Ulica Koče Racina – Ulica dobrih komšija

Na dugogodišnje dobre komšijske odnose u Ulici Koče Racina na Petom Puku, što je danas, priznaćete retkost, pažnju mi je skrenula Fahrija Fata Zdravković, koja već četiri decenije živi u ovoj ulici. Fata me je nedavno pitala da li bih ja mogla da napišem nešto o lepom saživotu i poštovanju komšija u njenoj ulici.

U Ulici Koče Racina na Petom puku komšije se smatraju porodicom

“Ja imam divne komšije, oni su meni kao moja porodica. To prijateljstvo i dobra saradnja traju već četiri decenije, od kada smo suprug i ja sa naša tri mala sina došli ovde. Ja sam jedan period ovde živela sama sa decom, jer je moj suprug Mirko radio u Nemačkoj. I tada sam imala nesebičnu podršku mojih najbližih komšija. Svih ovih godina bili su uz nas i u dobru i u jako teškim situacijama. Prihvatili su me kao nekoga najrođenijeg i pored toga što nismo iste vere. Jako sam zahvalna ovim ljudima za podršku svih ovih godina”, kaže Fahrija i navodi da se i sama trudila koliko je mogla da dobro dobrim vrati.

Fata je muslimanka rodom iz Bosne. Svog supruga Mirka rodom iz Niša, srela je u Nemačkoj, gde su oboje kao mladi ljudi radili. U Valjevo i Ulicu Koče Racina doveo ih je kum, Valjevac. Tu su kupili kuću i nastavili život na dve adrese, ovde i bavarskom gradiću Pfafenhofenu. Inače, porodica Zdravković je poznata široj javnosti po tome što je za vreme NATO agresija na našu zemlju u okviru Društva prijateljstva sa Valjevom u prijateljskom Pfafenhofenu, nesebično pomagala naš grad, pre svega velika pomoć stizala je tada u Valjevsku bolnicu.

Kuća i bašta Zdravkovića je mesto najčešćih okupljanja komšija uz dobro vino i dobar zalogaj, ali se žitelji ove ulice svi slažu u jednom – da su glavni autoriteti i ” vezni igrači” bračni par Cana i Miloje Mladenović. Cana pak kaže da je sve lako sa dobrim komšijama.

“Da oni nisu takvi kakvi jesu, ništa ne bi vredela naša dobra volja. Tu smo jedni za druge kada je nekome potrebna pomoć, ali tu smo kada se lepo zasedne uz razgovor i po koju čašicu… Delimo dobro i zlo”, kaže Cana.

Jelena Gajić – Jankač nam priča da kada je van Valjeva da o njenoj kući i posedu brinu komšije kao da je ona tu. Oni brinu o voću, cveću, računima.

“Ja sam tada spokojna, jer znam da oni brinu o mojoj kući kao o svojoj “, kaže Jelena i navodi da se ne radi ni o kakvoj naknadi već samo o obostranoj pažnji i poštovanju.

Dragoljub Milivojevič priča da oni u Ulici Koče Racina svi žive kao jedna kuća.

“Moja supruga i ja to tako gledamo. Fatin suprug Mirko je bio legenda, šteta što nije više sa nama. On je bio profesionalni kuvar i stalno nas je okupljao u svojoj bašti da isprobamo njegove kulinarske specijalitete i da se opustimo uz rashlađeno Valjevsko …”, seća se Dragoljub lepih letnjih večeri sa komšijama u dvorištu Zdravkovića.

Fahrija Zdravković (desno) sa svojom dobrom komšinicom, dobrom prijateljicom i kumom Radmilom Vićentić

Tu praksa lepog okupljanja komšije u Ulici Koče Racina nastavile su i do današnjih dana. Milomir Vićentić, oficir u penziji, kaže da planiraju da ustale neke datume i povode kada će se tradicionalno okupljati.

“Nemamo baš neki prikladan veći prostor, ali za sada za tu svrhu posluži i nečiji balkon ili dnevni boravak” kaže gospodin Vićentić i seća se kako su mu prve komšije pritekle u pomoć kada je sredinom devedesetih godina došao u ovu ulicu i otpočeo gradnju svoje kuće. Njegova supruga Radmila Tadić Vićentić, koja je kao i Fata dugi niz godina radila u Nemačkoj i koja je od skoro Valjevka, sa oduševljenjem priča kako su je prihvatile prve komšije i kako su pažljive prema njoj.

“Moja komšinica, koja ima divno grožđe, ostavi grozd okačen na mojoj kapiji. Ili komšiji, koji je mesar, samo telefonom kažem šta mi treba… Pa, gde to ima”, pita se Radmila i priča i da je gore u Nemačkoj imala dobre i korektne komšije, ali da nije osetila toliku pažnju i toplinu kao među ovim valjevskim komšijama.

Znači, može se lepo i složno živeti. Tako bi, zapravo, i trebalo uvek biti, jer mi nismo večni.

Milena Kuzmanović

Autor: MILENA KUZMANOVIĆ

Novinarka sa diplomom Fakulteta Političkih nauka u Beogradu. Karijeru započela u Radio Valjevu gde je prošla put od novinara-pripravnika, urednika do v.d. direktora. Pisala i za valjevski nedeljnik "Napred". Od 2011. godine dopisnica je redakcije RSE. Trenutno radi kao dopisnik N1. Za portal Valjevskaposla.info piše od 2018. godine.

Komentari

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*