Dr Ivan Milić – Astrofizičar zaljubljen u Sunce

Jedan od mladih Valjevaca koga je traganje za naukom odvelo širom sveta je astrofizičar dr Ivan Milić (34). U svom traganju za naukom zaljubio se u Sunce, koje ga je trenutno “stacioniralo” u Kolorado u Sjedinjenim Američkim Državama. Ivan radi kao gostujući profesor na katedri za fiziku na Univerzitetu Kolorado u prelepom gradu Bolderu, nastanjenom sa preko 100.000 stanovnika “između planina i stvarnosti”, na 30 minuta od Denvera, koji je od strane National Geographic-a proglašen za “najsrećniji i najzdraviji grad” u Americi i koji se nalazi u samom vrhu Forbes-ove liste “najprijateljskijih” američkih gradova. Sa Ivanom Milićem razgovorali smo o njegovim “naučnim” počecima, izboru fakulteta,  boravku u Istraživačkoj stanici “Petnica”, postdiplomskim i doktorskim studijama, praksi na Univerzitetu u Nici, radu na Institutu “Maks Plank” u Getingenu u Nemačkoj, životu u Bolderu i  naravno ljubavi prema Suncu i rodnom Valjevu.

Dr Ivan Milić, astrofizičar (foto: Slobodan Milovanović)

Nauka je oduvek interesovala Ivana Milića. “Vodila” ga je sa najboljim drugarima i drugaricama iz osnovne škole, potom i Gimnazije, na brojna takmičenja iz fizike i matematike, koja su, kako kaže, bila jako zabavna i neka vrsta “druge ekskurzije”.

“Kao neka interesantna stvar nauka me zanimala odavno, još od pre osnovne, a baš se probudila kada sam krenuo na takmičenja”.

Tokom školovanja nije bio klasičan štreber, neprekidno nadvijenih nad knjigom. Svestranost je skazivao u više pravaca kroz raznovrsne hobije i deluje da se rado priseća tog vremena.

”Video igre i knjige su mi bile hobi još od osnovne škole, i ostale su do danas. Od prvog osnovne do četvrtog srednje sam igrao u folklornom ansamblu Abraševića, ali na to nikad nisam gledao kao hobi, već kao nešto obavezno, što sam ipak neizmerno voleo. U srednjoj školi sam bio aktivan i u Dramskom studiju Valjevske Gimnazije, a glumio sam i u nekoliko predstava u Abraševiću. Na kraju, bio sam i član astronomske grupe Društva istraživača. Dakle, nikad nisam bio kod kuće, što moja majka može da potvrdi”.

Dr Ivan Milić na predavanju (foto: Nikola Božić)

Jedan od logičnih koraka bio je pohađanje programa u Istraživačkoj stanici Petnica.

”Bio sam polaznik seminara fizike i astronomije, a kasnije i mlađi saradnik i rukovodilac seminara astronomije. Kako je sve Petnica delovala na mene je prosto nemoguće objasniti u nekoliko rečenica. Recimo samo da sam verovatno najbitnije trenutke svog života proveo tamo. I u dobrom, i u lošem smislu. I ljudi koji su mi sada najbliži i najbolji prijatelji su, ili došli tamo u isto vreme kada i ja, ili sam ih tamo upoznao. Prosto mi je nemoguće da zamislim kako bi se taj život sad odvijao da Petnice nije bilo.”

Na pitanje o izboru fakulteta, kaže da je hteo da studira fiziku, a onda mu je neko rekao da postoje osnovne studije
astrofizike.

“Moja najbolja drugarica Milica Anđelić, sada Vučetić, takođe doktorka astrofizike, i ja smo skapirali da je to verovatno jedini fakultet koji bismo ikad mogli da studiramo. I to je bilo to. Moje osnovne studije astrofizike nisu bile savršene. Završio sam ih za šest godina po starom sistemu kada je svakom data sloboda da sam sebe tempira, pa sam se ja pobrinuo da provedem sasvim dovoljno vremena igrajući video igre i boraveći u Petnici. Daleko od toga da žalim, ali sam imao sreću da me niko nije forsirao, kao i da su moja porodica i svi drugi ljudi oko mene imali razumevanja za to što radim, tj. zabavljam se i nekim drugim stvarima. Poslednju godinu studija sam paralelno sa ispitima i predavao fiziku u valjevskoj Osnovnoj školi “Nada Purić” i to je bilo fantastično i dragoceno iskustvo”.

Potom upisuje postdiplomske studije iz astrofizike u Beogradu.

