Web špica ex TV lica – Jasmina Andrić

Da je ovo kojim slučajem televizijska emisija i da je kojim slučajem ona njen voditelj, svoju sagovornicu Jasminu Andrić bi najavila kao “osobu koja je slučajno zalutala u novinarski posao i ostala tu jednu deceniju”.

Valjevo

Rođena je 16. januara 1969. godine u Valjevu. Mama je jednog trinaestogodišnjaka. Zvanično nezaposlena, dok nezvanično radi “sve i svašta, ne bi li opstala”. U medijima se obrela zahvaljujući kafi koju su, jednog julskog popodneva 1994. godine, zajedno pile majka Jasmine Bobovac i njena majka, inače dugogodišnje prijateljice. Jasminina mama je rekla da se otvara neki novi radio, da će njena ćerka početi da radi tamo, pa zašto to i ona ne bi probala. Otišla je na razgovor u Patak radio  i bila primljena istog trenutka. S obzirom da, kako kaže, voli i poznaje muziku, zamišljala je sebe u muzičkoj redakciji. Ali, mesto joj je bilo namenjeno u novinarskoj. Radila je na Patak radiju, bila dopisnik radija “Dojče Vele” i novinar Vujić televizije. Zahvaljujući novinarskom poslu, upoznala je veliki broj ljudi, razgovarala sa mnogobrojnim javnim ličnostima iz sveta politike, kulture, umetnosti, izveštavala sa brojnih važnih događaja…

Valjevo

-Da li Vam nedostaje TV novinarstvo i koliko se ono razlikuje od posla kojim se sada bavite?

Ne nedostaje mi, naravno, jer nakon ovako dugačke pauze nebavljenja tim poslom, nemam želudac za takve stvari.
-TV karijeru “dugujete” Vujić Televiziji. Kakve emocije imate prema periodu dok ste bili TV lice i kako biste opisali taj period?
Period Vujić televizije mi je zaista ostao u predivnom sećanju. Na VTV-u sam počela da radim neposredno nakon pada Miloševića i dolaska (do)tadašnje opozicije DOS na vlast. S obzirom da su i tada bili neki izbori, koji su u Srbiji izgleda češći nego zemljotresi u Japanu, pratila sam predizbornu kampanju kako političara, tako i raspoloženje ljudi koji žive u Valjevu i okolnim selima i izveštavala onako kako bi pravi novinar trebalo da izveštava. Dakle, istinito. I odmah je novoformirana vlast reagovala na moj rad, jer… “heeejjjj, ukoči malo, nemoj baš sve kako je bilo”. Čim ne odgovaraš ni vlasti ni opoziciji, to negde podrazumeva da novinarski posao radiš časno.
Valjevo

Sa jedne od proslava VTV-a

-Da li su Vas ljudi prepoznavali na ulicama i javnim mestima dok ste radili na televiziji i kakav je osećaj biti poznat?
To stvarno ne znam, niti me je interesovalo. Valjevo je relativno mali grad gde se svi manje-više poznaju.
-Nezaboravan TV intervju imali ste sa…?
Sa čovekom koji je video leteće tanjire. Bilo je veče i samo što sam došla kući sa posla, zove me urednik da idem u neko selo, jer ga je zvao čovek koji je video NLO??? Odemo snimatelj i ja, nađemo se sa tim čovekom, gde drugo, nego ispred lokalne kafane… A, on vidno uzbuđen i pomalo pripit, potanko nam objašnjava šta je video, koje boje su bili leteći tanjiri, kakvog oblika… Sve do detalja. Naravno, trebalo je uraditi profesionalno razgovor sa njim, ali smo ga radili do iza ponoći, jer smo se  i snimatelj i ja zacenjivali od smeha. Sutradan, kada smo ponovo otišli da porazgovaramo, ali pre podne, priča je, naravno, bila potpuno drugačija. Sećam se da je tada zaista celo Valjevo prepričavalo taj razgovor o “letećim tanjirima” (smeh)
Valjevo

