Savremenost kao odraz neba

Šest osvedočenih valjevskih umetnika mlađe i srednje generacije, dalo je svoje odgovore kako zamišljaju nebo. Ti njihovi različiti, ali originalni odgovori na ovo nikada konačno pitanje “Kako zamišljam nebo?” prezentovani su u okviru postavke u Galeriji Narodnog muzeja u Valjevu koja u svom nazivu i pred autore i pred publiku postavlja isto pitanje. Grupna izložba akademskih slikara Ane Pušice, Đorđa Stanojevića, Željka Vitorovića, Tamare Pantić, Dragana Marića i Milana Hrnjazovića, ne samo da je pod istim svodom okupila odličan “autorski tim” već je i za trenutak “ukrotila” magičnu stvaralačku energiju koju ovi umetnici uspevaju da prenesu na svoja platna, ali i sa platna na posmatrača.

Kako-zamisljam-nebo-1-1

Sa svečanog otvaranja izložbe “Kako zamišljam nebo?” u Galeriji Narodnog muzeja u Valjevu / Foto: Valjevska posla

Narodni muzej i slikari autori potrudili su se da valjevskim ljubiteljima umetnosti ponude izložbu koja idu u korak sa vremenom. Celokupna postavka, ali i radovi ponaosob, nesumnjivo prate svetske art trendove. Zbog tematike, slikarskih stilova i pravaca, svojevrsne poetike, kolorita i poruke koja se šalje, sa pravom možemo reći da nama Valjevcima na ovoj izložbi mogu da pozavide ljubitelji umetnosti u brojnim evropskim i svetskim galerijskim centrima. Izložba je uspela da objedini i sinhronizuje “umetničke suprotnosti i kontraste”, praveći presek ne samo valjevske, već i srpske savremene likovne scene na visokom nivou. Prenošenje autorskog nadahnuća na platno i način na koji ono “dodiruje” posmatrača, posebna su priča koja se mora osetiti i doživeti uživo. Izložba “Kako zamišljam nebo?” je nesvakidašnje i na našim prostorima retko “parče umetnosti” koje se ne sme propustiti.

Kako-zamisljam-nebo-0

Umetnici Željko Vitorović (desno) i Milan Hrnjazović sa direktorkom Narodnog muzeja u Valjevu Jelenom Nikolić /Foto: Valjevska posla

Obraćajući se prisutnima na svečanosti otvaranja izložbe, akademski slikar Željko Vitorović je istakao da su se on i njegove kolege umetnici sa kojima izlaže vodili poetičkim principima, da sama tema neba koju su izbarali nije preterano uklopljna u šablone.

“Nebo se više shvata u metaforičnom smislu kao ideal svima potreban, svima znan, da li na ideološkom, političkom, emotivnom, kulturološkom planu, tako da je vrlo široko tumačanje i razni pristupi, od apstraktnog ekspresionizma i enformela, do figuracije, hiperrealizma, nadrealizma Dakle, jedna mešavina različitih stilova i pravaca, koji dobro reprezentuju nešto što bi nazvali savremenost”, kazao je Željko Vitorović.

Vitorović je naglasio da se kao autori zalažu za ideju da se započne serija izložbi sličnog tipa, koja će da zaživi i vremenom “preraste u nešto veće”.

“Bitno je da Valjevo dobije reprezentativnu izložbu na godišnjem nivou koja bi predstavljala savremnu umetnost. Da građani budu upućeni i da se više približe umetnicima, da priđemo jedni drugima i da se bolje razumemo u ovom vremenu koje baš i nije naklonjeno ni jednima ni drugima”, naglasio je Željko Vitorović.

Kako-zamisljam-nebo-09

Sa svečanog otvaranja izložbe “Kako zamišljam nebo?” u Galeriji Narodnog muzeja u Valjevu / Foto: Valjevska posla

Ana Pušica, živi i stvara u Minhnu, gde je i završila slikarstvo. Zahvaljujući ovoj postavci, ne samo da je posle duže od jedne decenije ponovo u svom rodnom gradu, već je ovo i premijerno prikazivanje njenog stvaralaštva ovdašnjoj publici. Predstavila se velikim formatom pod nazivom “Gorila u plamenu”, apstrakcijiom koja svojim dimenzijama, koloritom i stilom dominira na centralnom zidu Galerije Narodnog muzeja. Bila je pozitivno iznenađena kada je od valjevskih kolega dobila poziv da učestvuje na ovoj izložbi i istakla je da je dočekana s ljubavlju i poštovanjem.

“Ono što sam saznala je da ovde nema puno ovakvih događaja i da sa ovakvim izložbama treba da se nastavi. Momci su se baš potrudili i znam da imaju još ideja, tako da sam već uzbuđena za neku narednu akciju”, rekla je Ana Pušica i pojasnila nam kako ona ustvari zamišlja nebo: “Kao kada zaista gledaš u nebo i kada u oblacima tražiš figure, pa svako vidi drugačije. Neko vidi srce, neko vidi lava. Posmatrač može da otkrije elemente koje ja recimo nisam uopšte planirala. Apstraktni ekspresionizam je dosta prisutan kod mene, kao i veliki formati, koji su veoma glasni, čak malo i neprijatni, nekad i neprikladni, pogotovo zbog boja koje su prisutne. Veliko platno predstavlja prostor koji može dosta toga da podnese. Mogu da stanem na sliku, jer ja slikam na podu. Mogu  da prospem kafu na nju, u potpunosti je upropastim i ipak spasem. Ta ideja spasavanja slike, spasavanja nečega, je nešto što mene veoma interesuje. Takođe, neki delovi slike su striktno planirani, gotovo netaknuti, a neki su “spleš” boja potpuno neočekivano, van moje kontrole. Šta se dešava između ta dva sveta je upravo moja tema. Figura jeste prisutna, ali je uvek do pola sakrivena da je posmatrač tek otkrije na drugo gledanje”.

