Valjevski hirurzi u korak sa svetskom hirurgijom

Tim valjevskih hirurga u sastavu dr Saša Žunjić, dr Vladimir Jovanović i dr Ivan Popović, predvođeni glavnim operatorom dr Nebojšom Stojakovićem, izveo je prvi put laparaskopsku operaciju subtotalne gastrektomije. Pacijentu starosti 75 godina, sa dijagnozom karcinoma želudca, urađen je ovaj ozbiljan hiruški zahvat na želucu, što osim u jednom centru u Beogradu niko u Srbiji do sada nije uradio na ovaj načina. Hiruški tim na čelu sa doktorom Nebojšom Stojakoviće, šef Operacionog bloka valjevske bolnice, izveo je prvi put ovu operaciju nakon opsežne pripreme i iskustva u laparoskopiji, koje su sticali kroz rad na žučnoj kesi, žučnim putevima, slezini i kolorektalnoj hirurgiji, opredelili su se da .

“Pacijent je dobro i priprema se za kućni tretman, šesti postoperativni dan protiče odlično i on izgleda i oseća se dobro. Prvi put kod nas se radi takva intervencija. Ta intervencija podrazumeva veliko iskustvo u laparoskopskoj hirurgiji kao i iskustvo u otvorenoj hirurgiji za tu patologiju. Takođe i jedna priprema koju smo za ovu situaciju radili kroz edukacije je opsežna”, navodi utiske nakon uspešne operacije dr Nebojša Stojaković, šef OP bloka Opšte bolnice Valjevo.

Dr Stojaković kaže da što se tiče samog želudca, to je generalno u nekom svetskom opsegu u povoju, jer još uvek ni svi veliki centri nemaju standardizaciju za razliku od kolorektalne hirurgije koja ima usvojene standardizovane procedure. “Mi smo i ranije radili procedure na želucu, ali je prvi put urađena D2 linfadenektomija, a to znači da je u potpunosti ispoštovan onkološki princip tj. radikalnost operacije, koja je predviđena za tu patologiju. Poskidane su sve žlezde kao po protokolu za tu proceduru. To je ono što je najrizičniji deo operacije, jer se radi o skidanju limfnih žlezda oko velikih i značajnih krvinih sudova te bi svaka eventualna povreda pogotovu u laparoskopskom pristupu bila fatalna po pacijenta. Dakle, u potpunosti je ispoštovana procedura kao i u otvorenoj hirurgiji, s tim što je za pacijenta ogroman benefit od laparoskopije. Pacijent je prvi dan bio odlično, drugog dana je već ustajao i kretao se, a trećeg postoperativnog dana je nakon kontrolnog snimka mogao da dobije tečnost. Rana mobilizacija, prevencija dubokih tromboza, embolije pluća, zatim mogućnosti infekcije rane, respiratorna presa, a jedna od najvažnijih stvari je što je prag bola minimalan, samo su neke od prednosti laparoskpije. U laparoskopiji smo uspostavili da pacijenti dobijaju epiduralni blok i možemo reći da je minimalan bol u postoperativnim tokovima u odnosu na otvorenu hirurgiju i to je još jedan benefit za pacijenta. Zbog svega toga možemo lako da pacijente mobilišemo i vrlo rano pacijenti imaju osećaj kao da nisu operisani”, rekao je dr Stojaković, koji je uspešno obavio ovu proceduru zahvaljujući i konsultantima kao što je docent dr Dejan Stojakov, vodeći hirurg za jednjak i želudac, a kod koga je imao priliku da se usavrši.

“Kroz dugogodišnji rad u otvorenoj hirurgiji smo postigli radikalnost koja odgovara svim standardima koji odgovaraju klinikama tercijarnog nivoa i onome što oni zahtevaju od nas i mi smo to više puta potvrdili kroz saradnju sa njim jer nam on daje sugestije gde treba nešto popraviti. U tom smislu mi smo postigli isti standard, samo smo ga mi sada pretočili u laparoskopiju, a ta laparoskopija sada nam je omogućila zahvaljujući višedecenijskom radu, a krenuvši kroz žučne kese, kile i slezinu došli smo do jedne unapređene procedure, sa visokim stepenom zahteva tehničke obučenosti, ali je to jednostavno ono što je moglo da se izvede korak po korak učenjem, pa smo mogli da otvorenu hirurgiju pretočimo u laparoskopiju sa istim radikalitetom”, kaže dr Nebojša Stojaković.

