Pripremite se, počinje sezona alergije na ambroziju!

O alergijama se sve češće govori u kontekstu epidemije, jer se po učestalosti oboljevanja nalaze na vrhu nezaraznih bolesti, odmah posle kardiovaskularnih oboljenja, pa stručna javnost smatra da su alergije bolesti moderne civilizacije. Sve je više različitih vrsta alergena sa kojim dolazimo u kontakt, jer se  sve više različitih supstanci i hemikalija pojavljuje na tržištu, kao i konzervisanih namirnica… I sve one mogu biti razlozi alergijskih manifestacija. Predviđanja su da će od alergija patiti sve veći broj ljudi u perspektivi, ističe specijalista interne medicine – alergolog, dr Rada Vilotić – Subotić.

Dr Rada Vilotić – Subotić, specijalista interne medicine – alergolog

Sezona alergija na korovske biljke je pred vratima, počeo je period polenizacije korova, među kojima je najjači i najdominantniji alergen ambrozije, ali i tzv. crni pelin. Smatra se da je oko 10 odsto evropskog stanovništva senzibilisano na ambroziju, a da ona praktično predstavlja polovinu alergičnih na polene.

“Najveća koncentracija polena ambrozije jeste od polovine avgusta i u septembru. Mada, sve to zavisi od toga kakva je godina i kakvo je vreme. Mi sada nismo imali pacijente koji su imali tegobe zbog ambrozije zato što je ovo bilo kišno leto i što je polenacija malo kasnila, pa je i koncentracija polena u prirodi spirana i bila manja. To su sigurno pokazale i merne stanice od kojih su dve u glavnom gradu i ostale su po Vojvodini, jer je koncentracija ambrozije najveća od Beograda do Subotice. Ova kišna sezona je pogodovala pacijentima koji su alergični, jer je donosila tzv. tepih kišu, koja je jedina u stanju da spere taj polen i da ga odnese. Ali, ove promene temperature i veliko isparenje nije pogodovalo osobama koje imaju opstrukciju disajnih puteva. Ipak, broj pacijenata je približno isti kao u istom periodu prošle godine, samo su tegobe bile manje izražene nego inače”, pojašnjava dr Rada Vilotić – Subotić, uz važnu napomenu da su preventivne mere prva metoda u lečenju i da sami ne kupujemo “neki lek protiv alergije”, već da se obratimo alergologu da bi tačno utvrdili na šta je osoba alergična i potom prepisali odgovarajuću terapiju.

Za sada nema preciznih podataka da li je stanovništvo sa seoskog područja osetljivije na alergene, iako im je češće izloženo. Jedno je sigurno, sve veći broj osoba u svetu, pa i kod nas, ima alergijske bolesti, pa pojedini stručnjaci govore da je reč o razmerama pandemije.

(Izvor: https://commons.wikimedia.org)

Od tzv. inhalatornih alergena koji su najčešći u našoj sredini su kućna prašina i njeni zbirni alergeni, od kojih su najčešće grinje, rasprostranjene ne samo na našoj teritoriji, već na celoj zemaljskoj kugli. Samo postoji više vrsta tog “dermatofagoidesa”, pa su u različitim regionima zastupljeni različiti tipovi. Zatim, tu su alergeni životinjske dlake, odnosno psa i mačke, i mnogo češći alergeni polena: drveća, trava i korova.

“Ispoljavanje alergijskih bolesti je različito, jer mogu biti alergijske bolesti respiratornog trakta, odnosno gornjih i donjih disajnih puteva, a to su: alergijski rinitis, alergijska astma, alergijski konjuktivitis, ili se mogu ispoljiti u vidu meko tkivnih otoka, kao što su edem, ili osipi po koži u vidu koprimnjače, ali i različitih drugih osipa. Takođe, alergijske reakcije se mogu manifestovati na sistemu organa za varenje zbog uzimanja različitih vrsta namirnica, a mogu biti i posledica ujeda insekata što je u porastu u ovim letnjim mesecima, ali je i inače u porastu, obzirom da su i sve druge alergije u porastu”, napominje dr Vilotić – Subotić.

