U susret klimatskoj pravdi neophodno strateško pokretanje lokalne klimatske politike!

Valjevski ogranak Evropskog pokreta u Srbiji, kao jedna od članica Mreže Evropskog pokreta, učestvuje u realizaciji projekta “U susret klimatskoj pravdi”, čija je završna konferencija održana upravo u Valjevu, na ovdašnjem odseku Akademije strukovnih studija. Glavni koordinator projekta Srđan Dimitrijević iz Evropskog pokreta u Srbiji – Leskovac i Slavica Pantić, koordinatorka projekta ispred valjevskog Evropskog pokreta u Srbiji, govorili su o uticaju i efektima klimatskih promena, najranjivijim populacijama i grupama, šta podrazumeva pojam klimatska pravda i kako do nje doći, zatim o procesu praćenja javnih politika u oblasti prilagođavanja na klimatske promene, kao i o kreiranju i ostvarivanju zajedničkih, održivih i efektivnih rešenja u borbi protiv klimatskih promena na lokalnom novou. U okviru završne konferencije projekta “U susret klimatskoj pravdi” održana su i dva stručna predavanja – doktorand Ivana Marković govorila je na temu “Zelena perspektiva Grada Valjeva očima stručnjaka”, dok je dr Jasmina Radonjić održala predavanje pod nazivom “U susret lokalnim klimatskim politikama”.

U-susret-klimatskoj-pravdi-1-1

Sa završne konferencije projekta “U susret klimatskoj pravdi” / Foto: Valjevska posla

Projekat “U susret klimatskoj pravdi” otvorio je temu koja u svom fokusu ima klimatske promene i sve ono što one (do)nose. Sve što je urađeno u okviru ovog projekta dobra je osnova da se u lokalnim zajednicama pokrene dijalog, da se jasno utvrde uzroci i posledice, kao i šta svi zajedno možemo da uradimo da umanjimo negativne efekte klimatskih promena. One svakako jesu planetarni problem i pretnja opstanku života na Zemlji, odnosno njihovo ublažavanje i prilagođavanje se prevashodno posmatra na globalnom nivou, ali je od izuzetnog značaja uključivanje lokalnih zajednica, s obzirom na to da se efekti klimatskih promena dešavaju na lokalu i zavise od karakteristika i kapaciteta lokalnih zajednica. Kako je rečeno, cilj završne konferencije “U suret klimatskoj pravdi”, je da se podvuče crta ispod svega što je proteklih šest meseci (u)rađeno i da se upute važne poruke za unapređivanje lokalnih klimatskih politika.

U-susret-klimatskoj-pravdi-5

Sa završne konferencije projekta “U susret klimatskoj pravdi” / Foto: Valjevska posla

Za Srđana Dimitrijevića, sintagma “klimatska pravda” znači zaštitu najranjivijih populacija. On je naveo podatak da poslednjih 170 godina, polovina svih loših klimatskih emisija potiče od 50 narazvijenih zemalja sveta, a da najsiromašniji narodni i  najranjivije grupe plaćaju najveću cenu. To, prema rečima Dimitrijevića, nije pošteno.

“Kao ljudi koji imaju duboke korene u svojim lokalnim zajednicama, želimo da preuzmemo odgovornost za učešće u upravljanju klimatskom krizom na lokalnom nivou. Međutim, kad god jedan pripadnik lokalne zajednice želi da osećaj brige za klimatsku bezbednost svoje lokalne zajednice nadogradi u svom osećaju odgovornosti, ili kad želi da izbegne osećaj panike zbog mogućih posledica klimatskih promena, uvek se suoči sa jednom nepreglednom vertikalom klimatskih politika – od politike UN i globalnog nivoa, preko regionalnih nivoa (EU), nacionalnih nivoa, do lokalnih nivoa. Da bismo mogli svaku od tih politika da ugradimo u lokalne sredine, moramo izvršiti određena prilagođavanja. Kroz ovaj projekat sačinili smo određeni okvir koji može da posluži lokalnom građanstvu i lokalnim donosiocima odluka kako da tu vertikalu približe sebi i učine je jasnijom i upotrebljivijom sa stanovišta običnog pripadnika lokalne zajednice. Doneli smo principe kako preuzeti odgovornost za jedan takav proces lokalizacije. Predložili smo kriterijume kako identifikovati najranjivije klimatske grupe. Utvrdili smo određene indikatore, deo njih zasnovan je na Pariskom sporazumu, a drugi deo na zajednici, koji mogu da posluže za monitoring onoga šta se dešava sa klimatskim promenama na lokalnom nivou. Doneli smo niz primera dobre prakse koji mogu da posluže građanstvu i lokalnim donosiocima odluka da unaprede klimatske politike”, kazao je Srđan Dimitrijević, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji – Leskovac, organizacije koja je vodeći partner na projektu “U susret klimatskoj pravdi”.