On naglašava da je uspešna operacija jedan ozbiljan timski rad zahvaljujući pre svega i anesteziji. Dr Rade Sedlarević je vrhunski vodio anesteziju. Dr Žunjić, dr Vladimir Jovanović, dr Ivan Popović, koji su bili asistenti vrlo ozbiljno su planski pristupili ovoj operaciji. Neizostavni deo tima su instrumentari i anestetičari. Instrumentari u ovoj operaciji bile su Nataša Šipčić i Jovanka Teodosić, a anestetičar Ana Srećković. Ozbiljan broj edukovanih ljudi u timu je izveo ovu proceduru sa pozitivnim i uspešnim ishodom. Ova intervencija je značajna za viši cilj, a to je da se laparaskopija u valjevskoj bolnici ponovo vrati na mesto koje zaslužuje i podigne na viši nivo, posebno u kolorektalnoj hirurgiji. “Ono što smo mi zaista uspeli, a bilo je do nas jeste da je pet ljudi završilo edukacije. Naravno da to nije dovoljno jer je potreban kontinuirani rad. Što se tiče edukacije postigli smo krunu, da uđemo u krug LAB, to je škola koju vodi profesor Amdžad Perveiz, direktor EARCS, a pod okriljem Ministarstva. Mi smo se priključili kao sedmi centar, i u februaru bi trebalo da budemo domaćini radionice u našoj bolnici, što je od izuzetnog značaja za hirurgiju valjevske bolnice, a nakon toga bi usledilo polaganje licenci što je sve put ka tome da postanemo instruktorska kuća. Ono na šta sam najponosniji, sa do sada urađenih sto procedura je da sada pored mene još trojica kolega rade samostalno. Za razliku od drugih centara gde obično radi po jedan čovek, mi imamo tim obučenih ljudi. Cilj nam je kao i kod postignute standardizacije za žučnu kesu, da i mlađi lekari specijalisti i specijalizanti budu obučeni i kada budu došli do samostalnog rada uvek mogu da urade tu operaciju po zadatim standardima i na najkvalitetniji način. Mi u valjevskoj bolnici žučnu kesu već u preko 95% slučajeva radimo laparaskopski i zanemarljiv je broj otvorenih procedura za tu patologiju. Za to nam je bilo potrebno vreme, strpljiv i mukotrpan rad, da sada i upaljene žučne kese i akutna stanja te patologije uradimo, a nekada smo ih radili kroz elektivni program. Osim samih žučnih kesa proširili smo dijapazon i sada uspešno radimo i žučne puteve što je poprilično zahtevnija procedura”, priča dr Stojaković.

Veliki broj procedura koje se rade na valjevskoj hirurgiji rame uz rame su sa uslugama referentnih tercijarnih ustanova i u istom su kvalitetu medicinskog operativnog zbrinjavanja. “Imali smo situacije da su pacijenti odlazili i radili otvorene operacije iako smo mogli laparoskopski da ih operišemo. Laparoskopija ima svoje prednosti, ali se ne radi po svaku cenu jer ima i određena ograničenja. Tamo gde može da se uradi, benefit za pacijenta je ogroman. Ono što je pacijentu najbitnije jeste njegov brži i lakši oporavak, a to je značajno i za društvo. Imali smo situaciju da čovek koji se operisao sa dijagnozom kolorektalnog karcinoma, na posao javio sedmi dan nakon operacije. Laparoskopske intervencije na žučnoj kesi omogućuju da pacijent već drugog dana izađe kući i to su ogromni benefiti jer u klasičnoj otvorenoj hirurgiji postoperativni oporavak traje znatno duže i do deset dana. Hirurgija kolona klasičnim oprativnim putem je ranije podrazumevala hospitalizaciju do dve nedelje, a to je laparoskopijom znatno kraće. Znači i segment uštede je značajan i za bolnicu i za pacijenta. Kozmetski efekat bez velikog reza je takođe značajan. Ono što ljudi treba da znaju jeste da kod laparoskopskog metoda nema odstupanja na radikalnosti operacije jer je ona identična u tom pogledu kao kod otvorene hirurgije samo što nema reza i drugačiji je pristup operativnom polju”, pojašnjava dr Stojaković.

