Predstavljeni radovi 28 domaćih autora na izložba “Likovni umetnici Valjeva 2019”

Dok valjevski likovni stvaraoci ne dobiju svoju dugo iščekivanu galeriju, domaća publika ima priliku samo jednom godišnje da pogleda grupnu izložbu slika svojih umetnički opredeljenih i nastrojenih sugrađana. Valjevski Narodni muzej otvorio je vrata svoje galerije domaćim likovnim umetnicima treću godinu zaredom, a ovdašnja publika je svojim prisustvom, kao i prethodnih godina, dala podršku pre svega ideji izložbe “Likovni umetici Valjeva” (LUV), ali i izlagačima, među kojima ima i akademaca i slikara amatera.

Sa otvaranja izložbe “Likovni umetnici Valjeva 2019” u Narodnom muzeju Valjevo

Na ovogodišnjoj, trećoj po redu izložbi “Likovni umetnici Valjeva”, koja se tradicionalno otvara početkom oktobra meseca, izloženo je 28 slika različitih formata, tehnike i tematike. Među imenima izlagača ima umetnika koji izlažu svake godine od uspostavljanja izložbe LUV pre tri godine, ali i nekih novih imena, manje ili više poznatih domaćoj likovnoj sceni, čija su dela prvi put prezentovana u okviru ove izložbe. Kako red i običaji nalažu nabrojaćemo imena svih 28 autora po azbučnom redu: Miodrag I. Antonić, Danijela Bogojević, Dejan Bogojević, Jovanka Božić, Maria Bramasole, Marija Vukosavljević, Milica Ilić Gačić, Milovan Gojković, Radmila Reveka Dragutinović, Vojkan Đurđević, Radomir Ilić, Ivana Jakovljević, Biljana Janevska, Milivoj Kostić Kole, Jelena Lazarević, Natalija Lukić, Slađana Marinković, Zoran Mujbegović, Radmila Obradović, Katarina Ostojić, Danijela Padejski, Zoran Plavšić, Dušanka Radović, Svetlana Ratković, Radmila Stanimirović, Ana Stefanović, Danilo Stojanović i Milica Žujović. Najmlađi autor rođen je 1999, a najstariji 1939. godine.

Ana Novaković, istoričar umetnosti

Istoričarka umetnosti valjevskog Narodnog muzeja Ana Novaković, koja je otvorila izložbu, naglasila je da su među izlagačima neka lica poznata od ranije, a da neka “Bogu hvala izlažu prvi put u ovom prostoru”. Istakla je da cilj nije bio samo upoznavanje sa autorima, već da je svemu dat jedan edukativni karakter.

“Koordinirajući ovom izložbom, došla sam do saznanja da su određeni slikarski rukopisi prosto nepravedno dugo godina bili u senci, a jasno je da zavređuju pažnju kako likovno pismene publike, tako i šire publike uopšte. Na javni konkurs za učešće umetnika na ovoj izložbi javio se određeni broj autora, među kojima je bilo 70% akademskih umetnika sa ozbiljnim biografijama i 30% onih koji nisu akademci, ali koji su svakako izlagali na više grupnih i samostalnih izložbi. Postavka je šarenolika slikarska lepeza različitih i rukopisa i ljudi koji deluju u različitim slikarskim pravcima. Koncipirali smo je tako da smo počeli od aktova i portreta žena, uopšte od radove sa motivima žena, pa smo došli od jedne nadrealističke strukture, uključujući apstraktni ekspresionizam, i na kraju zaršili sa jednom realističkom i hiperrealističnom pričom, zajedno sa radovima na kojima su religiozni motivi. Bilo je teško uskladiti radove. Bilo bi lakše da Valjevo ima svoje udruženje likovnih umetnika, jer bi sa njegovim postojanjem rad bio daleko ozbiljniji i napredniji”, kazala je Ana Novaković.

Među umetnicima koji izlažu već treći put, dakle od uspostavljanja godišnje izložbe “Likovni umentici Valjeva”, je i Miodrag I. Antonić. Član je ULUS-a od 1994. godine i izlagao je na brojnim grupnim izložbama i samostalno u zemlji i u inostranstvu. On ističe da da je izložba “Likovni umetnici Valjeva” idealna prilika da se ovdašnji slikari predstave domaćoj publici pošto valjevski umetnici nemaju svoju zasebnu galeriju.

“Svakako da bi sve bilo drugačije da Valjevo ima svoje udruženje likovnih umetnika i svoju galeriju. Ali, isto tako smatram da umetničko delo svakog od nas, gde god bilo ono izloženo i u bilo čijem društvu, najbolje govori o našem slikarskom kvalitetu, bilo da je reč o akademcima ili ne. Ova izložba se razvija iz godine u godinu, neki slikari su prisutni od početka, a pojavljuju se i neka nova imena, mladi stvaraoci. Takođe smatram da treba da se povede računa o tome da se izlažu radovi nastali u prethodnih godinu dana, jer ipak je reč o godišnjoj izložbi. Mislim da bi se tako postigao jedan određeni efekat i podstakli izlagači da na neki način razmišljaju sa čime će pred domaću publiku. Nadam se da će izložba u godinama koje dolaze biti sve bolja, ne samo u organizacionom i koncepcijskom smislu, već i sve većoj zainteresovanosti autora za izlaganje”, ističe Miodrag I. Antonić.

