Srpsko-ruska izložba “Iza boja” kao početna spona slikarstva i muzike dve zemlje na prvom internacionalnom VAUS festivalu

U okviru internacionalnog festivala “Valjevske umetničke svečanosti”, u prostoru Kule Nenadovića otvorena je srpsko-ruska izložba “Iza boja”, na kojoj su valjevskoj publici prezentovana dela mlade ruske akademske slikarke Eline Adršine iz Sankt Peterburga i četiri valjevska autora. Ova izložba ujedno je bila i događaj kojim je zvanično i otpočeo četvorodnevni internacionalni festival, koji se u našem gradu održava prvi put sa idejom predstavljanja i spajanja kultura i umetnosti različitih naroda.

Sa otvaranja srpsko-ruske izložbe “Iza boja” u okviru “Valjevskih umetničkih svečanosti”

Kako je zemlja-gost prvog internacionalnog festivala “Valjevske umetničke svečanosti” bila Rusija, a tema celokupne manifestacije posvećena srpsko-ruskom prijateljstvu i umetnosti, članovi Udruženje “Muzičko sazvežđe” kao organizatori VAUS-a, odlučili su da festival otvori srpsko-ruska izložba pod nazivom “Iza boja” u okviru koje su predstavljeni radovi 5 umetnika: mlade ruske akademske slikarke Eline Adršine iz Sankt Peterburga i valjevskih autora Jelene Lazarević, Katarine Ostojić, Marie Bramasole i Dejana Bogojevića, s tim što su većinu izloženih radova u postavci činila dela gošće iz Rusije.

Deo postavke “Iza boja” u prostoru Kule Nenadovića

Za mladu dvadesetdvogodišnju rusku umetnicu Elinu Adršinu ovo je premijerno prikazivanje njene umetnosti u Srbiji. Diplomirala je grafiku na Univerzitetu Gercen u Sankt Peterburgu. Od druge godine studija redovno učestvuje na grupnim izložbama u svojoj rodnoj zemlji.

“Prvi put sam u Srbiji. Sve mi se dopada i sve pohvale za organizaciju festivala. Prostor Kule Nenadovića u kojem je izložba postavljena je prelep. Prvi put izležem u jednom takvom istorijskom zdanju. Moja dela su rađena tehnikom drvoreza, koju sam otkrila, zavolela i savladala na Univezitetu Gercena dok sam studirala. Tehnika jeste složena i komplikovana, ali vremenom se čovek uhoda. Oblici se urezuju u drvo, zatim se ta podloga premazuje bojama i rade se otisci na presi. Svaki otisak je drugačiji i što se tiče nijansi boja i što se tiče jasnoće”, pojasnila je postupak nastanka grafike drvorezom mlada ruskinja Elina Adršina.

Elina Adršina, mlada ruska umetnica

Izložbu “Iza boja” otvorila je Ana Novaković, istoričar umetnosti u Narodnom muzeju Valjevo, koja je kazala da je pred publikom raznovrsna, raznobojna, ali i jako složena paleta umetničkih profila. Opisujući radove Eline Adršine, ona je je istakla da nekolicina izloženih radova ove mlade umetnice iz Sankt Petergurga otkriva da su lajtmotivi njenih slika gradska arhitektura pribaltičkih gradova, ali i onih gradova poput Pariza, Rodeza, On le Satoa, koji su joj bili stvaralčki inspirativni.

“Ona je umetnica koja stvara delo i proizvodi ga na vrlo suptilan način kad nam kroz boje prikazuje poetiku mrtve prirode. Očigledan cilj njenog stvaralaštva je želja da posmatrač duboko pronikne u njenu tananu unutrašnjost, u njen neobičan mikrokosmos. Ova ruska umetnica, duboko je vezana za Sankt Peterburg u kom živi, kao i za svoj rodni grad iz kog je ponela to stvaralačko sustvastvo, grad Ufa. Ono što je konceptualno vezuje za srpske umetnike poput Dejana Bogojevića, Marie Bramasole, Jelene Lazarević i Katarine Ostojić jeste želja da se prikrivene ekspresionističke težnje realizuju unutar umetničkog bića. Iako svi umetnici stvaraju u različitim slikarskim tehnikama, no neke istina povezuju iste tehnike, njihov kolorit, njihova energičnost i želja da stvaralački proces iznesu van ateljea dovela je do ove sjajne izložbe”, istakla je u svom kratkom kritičkom osvrtu istoričar umetnosti Ana Novaković.