“Ubrzo sam na postiplomskim proveo tri meseca na Univerzitetu u Nici, na praksi. Tu sam radio sa profesorkom Marian Forober, koja se nakon toga upoznala sa profesorkom Olgom Atanacković, mojom mentorkom u Beogradu, i nas troje smo se dogovorili da napišemo ugovor između univerziteta u Beogradu i Nici i da mi njih dve obe budu mentorke na postdiplomskim. To su verovatno bile tri, u profesionalnom smislu, najbezbrižnije i najmotivisanije godine do sada i hvala im beskonačno na svemu. Konačna tema se bavila teorijskim i numeričkim metodama za opisivanje problema rasejanja svetlosti u astrofizičkim objektima, ali sam tada zavoleo Sunce kao oblast istraživanja i sada se bavim time i dalje”, kaže Ivan, pritom navodeći da je i nakon sticanja doktorata, nastavio usavršavanje.

Institut za istraživanje Sunčevog sistema u Getingenu u Nemačkoj (foto: privatna arhiva)

Po završetka doktorata proveo je četiri godine na postdoktorskom radu na Institutu za istraživanje Sunčevog sistema “Maks Plank” u Getingenu u Nemačkoj.

“To je verovatno najveći institut koji se bavi Suncem u Evropi i tamo sam zaista imao vrhunske uslove i radio sam sa, u svakom smislu, sjajnim ljudima. Takođe sam stekao neke izuzetno dobre prijatelje, kakve se nisam nadao da ću upoznati van Valjeva i Petnice. Neki od njih nažalost više nisu sa nama, neki su dobili prinove. Zaista sam imao ljude koji su sa mnom i ja sa njima prošli kroz dobro i loše”, priča Milić navodeći i pojedinosti o radu u Koloradu.

“Ova pozicija je finansirana od strane Nacionalne solarne opservatorije, koja se pre nekoliko godina preselila u Bolder, Kolorado. Pozicija je striktno na tri godine i ideja je da dolaze ljudi sa strane da predaju na fakultetu, bave se naučno-istraživačkim radom i donesu nešto novo. Ove godine im je baš trebao neko mog profila i, iako ovo uglavnom dobijaju neki stariji i iskusiniji istraživači (“senior researchers”), ja sam ove godine nekako najviše odgovarao. Inače mi je na poziciju skrenula pažnju moja mentorka iz Francuske rekavši mi da zna da nisam oduševljen idejom da živim u Americi, ali da je ovo prava pozicija za mene. I tako Ivan Milić postaje gostujući profesor na katedri za fiziku na Univerzitetu Kolorado u Bolderu.

“Držim jedan kurs po semestru, u jesenjem semestru opštu fiziku, u prolećnom kurs o Suncu na doktorskim studijama. U međuvremenu se bavim naukom. Bavim se interpretacijom posmatranja sunčeve atmosfere. Ideja je povezati posmatrane veličine sa fizikom koja leži ispod i na taj način skapirati šta se dešava u atmosferi Sunca. Mi smo sada u, hajde da tako kažem, evolucionom, a ne revolucionom periodu što se istraživanja Sunca tiče. Dakle, trudimo se da usavršimo postojeće metode. Sunce je specifično, jer je to jedina zvezda koju možemo da razlučimo, tj. da vidimo detalje na njegovoj površini. Ostale zvezde, čak i sa najvećim teleskopima vidimo kao tačkice. To nam daje uvid u kretanja plazme u sunčevoj atmosferi i interakciju između materije, svetlosti i magnetnog polja. osmatranjem Sunca bolje razumemo kako funkcionišu ostale zvezde, ali takođe i bolje razumemo uticaj Sunca na nas. Ono novo što će stići to je 4-metarski teleskop, dakle prečnika objektiva od 4 metra, namenjen za posmatranja Sunca. Taj teleskop će početi da radi na Havajima sledeće godine i njim upravlja Institut na kom trenutno radim”, priča Ivan Milić o, čini se sa ovdašnjeg stanovišta, neverovatnom iskustvu.

“Kada pričamo o mogućnostima i sredstvima, treba da imamo u vidu da je fizika Sunca mala oblast, koja kod nas u zemlji praktično uopšte ne postoji. Institut u kom sam radio u Getingenu u Nemačkoj i ovaj sad su možda dva najveća na svetu, ali to nije nikakva bombastična izjava pošto su ljudi u ovoj oblasti toliko povezani da će svako pre ili kasnije sarađivati sa jednima ili drugima, i posmatrati na ovom ili onom teleskopu”, jednostavno pojašnjava Ivan čime se bavi. Bolder je miran “mali” grad, sa preko sto hiljada stanovnika, odakle pogled na horizont deluje kao očaravajuća fotografija.

