koji čini najveći deo ukupnog otpada, čak 40%. Građevinski otpad je posebna tema. Grad Valjevo nema opredeljenu lokaciju za građevinski otpad, odnosno šut koji se takođe može reciklirati i ponovo iskoristiti. Za sada, koliko znam, deo tog građevinskog otpada se koristi na postojućoj deponiji za zasipanje, razastiranje otpada, ali to je prelazno rešenje. Poseban problem građevinskog otpada zbog intenzivne urbanizacije je na Divčibarama i to je teže rešiv problem zbog udaljenosti, potrebno je mobilno postrojenje koje će opsluživati Divčibare. Primećeno je da ima deponija građevinskog otpada na Golupcu, tamo gde je nekada bila deponija. Kad se građevinski otpad deponuje, to se postepeno pretvara u komunalnu deponiju, odnosno divlju deponju, zato što ljudi kad vide da se odlaže građevinski otpad, koji nije nikad čist, već tu ima i kartona i plastike, po inerciji bacaju i komunalni”, ukazala je Zorica Vuković.

U okviru ovogodšinjeg Climathona, Televiziji Valjevo plus, portalu Valjevska posla i agenciji Titan Web Design dodeljene su Zahvalnice za izuzetan doprinos promociji objektivnog informisanja o kvalitetu vazduha i podizanju svesti javnosti o značaju zaštite životne sredine, te promociji ekoloških vrednosti i unapređenju kvaliteta građana.

---

„Medijski projekat „VAzduhograf 2024“ sufinansira se iz budžeta grada Valjeva“
„Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva“!