Valjevo

O znamenitostima našeg grada i okoline, ovdašnjim spomenicima kulture i ustanovama kulture u Valjevu na Vikipediji “brine” Šapčanin Darko Gajić, diplomirani ekonomista u penziji, koji je Vikipedijanac već četiri godine. Zahvaljujući njemu, kao jednom od urednika i “patrolera” na Vikipediji, u ovoj godini na ovoj čuvenoj slobodnoj internet enciklopediji, svoje stranice dobili su, između ostalog, Centar za kulturu Valjevo, Turistička organizacija Valjevo, Moderna galerija, Internacionalni umetnički studio “Radovan Trnavac Mića” i mnoge druge ustanove, spomenici kulture, ali i brojna mesta našeg regiona.

Valjevo

“Ja sam nosilac projekta “Kulturno nasleđe Zapadne Srbije” u okviru Wikimedia Fondacije. Prošle godine rađen je Mačvanski okrug, a ove godine obrađuje se Zapadna Srbija. Prvo su urađeni Ub i Osečina, u ovom perodu radi se Valjevo, a potom će biti obrađeni Lajkovac, Mionica, Ljig, Kosjerić, Bajina Bašta, Nacionalni park Tara, Užice, sve do Uvca. Završićemo do oktobra meseca”, kaže ovaj Vikipedijanac sa korisničkim imenom “vanilica”.

Valjevo

Beograd, WikiLive 2016

Prema njegovim rečima, Valjevo nema urednike i “patrolere” iz Valjeva na Vikipediji. Kako kaže, glavni i jedini saradnici koje u okviru ovog projekta ima iz Valjeva su ustanove.

“Najveći problem je nedostatak urednika. Ko najbolje može da piše o Valjevu, ako ne Valjevci? Nedostatak vremena i novca glavni su razlozi za to, jer je urednički posao na Vikipediji volonterski i nema novčane nadoknade”, naglašava Gajić, koji ne krije da se od starta “zarazio” pisanjem i “podizanjem” stranica na jednom od najpopularnijih sajtova na svetu, koji se inače finansira iz donacija.

Valjevo

Od kako je u januaru mesecu započet projekat “Kulturno nasleđe Zapadne Srbije”, Darko je u Valjevo i okolna mesta dolazio tri puta. Preko dana je na terenu, uveče je “na mreži”.

“Svi spomenici kulture u Kolubarskom okrugu su obrađeni, ali sam primetio da na Vikipediji nema nijedno spomeničko nasleđe iz I i II svetskog rata, niti memorijala i bista, koje se nalaze u Valjevu. Na primer, od kulturno-umetničkih društava samo je obrađen Abrašević, iako imamo podatke da u Valjevu još kulturno-umetničkih društava. Zatim nisu podrobnije obrađene ni manifestacije kojima Valjevo obiluje. Nedostaju i ljudi koji žive i stvaraju u Valjevu, koji su vredni pažnje i pisanja, a koji nisu poznati široj javnosti. Sa moje strane postoji želja i volja da o tim ljudima pišem na Vikipediji i afirmišem ih. Nadam se da ću se time baviti u narednom periodu”, naglašava Gajić.

Valjevo

Za četiri godine, koliko se bavi ovim poslom, Darko Gajić “podigao” je preko 1.600 stranica, a ima oko 7.000 “uređenih” stranica na Vikipediji. Stranice o ličnostima koje je pisao, a koje su mu posebno drage su o mladoj i uspešnoj slikarki Gali Čaki iz Ečke, pesnikinji Ani ilić iz Vladičinog Hana, zatim Ivani Dimić dobitnici ovogodišnje NIN-ove nagrade, Maji Volk i brojnim drugim široj javnosti više ili manje poznatim osobama.

Valjevo

Prošle sedmice uručena mu je Vikimedijina nagrada „Branislav Jovanović“, koja se dodeljuje za najveći doprinos širenju slobodnog znanja i širi opus uređivanja Vikipedije. Kaže da je sve počelo sa viškom slobodnog vremena i sa znatiželjom. Ponosan je na stranice koje je napisao, posebno što ostaju trajno i što niko ne može da ih izbriše.

“Kada sam počinjao kao Vikipedijanac 2013. godine, nisam mogao da verujem da do tada nije postojala stranica o Spomen kosturnici na Ceru. Ja sam je podigao i kasnije dopunjavao. Svi se kunemo u patriotizam, a srpski urednici na Vikipediji pre pišu i podižu stranice o nekim fjordovima u Finskoj, koje ne znamo ni da izgovorimo! Ponosan sam na stranicu “Heroine Prvog svetskog rata u Srbiji”, o ženama koje su učestvovale u prvim bormenim redovima, među kojima je najpoznatija Milunka Savić”, ističe Darko Gajić.

Valjevo

Prema Gajićevim rečima, najposećenije stranice na srpskoj Vikipediji su stranica o Novaku Đokoviću i Beogradu, dok se često vandalizuju stranice o Desanki Maksimović i Branku Ćopiću, što je za mnoge Vikipedijance i dalje čudna pojava!

M.P.M.