PUTOVANJE KROZ PREDELE, VREME I DIVLJE DEPONIJE

Početak 2023. godine, posmatrano planetarno, nije nam doneo mnogo toga dobrog, naprotiv, nastavak rata u Ukrajini, katastrofalan zemljotres u Turskoj i Siriji, širom planete bahaćenje bogatih i moćnih, na drugoj strani stradanje siromašnih i nedužnih ljudi… Malo je toga i u mikro okruženju što bi moglo da nam zagreje dušu.

IMG_20230210_123351_resized_20230210_043320828

Ipak, ako bih se vratila u svakodnevicu, jer ona mi svakako pripada, i ako bih izdvojila nešto što mi je prijalo i učinilo da se osećam civilizovano, a ne poraženo, što je češći slučaj, svakako je normalizovanje železničkog saobraćaja na barskoj pruzi, na relaciji Valjevo – Beograd.

Nakon proteklog leta, kada je na ovom železničkom pravcu put do Beograda trajao i po nekoliko sati, i za zarobljene putnike predstavljao noćnu moru, situacija na ovom delu železnici dovedena je u red i do Beograda se stiže za sat i po. Ponekad to putovanje traje i kraće ako voz ne staje na svakoj stanici, i ako je prva stanica od početne Valjevo, ili u suprotnom smeru, Prokop – Beograd.

Kupei topli i uredni, redovno ste obavešteni o sledu stanica, nema duvanskog dima… Prijatno železničko osoblje, uglavnom mladi ljudi. Čini se da takvo okruženje, na neki način, obavezuje putnike, pa se i oni ponašaju uljudno i civilizovano. Tiho se ćaska, mladi najčešće sa slušalicama i sa svojim telefonima, ili lap-topom, po neko i sa knjigom.

IMG_20230210_123450_resized_20230210_043320543

Pre tridesetak godina, sličnom kompozicijom sam se vozila prugama kroz Bavarsku. Tada, ovde nije bilo lako i bezbedno ukrcati se i sići sa voza.

Putujući najčešće uživam u pokretnim slikama kroz sada velike svetle prozore kupea. Uživam u zimskom ambijentu, romantici i lepoj zemlji Srbiji. Železnica i železničke stanice su za mene i u simboličkom smislu uvek imale neko posebno značenje, ne samo da se prevezem iz tačke A do tačke B.

IMG_20230210_123344_resized_20230210_043321153

Ali, kao i sve drugo i te pokretne slike imaju drugu stranu medalje! Da je ove zime više snega, verovatno bi sakrio sve te divlje deponije koje prate prugu, jer za razliku od puteva, pruge ne prolaze kroz centar naseljenog mesta, nego kroz zaleđe, a mi smo poznati po tome da đubre bacamo za leđa i guramo pod tepih da se ne vidi. Naravno, te deponije trebalo bi da budu briga i zaposlenih na Železnici Srbije, ali direktna odgovornost je na komunalnim službama, ljudima u Mesnim zajednicama i meštanima. Istina, da Mesne zajednice još uvek postoje čujemo samo pred izbore.

STANICE NAŠIH SEĆANJA

Ono što u svakom smislu treba da bude briga Železnica Srbije sigurno su zgrade na železničkim stanicama, koje su, u većini slučajeva, već odavno bez posada. To su one lepe žute zgrade sa velikim časovnikom, koji je davno stao, a koje su mnogima od nas obeležile detinjstvo i mladost. To su ta mesta odakle su nas zajedno sa vozovima sa zviždukom pištaljke i odmahivanjem crvenom kapom ispraćali u velike gradove i dočekivali “otpravnici vozova”. Te stanice su svakako bila mesta odlazaka i povrataka, tužnih rastanaka i srećnih sastanaka, svakojakih teskoba, suza radosnica i onih drugih… Tu se najčešće nalazio neki bor, koga je nekada neki pružni radnik zasadio po sopstvenom nahođenju i neka usamljena ruža koja je cvetala duboko u jesen.

Zeleznicka-stanica-pruga-5

Sada su te stanice, kao što je slučaj u mestima Divci, Iverak, Lajkovac … u lošem stanju. U Divcima na zgradi magacina, u sklopu železničke stanice, vise polomljena vrata, te ih vetar uz lupnjavu pomera levo i desno. Slična je situacijama i sa zgradicama koje su nekada služile kao stanični taolet. A, i same stanične zgrade deluju devastirano i tužno. Nažalost, i zgrada glavne železničke stanice u Beogradu je, za sada, napuštena i služi kao svratište beskućnika.

IMG_20230210_123339_resized_20230210_043321488

A, sva ta stanična mesta duž barske pruge mogla bi da budu turistička atrakcija. I, to bi trebalo ostvariti na radost svih putnika. Među njima najviše je ljudi koji rade u beogradskim firmama i ustanovama, studenata, ali sigurno da ima i stranih državljana. Te lepe stare zgrade železničkih stanica treba sačuvati i zbog prepoznatljive forme i arhitekture, ali, što bi rekli psiholozi, i radi kolektivnog pamćenja.

IMG_20230210_123250_resized_20230210_043321928

Ne mislim da bi za ovaj, kako se danas govori, PROJEKAT bio potreban ogroma suma novca. Sve se svodi na onu krilaticu “tako je potrebno malo, da bi se volelo puno”. Potrebno je samo pokazati na delu, a ne na rečima, da istinski volimo Srbiju!

Zeleznicka-stanica-pruga-4

Ideja ne bi smelo da manjka. Za početak, ima i lepih primera. U Lazarevcu zgrada stare železničke stanice preuređjena je, očuvan je spoljašnji izgled i služi kao sala za organizovanje slavlja. Stara železnička zgrada u Valjevu je obnovljena i bilo je govora da bude sedište Zavoda za zaštitu spomenika kulture. Tu je lepa i romantična stanica Topčider.

Moglo bi to da bude lepo putovanje kroz predele i vreme, a ne kroz divlje deponije i ruine!

Zeleznicka-stanica-pruga-2

Milena Kuzmanović

Facebook komentari

About MILENA KUZMANOVIĆ

Novinarka sa diplomom Fakulteta Političkih nauka u Beogradu. Karijeru započela u Radio Valjevu gde je prošla put od novinara-pripravnika, urednika do v.d. direktora. Pisala i za valjevski nedeljnik "Napred". Od 2011. godine dopisnica je redakcije RSE. Trenutno radi kao dopisnik N1. Za portal Valjevskaposla.info piše od 2018. godine.