Galerija 34, razgovor sa Kornelijem Kovačem, Tešnjarske večeri 2001. godina

-Najteži TV sagovornik …?
Nema teških sagovornika ,odgovorno tvrdim, ima samo neinformisanih novinara. Ako ste već nekoga pozvali kao gosta, onda treba i da se pripremite za njega.
-Izveštavali ste sa mnogih događaja, koji od njih ćete zauvek pamtiti i prepričavati?
I dan danas kad se setim tog događaja, sva se naježim. Početak avgusta 1995. godine, temperatura plus 40. Radila sam na Patak radiju, desila se “Oluja” i mene su poslali da izveštavam. Uključenje ide uživo, naravno, preko čuvenih motorolinih radio stanica, jer mobilni telefoni tada nisu ni postojali. Izbeglice, koje su činili uglavnom starci i deca, smestili su u sportsku halu Partizan, dali im neki hladan burek i vrele lubenice. Oni, onako jadni, izgubljeni, ne znaju ni gde su pošli, ni gde su došli, niti šta ih je snašlo. I ja treba da se uključim u program, opišem gde se nalazim, šta se dešava, popričam sa ljudima… Tri-četiri puta se dogovaram sa toncem i otkazujem u poslednji sekund. Plačem kao kiša, što bi Mika Antić rekao… a, suze velike k’o trešnje… Dan danas ne znam kako sam to odradila ,kako je to zvučalo u programu. Samo se sećam neopisive tuge zbog sudbine tih ljudi.
Valjevo

Sa Bogoljubom Arsenijevićem Makijem na jednom od mitinga (leto 1999. godine)

-Podelite sa nama jednu anegdotu sa snimanja?
Tiče se glavne vesti na VTV-u oko 21h, emisije “Ogledalo dana”, koju smo vodile koleginica Jelena Nikolić i ja. Sve je počelo dolaskom silnih nekih gostiju iz tadašnjeg Udruženje novinara Srbije. U redakciji nedovoljno stolica, skupljaj ih po svim prostorijama, pa su nam čak uzeli i jednu stolicu iz studija. Obzirom da je Jelena niža od mene rastom,ona je sela na jedinu preostalu stolicu, a meni, kao višoj, doneli su neki panjić da sednem na njega. Al’ nema veze, sve je to fino izgledalo u programu, mi ozvučene normalno, tu smo negde približne visine, vidi se sto na kojem stoje uredno poslagane vesti. A, kako su odštampane, pa ručno prepravljane, pola ižvrljano, pola se vidi, pola se ne vidi, jer se nije ponovo kucalo, i što smo ih kao takve uredno dobijali u zadnji minut pred emisiju kja ide uživo…ni to nema veze! Navikne se čovek na sve. Elem, počinjemo vesti uživo iz studija najnormalnije, urednik Milinović sa sve tim gostima ih prati u redakciji, ide reklamni blok, pa opet Jelena i ja na smenu čitamo vest po vest i to tako teče normalno prvih desetak minuta… Šta je u tom trenutku bio okidač za početak našeg prvog smejuljenja, pa zatim napada onog pravog neobuzdanog smeha, ni dan danas ne znam. Mučne kolege u režiji više nisu znale šta će, ispucali sve reklame, čujemo i njih da se smeju. Milinović tri puta utrčava u studio,viče na nas, ne bi li nas kao autoritet smirio. Onaj panj ispod mene se ljulja, vidim da polako ispadam iz kadra, vidim Jelenu koja je sagla glavu i ne može da progovori, a ramena joj se tresu od smeha. Pokušavam ja nju da spasem, pokušava ona mene, pokusava režija nas… al’ ne ide nikako… znači, pakao. Kako smo se uozbiljile i izvukle, to znamo samo mi… ali, sve to ide u rok službe… (smeh).
Valjevo