Delo Miodraga I. Antonića “MALA MAŠA”, akril na platnu, 100x100cm

Zoran Mujbegović, koji je dipomirao je slikarstvo na Akedmiji likovnih umetnosti 1974. godine u klasi prof. Stojana Čelić i koji je do sada izlagao 43 puta samostalno i učestvovao na preko 30 grupnih izložbi, prvi put učestvuje na “valjevskom Oktobarskom salonu”.

“Ja već oko dvadeset i više godina ne učestvujem na kolektivnim izložbama, ali nisam mogao da odbijem ljubazan i dobornameran poziv za učešće na ovoj izložbi, iako sam znao da neće učestvovati mnogi Valjevski slikari. Svaki od njih ima neke svoje razloge i ja ne bih u njih ulazio i analizirao ih. Nije slikar svako ko slika, kao što nije slikar ni svako ko završi neku od mnogih umetničkih škola ili akademija. Slikar je onaj umetnik koji se svojim radom pokazao. Prema mom mišljenju, svaki autor koji je imao samostalnu izložbu u nekoj “zvaničnoj galeriji” može da izlaže na ovakvoj manifestaciji. Celokupna ideja predstavljanja likovnih umetnika Valjeva na jednoj ovakvoj godišnjoj izložbi ima nekog smisla i verujem da će ubuduće, kada se stvari malo ispeglaju, pomire računi i usaglase raznolike sujete, ova manifestacija biti dobar i pravi pregled likovne scene Valjeva”, kaže Zoran Mujbegović. On takođe smatra, kao i njegov kolega Miodrag I. Antonić, da je veoma važno da delo koje se izlaže mora nastati u periodu između dve izložbe LUV, jer izložba prati rad autora iz godine u godinu. Upravo držeći se tog principa Mujbegović je pred domaću valjevsku publiku prvi put na ovoj izložbi izašao sa delom koje je nastalo krajem prošle godine.

Delo Zorana Mujbegovića “POREDAK”, akrilik na platnu, 80x80cm

Jelena Nikolić Lekić, direktorka Narodnog muzeja Valjevo ističe da je Muzej pre 3 godine, na inicijativu Grada, otvorio vrata svim valjevskim likovnim umetnicima i dao im mogućnost da se predstave svojoj domaćoj publici na godišnjoj izložbi LUV pošto nemaju svoju zasebnu galeriju.

“Moram da naglasim da ovakve izložbe spadaju u naše sporedne aktivnosti. Nažalost, valjevski umetnici nemaju svoju galeriju, zbog čega mnogi rado prihvataju da učestvuju na ovoj izložbi, a isto tako postoje i oni koji se žale što još uvek nemaju zaseban galerijski prostor ali se ne odazivaju na naš poziv za učešće. To je stvar njihovog ličnog izbora. Dok ne budu osnovali Udruženje likovnih umetnika Valjeva i sami odredili kriterijume, na nama je da svima svake godine ponudimo prostor i priliku za izlaganjem”, naglašava direktorka Muzeja Jelena Nikolić Lekić.

Sa otvaranja izložbe “Likovni umetnici Valjeva 2019” u Narodnom muzeju Valjevo

Izložba “Likovni umetnici Valjeva” biće otvorena u galeriji Narodnog muzeja Valjevo do 21. oktobra. Katalog koji prati izložbu “Likovnu umetnici Valjeva 2019” možete pogledati i preuzeti u elektronskoj formi OVDE

 

M.P.M.

 

 

Autor: Marija Petrović - Marković

Iako po struci diplomirani novinar, novinarstvom se bavi iz ljubavi honorarno, na „hajdučki i uskočki" način iz sfere kulture, gde joj je radna matica. Kao student novinarstva krajem 1999. godine počela da radi u informativnoj redakciji Vujić televizije Valjevo (VTV), čiji je deo novinarskog tima bila 4 godine. Potom bila novinar-urednik u informativnoj redakciji Regionalne Televizije Valjevo (TVA) skoro 2 godine. Tokom 2004. i 2005. godine živela u Londonu i u tom periodu imala novinarsko mentorstvo na Channel 4 News od strane poznate britanske novinarke Darshne Soni. Po povratku iz Londona kratko vreme bila u informativnoj redakciji TV B92. U okviru projekta TV Training 2005 bila stipendista Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, a potom i stipendista Fondacije Konrad Adenauer. Njeni tekstovi objavljivani su u nedeljniku „Napred“, „Reviji Kolubara“ i „Tešnjarskom glasonoši“. Od osnivanja portala valjevskapola.info 2016. godine radi kao honorarni saradnik ove medijske kuće. Autor je projekata “Da Valjevo prodiše”, “Da Valjevo prodiše - Faza dva” i “Valjevo ima rešenje za aerozagađenje”, koji se na portalu valjevskaposla,info bave problemom aerozagađenja u Valjevu unazad 3 godine.
<>