Dr Rada Vilotić – Subotić, specijalista interne medicine – alergolog

Prema njenim rečima, prethodno urađene statistike su predviđale da će do 2020. godine praktično svako drugo dete
bolovati od neke alergijske bolesti, a prema procenama, 20 odsto ljudi u svetu, pa i kod nas, boluje od alergijskih bolesti.

“Zastupljen je bronho rinitis, pa 20 odsto bronhijalna astma, 10 do 12 odsto koprimnjača, sa tendencijom da ove cifre budu mnogo veće u perspektivi’’, ističe dr Rada Vilotić i dodaje da statistički podaci pokazuju da 500 miliona ljudi u svetu boluje od alergijskog rinitisa, da 200 miliona ljudi boluje od bronhijalne astme i da značajan procenat njih ima udruženu bolest disajnih puteva.

Praktično, kada se govori o te dve bolesti, govori se o jednoj istoj bolesti samo na dve različite lokacije. Odnosno, može se reći da to i nisu dve različite lokacije, već da se radi o jednom zajedničkom disajnom putu koji počinje nosem, a završava se alveolama.

“Pošto je od tih respiratornih bolesti alergijski rinitis najčešća bolest, znači da ta alergijska inflamacija kao alergijska bolest počinje na gornjim disajnim putevima, što je i najčešće i stvori se to alergijsko zapaljenje usled dužeg kontakta sa alergenima, pa se alergijska inflamacija lagano spusti na donje disajne puteve i nastaje bronhijalna astma. Ako bi taj process prvo počeo na donjim disajnim putevima, onda bi se ushodno ta alergijska inflamacija pela ka gornjim disajnim putevima, pa bi nastao rinitis. I zato se tu govori o te dve bolesti kao o jednom disajnom putu, pa zapaljenski proces  može da počinje u jednom, ili drugom smeru”, jednostavno objašnjava alergolog, dr Rada Vilotić – Subotić.

Tabela cvetanja polena

Sezona cvetanja drveća traje od februara do aprila meseca, pa pacijenti, kako kaže dr Vilotić – Subotić, treba da se jave već u decembru ili januaru. Ova zima bila je blaga pa je polenacija drveća rano počela. Među alergenima drveća najmoćniji je: breze, topole, hrasta, jasena, oraha, lešnika.

“Ljudi često imaju dilemu kada se pojavi tzv. maca, beli polenov prah koji leti i draži sluznicu nosa, izaziva kijanje, svrab očiju, sekreciju, ali to nije alergija. Izaziva iritaciju sluznice sa kojima prvo dolazi u kontakt i smeta i osobama koje nisu alergične. I one kijaju, imaju sekreciju iz nosa, sa ciljem da se te “mace” eliminišu iz disajnih puteva, a kod alergičnih još više stimuliše već postojeće zapaljenje na sluznicama, pa pogoršava simptome”, objašnjava dr Rada Vilotić – Subotić.

Polenacija trava traje dugo, počela je u aprilu i traje skoro celog leta. Oni koji “pate od ambrozije” znaju da ih korovi već “guše” od polovine jula, i gušiće ih tokom avgusta i septembra, sve dok ambrozija “ne popusti” tek polovinom oktobra meseca.

M.P.M.

Da Valjevo prodiše - Faza dva

 

Autor: REDAKCIJA VALJEVSKAPOSLA

Početkom 2016. godine sa radom je počeo novi gradski portal na adresi www.valjevskaposla.info, koji je za vrlo kratko vreme, zbog svoje nepristrasnosti i objektivnosti, zabeležio izuzetnu posećenost i zadobio naklonost građana Valjeva. Cilj portala nije samo objavljivanje vesti, već i interakcija sa sugrađanima kroz pružanje drugačijih vrsta usluga.