GG “Lokalni front Va – Slobodni ljudi” o stanju ambijentalnih celina u Valjevu

Tema konferencije za medije Lokalnog fornta Va, koja je održana u centru grada, naplatou ispred Muselimovog konaka, bila je “Stanje ambijentalnih celina u Valjevu”. O stanju ambijentalnih celina našeg grada, posebno o Tešnjaru, kao i o kulturnim i turističkim potencijalima Valjeva i okoline, govorili su kandidati za odbornike Grupe građana “Lokalni front Va – Slobodni ljudi” na predstojećim izborima dipl. novinar Olga Petrović i dipl. ekonomista Borivoje Marković, a stručno mišljenje izneo je i dipl. arhitekta Dragan Vasiljević, koji podržava “frontovce”. Kako se ovom prilikom moglo čuti od govornika na konferenciji, njihova želja je da se doprinese konceptu sveukupnog razvoja i urbanog uređenja Valjeva, a da se pritom sačuva fizionomija i duša grada za budućnost.

Olga Petrović je u svom obraćanju novinarima istakla da se jasno uočava da je kultura ozbiljan lokalni resurs našeg grada i smatra da je to oblast koja u svim svojim segmentima može i mora ozbiljnije da se osmišljava, kreira i razvija, jer dugoročno gledano, doprinosi unapređenju života u Valjevu, pre svega njenom turističkom, odnosno tržišnom valorizacijom.

“Da bi se na pravi način valorizovali kulturni resursi, potrebne su stručne institucije, ali i početna ulaganja za koja grad mora da ima sluha. Smatramo da svaka inicijativa treba da bude javna, dostupna ocenama stručne javnosti, da se za projekte konkuruše, da se biraju najbolji i da se potom odgovorno realizuju”, rekla je Olga Petrović, kandidatkinja na listi GG “Lokalni front Va – Slobodni ljudi” na predstojećim izborima.

Ona je ukazala da u Brankovini, koja je među najposećenijim mestima u Srbiji, još uvek nema pristojnog motela, hostela, apartmana za izdavanje, kao ni pristojnog restorana sa jelima nacionalne kuhinje. “Narodni muzej i Biblioteka su uložili trud da Brankovina oživi, ali ona je idealno mesto da se u njoj, pored postojećih tradicionalnih manifestacija, organizuju letnji kursevi srpskog jezika za decu iz dijaspore, pesnički susreti, radionice kreativnog pisanja, likovne kolonije. U Torontu, gde živi veliki broj Srba, postoji kulturni klub koji nosi Desankino ime i koje bi takođe trebalo animirati. Sve to u partnerstvu sa meštanima Brankovine, koji bi u tom konceptu mogli da nađu svoj interes i svoje mesto u saradnji sa našim eminentnim institucijama. Verujemo da bi se ulaganja, koja bi mogla da se obezbede po projektnom sistemu, višestruko isplatila”, istakla je Olga Petrović govoreći o Brankovini.

Ona smatra da Bebića Luka zaslužuje pažnju pre nego što se potpuno ruinira i da je uslov za bilo kakvu inicijativu da se uradi dobar put do tog zaštićenog i jedinstvenog sela. Prema njenom mišljenju, tamo bi bilo idealano organzovati kolonije slikara naivaca i vajara, ali i prezentaciju nekadašnjeg načina života u ruralnom području.

Dipl. novinar Olga Petrović, kandidat za odbornika na listi GG “Lokalni front Va – SLobdoni ljudi”