Sa otvaranja srpsko-ruske izložbe “Iza boja” u okviru “Valjevskih umetničkih svečanosti”

Ruske boje i kultura obeležile su prvi intenacionalni umetnički festival “Valjevske umetničke svečanosti”. Pored likovne umetnosti, u fokusu prvog VAUS-a je i muzika, odnosno harmonika, kao instrument koji je jedan od najvećih simbola zemlje-gosta Rusije i zemlje-domaćina Srbije. S toga će tokom četiri festivalska dana, dva najuspešnija srpska profesora harmonike u svetu dr Zoran Rakić, kavaljer Ordena više lige akordeonista sveta i Danijela Rakić, master umetnosti, jedan od 11 najboljih edukatora Srbije u 2017. godini i jedan od 5 najuspešnijih profesora harmonike u Evropi, raditi sa mladim talentima na ovom instrumentu u okviru Internacionalnog seminara harmonike pri VAUS-u. Takođe, u Centru za kulturu organizovan je srpsko-ruski koncert “Iza zvuka” fantastičnog Trija harmonika “Šarm” iz Sankt Peterburga, u sastavu pobednika najvećih svetskih takmičenja u oblasti harmonike Vladimira Stupnjikova, Artura Adršina i Arkadija Škvorova i srpskih harmonikaša Mihajla Živojinovića, pobednika ovogodišnjeg festivala Emira Kusturice “Kustendorf klasik” i Alekse Mirkovića, pobednika Svetskog trofeja harmonike 2017. godine. Dok je sutra, u galeriji Nardonog muzeja od 17.30 časova, na programu predavanje “Harmonika za sve” dr Ljubomira Lukića, koji će predstaviti i svoju knjigu “Konstrukcija i akustika savremene koncertne harmonike”, ocenjenu kao najpotpunije i najoriginalnije delo o harmonici u svetu.

Večeras u 19.30 časova u galeriji Narodnog muzeja valjevska publika će u okviru VAUS-a imati priliku da čuju predavanje ovogodišnje dobitnice nagrade Omiljeni profesor Srbije profesorke Nataše Kristić o Ermitažu, jednom od najvećih, najstarijih, najlepših i najposećenijih muzeja ne samo u Rusiji, već i u svetu.

About Marija Petrović - Marković

Iako po struci diplomirani novinar, novinarstvom se bavi iz ljubavi honorarno, na „hajdučki i uskočki" način iz sfere kulture, gde joj je radna matica. Kao student novinarstva krajem 1999. godine počela da radi u informativnoj redakciji Vujić televizije Valjevo (VTV), čiji je deo novinarskog tima bila 4 godine. Potom bila novinar-urednik u informativnoj redakciji Regionalne Televizije Valjevo (TVA) skoro 2 godine. Tokom 2004. i 2005. godine živela u Londonu i u tom periodu imala novinarsko mentorstvo na Channel 4 News od strane poznate britanske novinarke Darshne Soni. Po povratku iz Londona kratko vreme bila u informativnoj redakciji TV B92. U okviru projekta TV Training bila stipendista Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, a potom i stipendista Fondacije Konrad Adenauer. Njeni tekstovi objavljivani su u nedeljniku „Napred“, „Reviji Kolubara“ i „Tešnjarskom glasonoši“. Od osnivanja portala valjevskapola.info 2016. godine radi kao novinar-urednik ove medijske kuće. Autor je projekata “Da Valjevo prodiše”, “Da Valjevo prodiše - Faza dva”, “Valjevo ima rešenje za aerozagađenje” i "UdahnimO2", koji se na portalu valjevskaposla.info bave problemom aerozagađenja u Valjevu unazad 4 godine.