Ono što je bitno je ste naglasiti da je laparoskopski stub na kome se rade operacije do sada uradio preko 11 hiljada operacija. U valjevskoj bolnici na tom stubu procedure osim hirurgije izvode i službe ginekologije, urologije, ortopedije i ORL. ” Jedan stub je postao premalo za ovoliki opseg hirurških procedura. Mi uspevamo nekako da to prebrodimo i da se snalazimo i nadomestimo. Trenutno OP blok i valjevska bolnica iziskuju bar još dva laparoskopska stuba da bi imali nesmetan rad svih službi koji koriste ovaj nezamenjiv uređaj. Posebno je značajan u hirurgiji jer planiramo da uvedemo i druge procedure u laparoskopiju i da se kompletna hirurgija bazira na laparoskopskoj hirurgiji u skladu sa medicinskim indikacijama. Imamo nagoveštaj da ćemo za jedan stub aplicirati kod Ministarstva i značajna nam je podrška Ministra i njegovo zalaganje za naš rad”, rekao je dr Nebojša Stojaković, šef operacinog bloka OB Valjevo, dodajući da je vrednost modernog laparoskopskog stuba poslednje generacije sa svom dodatnom opremom, između 80 i 100 hiljada evra. On je dodao da je Kolubarski region sa svim opštinama i privrednim subjektima na toj teritoriji koji gravitiraju ka valjevskoj bolnici moguće okupiti oko ideje nabavke novog laparoskopskog stuba.

“U interesu Kolubarskog regiona i 200.000 osiguranika koji gravitiraju ka Valjevskoj bolnici je nabavka novog laparoskopskog stuba. Imamo još nameru da urologiju koja radi intraluminalne endoskopske procedure, uvedemo u laparoskopiju gde bismo radili sa urolozima laparoskopske operacije bubrega. Time bismo usvojili još novih laparoskopskih procedura i tako napravili veliki pomak. Naravno tu je i ortopedija, gde laparaskopja pre svega ima mesto u dijagnostici i operaciji kolena. Savremena medicina traži savremenu opremu i jednako stručan kadar i jedno bez drugog ne mogu”, zaključio je dr Stojaković, dodajući da je operacioni blok valjevske bolnice snabdeven svim aksesorijima neophodnim za laparoskopiju, a to su aparati za hemostazu kao i mehanički šivači, ali je s obzirom na broj intervencija i stepen edukacije neophodan još bar jedan laparoskopski stub.

U januaru ove godine u valjevskoj bolnici je po prvi put urađena resekcija glave pankreasa zbog tumora sa resekcijom vene porte. Zbog uznepredovalosti maligne bolesti to je izuzetno opsežna operacija i do sada je rađena u dva centra u Srbiji. Zahvaljujući prijateljima i konsultantima prof. dr Zoranu Miloševiću i docentu Vanji Dugaliću, ova intervencija je uspešno urađena u valjevskoj bolnici, jer su svoje znanje nesebično podelili sa valjevskim hirurzima. U junu mesecu je urađena prvi put laparoskopska operacija karcinoma rektuma sa totalnom histerektomijom zbog uznepredovale bolesti karcinoma rektuma koji je zahvatio i matericu. Poslednja intervencija subtotalna gastrektomija je treća velika operacija koja je po prvi put urađena laparoskopski u valjevskoj bolnici. Planirano je i uvođenje nove laparoskopske metode u operacijama ingvinalnih kila. Veliko iskustvo u otvorenoj hirurgiji i svi raspoloživi edukativni kanali omogućavaju napredak i usvajanje i standardizaciju novih laparoskopskih metoda. Radionica planirana za februar, sa profesorom Amdžadom Perveizom bila bi kruna laparoskopske hirurgjie u Valjevu, a pionir ove metode u valjevskoj bolnici bio je dr Jordan Lazarević, koji se svojevremno pre skoro dve decenije i izveo prvu laparoskopsku operaciju u valjevskoj bolnici.

Facebook komentari

About REDAKCIJA VALJEVSKA POSLA

Početkom 2016. godine sa radom je počeo novi gradski portal na adresi www.valjevskaposla.info, koji je za vrlo kratko vreme, zbog svoje nepristrasnosti i objektivnosti, zabeležio izuzetnu posećenost i zadobio naklonost građana Valjeva. Cilj portala nije samo objavljivanje vesti, već i interakcija sa sugrađanima kroz različite sadržaje.