EpuS-Leskovac-Srdan-Dimitrijevic

Srđan Dimitrijević, predsednik Evropskog pokreta u Srbiji – Leskovac, koordinator projekta “U susret klimatskoj pravdi” / Foto: Valjevska posla

Slavica Pantić, lokalni koordinator na ovom projektu ispred Evropskog pokreta u Srbiji – Valjevo, je kao primer posledice klimatskih promena sa kojima se suočavaju građani našeg kraja, navela prekomerno zagađen vazduh, kao i nedostatak vode u više valjevskih sela. Navela je da je istraživanje Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu pokazalo da će se valjevski okrug već za 50 godina suočiti sa ozbiljnim problemom sa količinama vode. Podelila je iskustvo i podatke dobijene kroz radionicu organizovanu od strane Evropskog pokreta u Srbiji sa žanama sela Žabari, koje zbog presušivanja izvora i nemanja vode žive život kao u 15. veku i podnose najveći teret u svojoj zajednici, bez da se u njoj išta pitaju.

“Žene sela Žabari pokazale su se kao ranjiva i posebno osteljiva grupa na klimatske promene. Usled nedostatka vode one peru veš na ruke i vrlo teško održavaju sopstvena domaćinstva, higijenu ukućane i brigu o stoci. Rekle su nam da su presušili izvori koje su ranije imali, da je seoski vodoovod čestio nefunkcionalan, da mesecima nemaju vode. Snalaze se na jedan vrlo težak način kako bi svoj život organizovale. Ono što je posebno interesantno je da tim ženama nisu dostupni resursi upravljanja i odlučivanja u selu. One nisu deo zajedice koja odlučuje kako će se u selu živeti, šta su prioriteti i nisu u prilici da kažu šta su njihovi problemi. Ali su prilici da žive jedna vrlo težak život zbog nedostatka vode”, istakla je Slavica Pantić.

Slavica-Pantic

Slavica Pantić, Evropski pokret u Srbiji – Valjevo, lokalni koordinator na projektu “U susret klimatskoj pravdi” / Foto: Valjevaka posla

Slavica Pantić je kazala da nadležnim organima iz lokalne samouprave Evropski pokret u Srbiji – Valjevo uredno šalje pozive, rezultate svog rada i istraživanja, ali da nažalost, nema odgovora niti kakve povratne informacije.

“Nacionalni okvir je postavljen, donet je Zakon o klimatskim promenama, sada je na lokalnim zajednicama da nađu način da donesu strategije i propise kako bi organizovali život tako da građani što manje trpe posledice klimatskih promena koje već neminovno postoje i da nađu način da im se ljudi prilagode. Mi smo uspeli da identifikujemo šta su osnovni problemi i koje su osetljive i ranjive grupe. Urađeno je istraživanje, imamo podlogu u  zajednici i ljudi su prepoznali problem. Svi dokumenti koje smo uradili su javno dopstupni i oni mogu biti upotrebljivi za donosioce odluka da zajedno sa građanima donesu strategije i porpise kako će se postupati”, naglasila je Slavica Pantić.

Kako je rečeno na završnoj koferenciji projekta, poželjno je da donosioci odluka na lokalu što pre prepoznaju ozbiljnost klimatskih promena koje već živimo i osećamo, kao i da Mreža Evropskog pokreta može ponuditi alate koji mogu da pomognu da se na lokalnom nivou pokrenu klimatske politike.

U-susret-klimatskoj-pravdi-1-2

Sa završne konferencije projekta “U susret klimatskoj pravdi” / Foto: Valjevska posla

Projekat “U susret klimatskoj pravdi”, valjevski ogranak Evropskog pokreta u Srbiji sprovodi u partnerstvu sa članicama Mreže Evropskog pokreta iz Leskovca, Beograda, Kraljeva, Kruševca i Sremske Mitrovice. Projekat je deo EKO-SISTEM programa koji realizuju Mladi istraživači Srbije uz finansijsku podršku Vlade Švedske.

 

Foto galerija:

M.P.M.

Facebook komentari

About REDAKCIJA VALJEVSKA POSLA

Početkom 2016. godine sa radom je počeo novi gradski portal na adresi www.valjevskaposla.info, koji je za vrlo kratko vreme, zbog svoje nepristrasnosti i objektivnosti, zabeležio izuzetnu posećenost i zadobio naklonost građana Valjeva. Cilj portala nije samo objavljivanje vesti, već i interakcija sa sugrađanima kroz različite sadržaje.