Đorđe Stanojević je naglasio značaj savremene scene. Smatra da je svaka umetnička scena jako važna, bez obzira da li je vizuelna, muzička, književna ili poetska, jer daje logiku svog vremena.

Tihi trud koji postoji u prirodi uvek sam iz sebe rodi određeni plod. Svi ovi judi koji se trude, a koji su nevidljivi, ipak će na kraju dati logiku ovog vremena. Čini mi se da volumenu grada Valjeva nedostaje promišljanje svog vremena u ovom trenutku”, kazao je ovaj umetnik.

Kako-zamisljam-nebo-12

Sa svečanog otvaranja izložbe “Kako zamišljam nebo?” u Galeriji Narodnog muzeja u Valjevu / Foto: Valjevska posla

Stanojević smatra da je Valjevo izgubilo kontakt sa velikim svetskim “strujanjem” koje čoveka čini boljim i otvara mu nove horizonte, da može da diše punim plućima i da se oseća i slobodniji, te bi s toga voleo da ova izložba bude prvi korak “otvaranja” Valjeva ka svetu i da ono postane “fluidno”.

“Kada je čovek fluidan i kada je društvo fluidno onda je i zdravo. Čim se zaustavi ta fluidnost, odmah krene trulež, napetost, skupljaju se plastične flaše i kese. Treba dozvoliti Valjevu, zaslužilo je i svojom istorijom i svojim kulturološkim poreklom, da dobije priliku da struji kroz svoje vreme. Bilo bi fenomenalno da ovo bude prvi korak ka otvaranju grada ka jednom otvorenom toku koji postoji od pamtiveka. Ne ka nekoj savremenosti i novim tehnologijama, nego ka tom svetu koji Valjevu pre svega može da donese zdravlje”, kazao je Stanojević.

Poruku koja se ovom izložbom jasno šalje, objasnio je Milan Hrnjazović, od koga je i potekla ova inicijativa da se savremena srpska umetnička scena “dovede” baš u Narodni muzej u Valjevu.

“Poruka je u suštini vrlo jednostavna, a to je da su Valjevu potrebne izložbe. I to dobro osmišljene izložbe, koje su u skladu sa aktuelnim temama. Vreme u kojem živimo, naša sadašnjost je neverovatna i inspirativna za bavljenje umetnošću. Zato mislim da je ovo pravo vreme kada ljudima treba pokazati dosta toga. Potreban nam je kontinuitet u izlaganju, da kulturna scena postigne kontinuitet. To kažem na osnovu poređenja Valjeva sa ostalim gradovima slične veličine, recimo sa Užicem i Šapcem, u kojem se svake jeseni održava Šabački salon, ili sa Čačkom, gde se održava Memorijal Nadežde Petrović. Gradu su potrebne institucije tog tipa koje će predstaviti vizulenu umetnost u kontinuitetu, kako bi vizuelna umetnost u Valjevu stekla redovnu i veću publiku”, zaključio je Milan Hrnjazović.

Kako-zamisljam-nebo-6-1

Izložbe “Kako zamišljam nebo?” biće otvorena u Galeriji Narodnog muzeja u Valjevu do 5. novembra 2021. godine.

Facebook komentari

About Marija Petrović - Marković

Iako po struci diplomirani novinar, novinarstvom se bavi iz ljubavi honorarno, na „hajdučki i uskočki" način iz sfere kulture, gde joj je radna matica. Kao student novinarstva krajem 1999. godine počela da radi u informativnoj redakciji Vujić televizije Valjevo (VTV), čiji je deo novinarskog tima bila 4 godine. Potom bila novinar-urednik u informativnoj redakciji Regionalne Televizije Valjevo (TVA) skoro 2 godine. Tokom 2004. i 2005. godine živela u Londonu i u tom periodu imala novinarsko mentorstvo na Channel 4 News od strane poznate britanske novinarke Darshne Soni. Po povratku iz Londona kratko vreme bila u informativnoj redakciji TV B92. U okviru projekta TV Training bila stipendista Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, a potom i stipendista Fondacije Konrad Adenauer. Njeni tekstovi objavljivani su u nedeljniku „Napred“, „Reviji Kolubara“ i „Tešnjarskom glasonoši“. Od osnivanja portala valjevskapola.info 2016. godine radi kao novinar-urednik ove medijske kuće. Autor je projekata “Da Valjevo prodiše”, “Da Valjevo prodiše - Faza dva”, “Valjevo ima rešenje za aerozagađenje” i "UdahnimO2", koji se na portalu valjevskaposla.info bave problemom aerozagađenja u Valjevu unazad 4 godine.