Univerzitet Kolorado, Bolder (https://www.colorado.edu/)

“Bolder je specifično mesto. Živim na brdu na ivici grada, dakle slično kao i u Valjevu, gde sam živeo na vrhu Radinog Brda. Međutim, iako je tako mali, ima izuzetan broj instituta, ogroman univerzitet, sad je čak i “Google” prebacio neke kancelarije u Bolder. Grad je izuzetno miran i bezbedan, a okružen je fantastičnom prirodom. Za sada
mi sve deluje idealno za život i rad, ali ovde sam tek par meseci, pa uglavnom trošim vreme da se aklimatizujem i da malo istražim okolinu, što peške, što na biciklu”, skromno zaključuje. Pri tome deluje da svom Valjevu daje prednost. “Meni je u Valjevu uvek kad dođem fenomenalno, ali u rodnom gradu retko boravim više od nekoliko dana. Neki od mojih dobrih prijatelja su i dalje tamo i postoji neki mir kada dođem i ostanem u svojoj srednjoškolskoj sobi. I dosta je oslobadajući taj osećaj kad si negde i sve znaš u kamen. Sad, malo generalnije, ja volim ljude i atmosferu u Valjevu, mada mi iskreno smeta kada se ljudi koje volim i cenim žale kako je eto nekad bilo bolje i nekad se znalo ko je obrazovan i pametan. Nije to nikakva kosmička nepravda, naša zemlja, pa čak i svet, su otišli u nekom drugom pravcu. Da li je to dobro ili loše, ne bih znao da kažem, ali mislim da je besmisleno žaliti se kako se Valjevo “prošabanisalo” ili kako god to da nazovem. Ipak, postoje neke stvari koje moraju pod hitno da se poprave, a to su, pre svega, užasan kvalitet vazduha i, rekao bih, kritičan nedostatak stručnog nastavnog kadra, koji je u nesrazmeri sa količinom fantastičnih vanškolskih aktivnosti kojima se mladi Valjevci bave”, kaže Ivan i naglašava da zaista voli svoj rodni grad, ali da baš i ne priželjkuje da se vrati.

“Niko od mojih najboljih i najbližih prijatelja i prijateljica, niti moja sestra, više ne živi u Valjevu. Neka floskula koju mi stalno ponavljamo je kako ljudi treba da se vrate da Valjevo naprave ponovo takvim i takvim. Ne, ne treba, treba da idu i da rade ono što ih zanima i gde ih glava i srce vode. I nije samo povezano sa egzistencijom. Dobro i lepo je imati vremena da posetite Valjevo i da nekako pomognete. Ali, ako nekog ispunjava da živi u Andima i da se penje okolo, treba to da radi, nebitno da li je iz Čilea, ili sa Petog Puka”.

Univerzitet Kolorado, Bolder (https://fitt.co/healthiest-most-active-college-towns-in-america/)

Jedno od nezaobilaznih pitanja koje smo postavili Ivanu bilo je da li je, pored svojih mentora, upoznao ili sarađivao sa nekim priznatim stručnjacima.

“Većina ljudi koje srećem tokom dana i sa kojima pričam su priznati stručnjaci. Ali, ne samo ja, već i svaki student i kolega oko mene. Nauka više ne funkcioniše onako kako gledamo u filmovima i serijama. Izuzetno pametni ljudi sa brilijantnim idejama nisu superstarovi, ili čupavi sedi đedovi, već žene i muškarci kao Vi i ja, koji takođe kuvaju deci ručak, vode ih u obdanište, pokušavaju da provale zašto auto neće da upali i slično”.

Pored nesputanih misli, kreativnosti, izvanrednog znanja, deluje da bavljenje naučno-istraživačkim procesima zaista omogućava slobodan rad, tako se nametnulo pitanje o budućim planovima.

“Budući planovi ne postoje. Mislim da nauka i obrazovanje ne podležu tom, moram da kažem, kapitalističkom konceptu koji se svodi na izjave tipa “cilj mi je da jednog dana to i to”. Možda je to lepo za neke ljude, za mene nije. Nije da sam namerno haotičan, ili hipik, i želja mi je da se i dalje bavim naukom i definitivno bih voleo da predajem i da mentorišem studente, ali prosto nisam u situaciji da kažem da je išta od toga plan‚”, više nego jasno rezimira mladi naučnik, astrofizičar, dr Ivan Milić.

Facebook komentari

About REDAKCIJA VALJEVSKA POSLA

Početkom 2016. godine sa radom je počeo novi gradski portal na adresi www.valjevskaposla.info, koji je za vrlo kratko vreme, zbog svoje nepristrasnosti i objektivnosti, zabeležio izuzetnu posećenost i zadobio naklonost građana Valjeva. Cilj portala nije samo objavljivanje vesti, već i interakcija sa sugrađanima kroz različite sadržaje.

4 comments

  1. Veliko Postovanje za ovog mladog coveka.
    A takodje i za novinara koji je napisao tekst!

  2. Svaka cast ivane! Radujem se svakom tvom uspehu! Ziveo !

  3. Da se ne vraćaš bez snouborda iz Bolderinja, Koloradinja!

  4. SVAKA CAST IVANE!!!ZELIM TI PUNO SRECE!!!