Govoreći posebno o Tešnjaru, Olga Petrović je naglasila da staru gradsku čaršiju treba oživeti po ugledu na beogradsku Skadarliju, povratkom starih zanata i kafana u koje čuvaju boemski duh minulog vremena. “Tešnjar bi mogao da useli razne likovne umetnike, koji bi tu stvarali tokom cele godine i imali svoj izložbeni prostor. Mogao bi da bude scena za javne nastupe mladih talenata naše Muzičke škole, folklorne i pevačke grupe, prostor za predavanja i druženja. Svoje mesto u Tešnjaru moraju da dobiju i naši sugrađani Romi koji su oduvek u njemu bili, ali nisu postali vidljivi. Zalažemo se da on čuva uspomenu na svoje znamenite stanovnike, poput Slobodana Đukića, demokratski izabranog gradonačelnika, Borislava Boru Vujića, hroničara starog Valjeva, popularnog muzičara Dragoljuba i druge, koji su ostavili trag u životu grada”, rekla je Petrović uz osvrt da u staroj gradskoj čaršiji danas više nema ni grnčara, ni tkača, ni bojadžije, i da “čast brane” po jedna voskarska, pekarska i koradžijska radnja. “Nema para da se obnovi Konak kneza Jovice, Grbovićev je srušen, većina lokala je zakatančena, u njih se uselila vlaga i memla, pod teretom su dugova za vodu i struju bivših zakupaca. Prvobitni koncept se pokazao kao neodrživ, novi nije ponuđen, građane niko ne uključuje”.

O tome kako Tešnjar vide njegovi stanovnici govorio je Borivoje Marković, odbornički kandidat GG “Lokalni front Va – Slobodni ljudi”, koji živi na obodu stare čaršije. On je izneo da stanari Tešnjara i dela Knez Miloševe ulice godinama muku muče zbog glasne muzike iz brojnih kafića, koja nije prolagođena prostoru, ali da veliki problem predstavljaju česte tuče i vandalizam gostiju tešnjarskih lokala. Marković je istakao da je pored uništavanja imovine, razbijanja izloga, prozora, vrata, bilo i fizičkih napadi na građane koji tu žive, kao i da je u nekim od tih napada došlo i do ozbiljnih povreda. Kako kaže, sve to je posledica nesprovođenja zakona od strane organa reda, kao i nečinjenje inspekcijskih i drugih službi.

“U poslednjih desetak godina stanari su pisali brojne peticije i slali ih u Gradsku upravu. Rezultat tih peticija je veoma skroman, sa minimalnim učincima. Slati su brojni dopisi i pritužbe, organizovane su i konferencije za novinare, ali je sve to prošlo bez konkretnih rezultata. Na kraju su stanari ove dve ulice osnovali udruženje građana, koje bi ih ubuduće zastupalo. Nažalost, ni to nije dovelo do značajnijeg pomaka. Predstavnici stanara su se uključili u rad radne grupe, koja je osnovana na inicijativu gradonačelnika Slobodana Gvozdenovića. Iako su podneli konkretne predloge o izmenama i dopunama Odluka o radnom vremenu i Zaštiti od buke u životnoj sredini, pomaka nije bilo. Došlo je do očigledne opstrukcije od strane predstavnika grada, tako da su, bez ijedne zvanično održane sednice, bili prinuđeni da napuste radnu grupu”, kazao je Borivoje Marković

Prema njegovim rečima, ono što traže stanari Tešnjara i Knez Miloševe ulice, u kojoj noćni klubov takođe emituju nedozvoljenu buku, jeste poštovanje Zakona o javnom redu i miru. Jedini način da se to sprovede u Tešnjaru je, kako je rekao, ukidanje muzike sa elektronskih ozvučenja, zbog nemogućnosti adekvatne zvučne izolacije objekata, kao i postojanja letnjih bašti. Drugi način je, kako je naveo, ugradnja limitatora, ali samo pod uslovom da oni zaista mogu buku svesti na zakonski dozvoljene nivoe, imajući u vidu da on u Tešnjaru iznosi oko 50 decibela.

“Od Policijske uprave se tražilo uvođenje pozornika, koji bi reagovao na svaki vid remećenja javnog reda i mira. Niko nije protiv rada ugostiteljskih objekata, već protiv kršenja Ustavnih i Zakonskih prava građana tog dela grada. Ustavno pravo građana je pravo na nesmetan noćni odmor i zaštitu od buke i vandalizma svake vrste. Uz prilagođen rad ugostitelja u odnosu na gusto naseljenu gradsku ambijentalnu celinu, svi bi bili zadovoljni, i stanari i ugostitelji, a i sami gosti tih objekata”, poručio je Borivoje Marković.