Sa nekadašnjim kolegama Vujić televizije na proslavi 20 godina VTV-a

-Lapsus koji pamtite ili lapsus koji se dugo prepričavao?
Kad radite desetak godina kao neko ko radi u medijima (nikad za sebe nisam mogla da kažem da sam novinar) i to uglavnom programe uživo, normalno je da će vam se desiti gomila lapsusa, grešaka. Nekad si svestan da si pogrešio, pa je još gore ako počnes da se izvlačiš, a nekada ne. Ali, program ide dalje… Sve u svemu, ne pamtim neki lapsus, da je bio baš, baš, onako za prepričavanje. Da se svašta dešavalo ,dešavalo se, ali lapsusa kao lapsusa, stvarno ne mogu da se setim.
-Sadašnja medijska slika u Valjevu je prema Vašem mišljenju…?
Ne pratim ni nacionalne, a kamoli lokalne medije. Blagoslovena bila kablovska televizija.
Valjevo

Jedna od konferencija za novinare, proleće 2001. godina

-Ima li Valjevo prave novinare, pezentere i voditelje?
Kao što rekoh, ne pratim rad lokalnih medija, tako da ne znam.
-U čemu je tajna dobrog novinara, prezentera i voditelja?
Porediti novinarski, voditeljski i prezenterski posao je isto kao porediti na primer trgovca, obućara i krojača odela. Zna se koji je posao novinara, koji obućara, a koji krojača.
Valjevo

Kao novinar VTV-a, maskenbal, Tešnjarske večeri 2001. godine

-Šta mislite o tezi da dobar novinar na prvom mestu mora biti dobar čovek?
Prvo, šta znači odrednica “biti dobar čovek”? Ako počnemo o tome, odosmo u filozofiju i psihologiju, a to nije tema ovog razgovora.
-Da li ste nekada ispaštali zbog novinarskog poziva?
Naravno, pogotovu ako vas treći dan bombardovanja celokupna tadašnja redakcija Patak radija, dakle “kolege”, proglase za “narodnog neprijatelja”, pa budete suspendovani i noć provedete na informativnom razgovoru. I to, opet ponavljam, samo zato što ste svoj posao obavljali časno.
Valjevo

Proslava prvog rođendana Patak radija

 -Televizija po Vašoj meri je…? 
Animal Planet, zato što volim životinje.
-Da trenutno radite na televiziji, koju globalno poznatu ličnost biste intervjuisali i koje najvažnije pitanje biste joj postavili?
Definitivno bi to bio Hoze Alberto Muhika, bivši predsednik Urugvaja. Ne bih ga ništa pitala, samo bih mu čestitala na doslednosti u životu.
Valjevo

Izveštavanje sa mitinga na Ravnoj Gori za “Dojče Vele” 2000. godine

-Da možete da birate koji biste se poslom bavili? 
Kostimografijom na filmu, jer spaja sve ono što volim –  film, muziku, istoriju, modu, ne kao trend, već kao fenomen.
-Čime se bavite u slobodno vreme?
Slobodno vreme, šta to bi?
Valjevo

Sa sinom Antonijem

-Malo ko zna da ste…?
Malo ko zna da sam na prvoj godini fakulteta imala najbolje vreme od svih studentkinja Beogradskog univerziteta u plivanju.
Naše sagovornica Jasmina Andrić posvetila je ovaj intervju svojim dragim kolegama Bošku Đeriću, Miti Miloševiću i Aci Petroviću, koji nažalost više nisu sa nama.
M.P.M.
Facebook komentari

About REDAKCIJA VALJEVSKA POSLA

Početkom 2016. godine sa radom je počeo novi gradski portal na adresi www.valjevskaposla.info, koji je za vrlo kratko vreme, zbog svoje nepristrasnosti i objektivnosti, zabeležio izuzetnu posećenost i zadobio naklonost građana Valjeva. Cilj portala nije samo objavljivanje vesti, već i interakcija sa sugrađanima kroz različite sadržaje.