Alergija na polene korovskih biljaka trajaće do kraja oktobra meseca, a suvereni vladalac među njima je ambrozija, „neuništiva korovska kraljica“, koja iz godine u godinu porobljava sve više ljudi. Dok poleni trava imaju jednu, dve ili tri komponente koje izazivaju zdravstvene tegobe, ambrozija ih ima čak sedam. Osobe koje su na nju alergične to osećaju ne samo na svojoj koži, već i u očima koje neprestano suze, grlu i ušima koji nesnosno svrbe, nosu koji intenzivno curi, a simptomi koje se takođe javljaju kao alergijska reakcija na abroziju su i rafalno kijanje, kašalj, glavobolja, otežano disanje, pa čak i gušenje. Sve te tegobe uzrokuju iritaciju i razdražljivost, remete san, odmor i svakodnevne aktivnosti, te ne čudi što osobe koje pate od alergije na ambroziju često kažu da im ova biljka 4 meseca bukvalno zagorčava život.

(Sva prava zadržana Valjevska posla)

Polinacija ambrozije počinje krajem jula i doseže svoj vrhunac tokom avgusta i septembra meseca. Tada su alergijske reakcije i najjače. Sa ulaskom u oktobar mesec simptomi polako slabe i osobe koje pate od alergije na polene mogu malo da odahnu. Da li je to baš tako?

„Iako polenskih alergija nema preko zime, nekada se desi da se tegobe kod osoba koje su alergične na polene produže i na novembar, decembar i januar mesec, jer ti pacijenti nisu prepoznali da se radi o alergološkim tegobama i nisu se adekvatno lečili. Zbog toga se taj deo problema prenosi i na zimski period“, ističe dr Rada Vilotić Subotić, specijalista alergolog.

Dešava se da ljudi često ne prepoznaju alergiju, koja se najčešće manifestuje u vidu kijavice, kašlja, zapušenog nos, otežanog disanja, bolova u grudima, zbog čega je mnogi brkaju s prehladom. Virusne prehlade traju od tri do sedam dana, a sve što traje duže od toga nije povezano s virusom i može uputiti na alergiju. Neophodno je otići lekaru da bi se tačno dijagnostifikovao zdravstveni problem.

Dr Rada Vilotić Subotić, specijalista alergolog

Zimi, dakle, jenjavaju polenske alergije, ali zato u tom periodu ima senzibilizacija na grinju, koja je celogodišnji alergen, a konzumiranje konzervirane hrane takođe može biti razlog za pojavu alergije tokom zimskih meseci.

„Uprkos tome što se u javnosti i medijima dosta priča o alergijama i što su doktori dobro upućeni u oblast veliki broj pacijenata i dalje ostaje neprepoznat i nelečen, ne samo kod nas već i u svetu, na šta ukazuju statistički podaci. Pacijenti ne bi trebalo da samoinicijativno odlaze u apoteku da kupuju antihistaminike sa bilo kojom alergijskom manifestacijom. Najbolje je da budu usmereni na alergologe, da budu istestirani i da im se da savet za neke preventivne mere i da se preduzmu adekvatne terapijske mere. Mi jednu grupu pacijenata, koju čini otprilike 10 do 20 odsto celokupnog broja alergijskih bolesnika, regrutujemo za primenu alergen-specifične imunoterapije, odnosno za primenu vakcina. To važi i za one koji su alergični na venome insekata. Ta grupa pacijenata je rizična i broj pacijenata se sve više povećava i dešava se da to budu po život opasne alergijske reakcije. U svetu ima dosta zabeleženih smrtnih slučajeva kao posledica anafilktičke reakcije na ujede insekata, a kod nas se dešavaju sporadično. Kod takvih pacijenata sprovodimo vakinisanje, tu alergen-specifičnu imunoterapiju, koju smatram jako efikasnom. Alergen se daje polako u rastućim dozama i ta vakcina traje pet pa i više godina. Sprovodimo i vakcinisanje na grinju i na polene i te vakcine traju otprilike od tri do pet godina. Ranije smo radili obe vrste tih vakcina subkutano, pod kožu. Sada, subkutano radimo samo one za koje vršimo desenzibilizaciju na ujede insekata, a pod jezik, u vidu kapi, dajemo pacijentima vakcine na polene i na grinju“, kaže dr Vilotić Subotić uz napomenu da se vakcine na grinje i polen ne daju osobama starijim od 65 godina.

Ako se tešite tim da je bolje što živite u gradu, jer ljudi koji žive na seoskom području daleko više boluju od alergija na polene, varate se. Iako je seosko stanovništvo izloženo većoj koncentraciji alergena i polena, gradska populacija ne pati manje od tih vrsta alergija. Zagađenost vazduha potencira aktivnost polena, jer upravo aerozagađujuće čestice kojima obiluje gradski vazduh, poput ugljen monoksida, sumpor dioksida i ostalih polutanata doprinose tome da polen lakše dospe u naše disajne puteve.

Da Valjevo prodiše - Faza dva