Diplomirani arhitekta Dragan Vasiljević istakao je da je ambijentalni sklad Valjeva nesumnjivo narušen, da pravila koja za cilj imaju sprečavanje nekontrolisane gradnje, ovde ne postoje ili se ne primenjuju. Prema njegovim rečima, uprkos tome što postoje ljudi koji dobronamerno ukazuju na ove probleme, malo je konkretnih poteza koji bi ublažili negativne efekte arhitektonskog, urbanističkog i komunalnog (ne)činjenja u našem gradu. Kazao je da ljudi koji odlučuju o gradnji donose nepromišljene odluke, po sistemu “srušiti jedno, kako bismo gradili drugo”. Vasiljević je naglasio da su potrebni javno planiranje, transparentnost odlučivanja, jasno polaganje računa o trošenju novca koji se investira u gradnju.

“Mora se sprečiti neplansko i bahato razbacivanje novca. Projekti, poput konkretnog primera zgrade “Napreda” se započinju, novac odvaja za njihovo izvršenje, a ljudi uključeni u ceo posao, od naručioca do konkretnog izvođača odugovlače, povlače se i volšebno nestaju, ostavljajući nedovršene projekte da zjape prazni i u jadnom stanju. Još jedan takav primer je i zgrada železničke stanice, za koju je sramotnim rebalansom budžeta odvojen novac, a da se ne poštuje građevinska procedura u kojoj bez poštovanja osnovnih pravila, samo “dekorativno”, neki radnici navodno nešto rade. Ljudi koji su o tome odlučivali i sprovodili odluke Grada, a bez rezultata, ne trpe nikakve posledice. Da li će neko i nekad odgovarati za jalovost svojih postupaka”, upitao je ovaj valjevski arhitekta.

Dipl. arhitekta Dragan Vasiljević

On je poručio da ćutanje nije opcija, da Lokalni front Va i druge organizacije moraju biti korektiv gradske vlasti i regulator pitanja od opšteg značaja u gradu ove veličine.

“Pitanja koja postavljamo, koja postavljaju građani Valjeva, moraju dobiti odgovore. Želimo, voleli bismo i tražimo da sve ono o čemu aktivisti Lokalnog fronta Va pričaju i dele sa medijima i javnošću, dobije na masovnosti. Želimo da nas bude stotinu koji će postavljati ista pitanja i tražiti konkretne odgovore. Želimo da u Skupštini grada bude odbornika GG “Lokalni front Va – Slobodni ljudi” i drugih udruženja kojima je cilj istinska odbrana interesa građana Valjeva, a koji će u demokratskom ambijentu gradskog parlamenta postavljati stalno iznova pitanja koja se tiču rešavanje konkretnih problema, a ne jednopartijsko i pokloničko “podizanje ruke” kao način legitimizacije odlučivanja nekoliko ljudi ili interesnih grupa”, kazao je Vasiljević.

 

Facebook komentari

About Marija Petrović - Marković

Iako po struci diplomirani novinar, novinarstvom se bavi iz ljubavi honorarno, na „hajdučki i uskočki" način iz sfere kulture, gde joj je radna matica. Kao student novinarstva krajem 1999. godine počela da radi u informativnoj redakciji Vujić televizije Valjevo (VTV), čiji je deo novinarskog tima bila 4 godine. Potom bila novinar-urednik u informativnoj redakciji Regionalne Televizije Valjevo (TVA) skoro 2 godine. Tokom 2004. i 2005. godine živela u Londonu i u tom periodu imala novinarsko mentorstvo na Channel 4 News od strane poznate britanske novinarke Darshne Soni. Po povratku iz Londona kratko vreme bila u informativnoj redakciji TV B92. U okviru projekta TV Training bila stipendista Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, a potom i stipendista Fondacije Konrad Adenauer. Njeni tekstovi objavljivani su u nedeljniku „Napred“, „Reviji Kolubara“ i „Tešnjarskom glasonoši“. Od osnivanja portala valjevskapola.info 2016. godine radi kao novinar-urednik ove medijske kuće. Autor je projekata “Da Valjevo prodiše”, “Da Valjevo prodiše - Faza dva”, “Valjevo ima rešenje za aerozagađenje” i "UdahnimO2", koji se na portalu valjevskaposla.info bave problemom aerozagađenja u Valjevu unazad 4 godine.