Nagrada “Ljubomir Nenadović” valjevske Matične biblioteke uručena Nikoli Popoviću

„Čoveku sa putovanja ostaje ukus dobrih jela, ukus dobrih vina, mirisi i zvuk ambijenta, ali ono što ostaje svakako i što putopis čuva i ono što sam ja pokušao sačuvati u svojoj knjizi je lice čovekovo, živa  reč i stisak ruke, kao i empatija sa čovekom i želja da se dobro desi“, rekao je Nikola Popović, autor knjige „Skice za plovidbu“, koji je ovogodišnji laureat nagrade „Ljubomir Nenadović“ za najbolji putopisni roman u protekloj godini, koju je pre sedam godina ustrojila Matična biblioteka u Valjevu. Prigodan program, koji je ranijih godina povodom uručenja nagrade organizovan u Brankovini,  ovoga puta je izostalo iz preventivnih razloga usled pandemije korona virusa.

Nikola Popović, ovogodišnji laureat nagrade „Ljubomir Nenadović“ za najbolji putopisno roman u protekloj godini, sa direktorkom valjevske Matične biblioteke Violetom Milošević

“Kažu ništa nije slučajno! Sada je prošlo tačno deset godina od mog prvog objavljenog putopisa u Periodici i baš negde na taj dan stigao je  i dobar glas i dobru vest o ovoj nagradi, kao priznanje za dosadšnji rad, a ujedno i podstrek da nastavim da pišem dalje. Planirao sam da zaokružim putopisno troknjižje, ali ako i skrenem u drugi žanr, verujem da ću uvek ostati veran temi putovanja, putu, kako je rečeno u obrazloženju, na kome sagledavamo sebe kroz drugog i drugog kroz sebe jer samo se tako može putovati… i verujem da ću tome ostati veran“, rekao je Nikola Popović, ovogodišnji dobitnik nagrade „Ljubomir P. Nenadović“ prilikom proglašenja nagrade u Gradskoj biblioteci u Valjevu i izrazio nadu da ovo vreme tišine i mirovanja usled pandemije korona virusa neće dugo potrajati, jer njemu  je svojstveno putovanje i da će uvek  rado doći u Valjevo.

Pisac Nikola Popović i direktorka valjevske Biblioteke Violeta Milošević prilikom dodele nagrade “Ljubomir Nenadović” u Muzeju zavičajnih pisaca u Valjevu

 

U svom obrazloženju za nagradu prof. Radivoje Mikić,  koji je predsedavao ovogodišnjim žirijem, napisao je da je  u svom prvom romanu „Priče iz Libana“ ( Centar za kulturu „Gradac“, Raška 2016.)  Nikola Popović pokazao da je u srpsku književnost ušao putopisac posebne vrste , koji ne preza da putopis ukrsti sa pripovedanjem.

„Tako se Nikola Popović od samog početka svrstao u one malobrojne, ali autentične putopisce, putopisce koji opisuju ono što vide, ali opisuje i onog što gleda nepoznate prostore i ljude. Opisujući svoje kretanje kroz vrlo različite prostore, od Istoka, od Bejruta, preko Afrike, do krajnjeg Zapada, Nikola Popović nastoji da nam pokaže da njega ne zanima toliko taj  prostor i njegove osobenosti koliko ga zanima čovek i njegov način života. Otuda bi bilo neizbežno da su u okviru Popovićevih putopisnih celina pojava male priče o ljudima i njihovim sudbinama, narativni medaljoni u kojima je osvetljena neka važna pojedinost. Nekad se ta pojedinost tiče ljudskog  prava da se na osoben način uredjuje odnos prema svetu (kao u kazivanju o Amišima i njihovom odnosu prema tehnološkom napredku čovečanstva) ili specifičnog odnosa prema svetu prirode koji se može kretati od potrebe da ritam svog života uskladimo sa ritmom prirode, jednako kao što se može zasnivati na nekoj vrsti rivalstva pa i neprijateljstva prema istoj toj prirodi. Bilo o čemu da piše, Africi ili Korčuli, Nikola Popović se trudi da pokaže šta se sve odvija u njegovoj „ nesmirljivoj“ duši,  u tom sedištu njegove neugasive potrebe da putuje,  putujući saznaje, menja svoju sliku sveta. Nema sumnje da je knjiga „Skice za plovodbu“ i opis pomeranja kroz vrlo različite prostore, od kojih su nam neki u istinu slabo poznati, ali je ona i opis onoga što se odvija u duši čoveka koji je željan mogućnosti da stalno saznaje, da u svet svojih saznanja uključi i ono što samo putovanje može da donese. Tako smo u Nikoli Popoviću dobili i dobrog putopisca i čoveka koji nam omogućava da vidimo kako čovek uvek živi u kulturi i  kako iz nje ne izlazi ni onda kada se čini da je do kraja okrenut svetu prirode“, napisao je u obrazloženju za nagradu profesor Radivoje Mikić.   

Sa dodele nagrade “Ljubomir Nenadović” u Muzeju zavičajnih pisaca u Valjevu

NIKOLA POPOVIĆ (Sarajevo, 1979), italijanista po struci, bavi se istraživanjem savremene italijanske proze. Predaje italijanski jezik na Odseku za muzičku umetnost Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu. Objavio je prevode knjiga Etorea Mazine, Simone Vinči, Valerije Parele i brojne prevode italijanskih pisaca u književnim časopisima. Autor je kritičkih ostvrta iz oblasti filma, pozorišta i književnosti, putopisa i reportaža iz Togoa, Gane, DR Kongo i drugih zemalja. Objavio je knjige putopisne proze: „Priče iz Libana“ (Centar za kulturu „Gradac“, Raška, 2016) koja je dobila nagradu Akademije „Ivo Andrić“ za putopisnu knjigu i povezivanje kultura, te „Skice za plovidbu“ (Agnosta, Beograd, 2019; Imprimatur, Banjaluka, 2020). Prevođen je na engleski i makedonski jezik. Bio je glavni i odgovorni urednik časopisa za književnost, kulturu i društvena pitanja „Bosanska“.

About MILENA KUZMANOVIĆ

Novinarka sa diplomom Fakulteta Političkih nauka u Beogradu. Karijeru započela u Radio Valjevu gde je prošla put od novinara-pripravnika, urednika do v.d. direktora. Pisala i za valjevski nedeljnik "Napred". Od 2011. godine dopisnica je redakcije RSE. Trenutno radi kao dopisnik N1. Za portal Valjevskaposla.info piše od 2018. godine.