Razglednice starog Valjeva

Nekada su razglednice bile neizostavan deo putovanja, one su bile način da se bližnjima javimo i da sa njima podelimo utiske sa letovanja, zimovanja, ali i jedan vid uspomene na to putovanje. Današnjim generacijama je gotovo nemoguće dočarati njihov značaj i ulogu, u nekim turističkim mestima čak ih ni nema u ponudi, ali za one malo starije, one su podsetnik na neka lepa vremena i lepe navike. Upravo je to bio jedan od motiva kustosu istoričaru Narodnog muzeja Valjevo Marini Ćirović, da iz fonda ove ustanove priredi izložbu “Razglednice starog Valjeva” koja je povodom Dana državnosti Republike Srbije otvorena u Galeriji Narodnog muzeja Valjevo. Kako je otkrila, želja joj je bila da razglednice prikaže novijim generacijama s obzirom da su, kako konstatuje, kao sredstvo komunikacije prilično zamrle.

Izvor: FB – NARODNI MUZEJ VALJEVO

– Razglednice se mogu kupiti i danas u turističkim mestima, ali obično ih donesemo kući kao suvenir, retko se dešava da ih ispišemo i pošaljemo. Nekada su razglednice bile glavno sredstvo komunikacije i ljudi su ih koristili kad odu na letovanje, zimovanje, bilo kakvu vrstu odmora, da se jave svojima kući. Još jedan motiv za ovu postavku bio je, s obzirom da su razglednice pretežno sa temom starih delova grada iz dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, da se mladima približi izgled nekadašnjeg Valjeva, a starije generacije podsete na ta vremena, te da sami naprave paralelu da li je bilo bolje ranije ili sada. Nažalost, većina zgrada bolje izgleda na tim razglednicama nego što izgleda danas uživo. Neki objekti su zadržali svoju funkciju poput Suda, Komande Drinske divizije, pojedinih kasarni, Gimnazije i škola, a neke poput Oficirskog doma, Valjevske štedionice, hotela „Sekulić” su primeri zapuštenih, napuštenih zgrada ili su promenile namenu – kaže Marina Ćirović.

Izvor: FB – NARODNI MUZEJ VALJEVO

Na 22 panoa prikazano je oko 60 izdvojenih razglednica iz fonda Valjeva sa okolinom (celokupan fond broji oko 200 primeraka) na kojima su sačuvane zgrade najistaknutijih gradskih institucija i ustanova kao što su Okružni sud, Osnovna škola, Gimnazija, Oficirski dom, Komanda Drinske divizije, Kasarna Petog pešadijskog puka i mnoge druge. Vredne pažnje su i one na kojima su prikazane ulice iz najužeg gradskog jezgra poput Knez Miloševe, Čika Ljubine, Vojvode Mišića, Karađorđeve, Vuka Karadžića, a prezentovane su i razglednice panoramskog tipa i najbliža okolina Valjeva: Degurić, Petnica, Ćelije, Brankovina i Divčibare.

Izvor: FB – NARODNI MUZEJ VALJEVO

Najstarija razglednica iz zbirke je sa Petničkom pećinom na aversu, (putovala 1900. godine, izdanje je Jovana J. Molnara), ali su zanimljive i one na kojima je crtež Valjeva, Pogled sa Brđana (putovala početkom 20. veka) ili pak Zgrada škole i Glavna ćuprija na valjevskom keju (izdanje Moše Koena, putovala 1904. godine).

Izvor: FB – NARODNI MUZEJ VALJEVO

Narodni muzej raspolaže zbirkom koja broji oko hiljadu primeraka razglednica, od kojih je na ovoj izložbi prikazan deo fonda „Staro Valjevo” koji broji oko 200 primeraka. Interesantno je da je kustos istoričar Marina Ćirović iz ove kolekcije pripremala izložbu sa koleginicom Draganom Lazarević Ilić i to je bila jedna od prvih izložbi koje je priredila kada je počela da radi u Narodnom muzeju Valjevo. Da je fond izuzetno zanimljiv i inspirativan svedoči i ova izložba koju je priredila deceniju kasnije, takođe uz pomoć Dragane Lazarević Ilić, koja je sada u penziji.

Izvor: FB – NARODNI MUZEJ VALJEVO

– Muzej je do tog fonda Staro Valjevo došao otkupom i putem poklona, i prvi put je zbirka prezentovana 2010. godine. Zbirka je bila već formirana devedesetih godina prošlog veka u Narodnom muzeju odvajanjem od fotografija. Dugo se smatralo da su razglednice zapravo fotografije na kartonu i čuvane su u muzejima u okviru zbirke fotografija. Međutim, za razliku od fotografija koje ne putuju, kako žargonski kažemo, razglednice putuju, a osim toga imaju i filatelističke oznake popute poštanske marke, žiga pošte sa koga hronološki možemo da lociramo tekst, poruku, ime pošiljaoca, primaoca, pogotovo ako su poslate nekim značajnim ličnostima. Recimo u fondu Desanke Maksimović se čuva veliki broj razglednica koje je dobijala raznim povodima od mnogih ličnosti – otkriva autorka postavke i dodaje da su na izložbi pored fotografija aversa prikazani i reversi odabranih razglednica kao i njihova sadržina što bi publici takođe moglo da bude zanimljivo. Izložba će biti otvorena do sredine narednog meseca.

B. M.