NAJBOLJI MEĐU NAJBOLJIMA: Đaci generacije OŠ “Sestre Ilić” – Jovana Mojsilović i Stefan Božić

Biti đak generacije ne znači “samo” da ste svepetičar, da ste vredno učili i osvajali nagrade na raznim takmičenjima, biti đak generacije znači da ste bili i dobar prijatelji i drug, i da ste izrasli u mlade ljude za primer. Zbog svega toga, najbolji među najboljima u generaciji u valjevskim srednjim i osnovnim školama, zaslužuju posebno predstavljanje. Biti đak generacije svakako je laskava titula, ali taj put do idealnog učenika na kraju školovanja nije lako ostvariv. Taj put popločan je predanom željom za znanjem, svojskim trudom, voljom, marljivošću, brojnim odricanjima, a takvim putem nije lako koračati. Pređu ga oni koji neoklevaju, koji su najistrajniji i najsnažniji u svojim željama i jasno postavljenim ciljevima. Jako je važno da se Valjevo upozna da svojom najuspešnijom decom i mladima, a u tom novom “poznanstvu” pomoći će serijal “Najbolji među najboljima”, započet na portalu Valjevska posla. To je ujedno i prilika da se toj izuzetnoj deci javno pošalje poruka da smo ponosni na njih i da nam njihov uspeh itekako znači, jer oni su naša budućnost, budućnost našeg grada, Srbije, pa i celog sveta. A, i svet i život imaju pred sobom. Jedni od najboljih među najboljima su Jovana Mojsilović i Stefan Božić, đaci generacije OŠ “Sestre Ilić”.

Stefan-Bozic-i-Jovana-Mojsilovic-Daci-generacije-OS-Sestre-Ilic-FIN-1

Jovana Mojsillović i Stefan Božić, šaci generacije OŠ “Sestre Ilić”

I dok su u rubricu u dnevniku, pod njihovim imenima, upisane sve petice, u ovom našem “spomenaru” iz osnovnoškolskih dana, osim stečenog znanja i zvanja “ĐAK GENERACIJE”, kod Jovane Mojsilović i Stefana Božića piše sledeće:

Stefan Božić rođen je 2. aprila 2007. godine u Valjevu, od oca Nebojše i majke Ivane. Prema rečima njegovih predmetnih nastavnika, reč je o veoma svestranom učeniku koji je uvek pokazivao interesovanje za više od onoga što se radi na času i što prevazilazi okvire gradiva, naročito iz biologije, hemije i engleskog jezika. Osim što je sjajan đak, talentovan je za gimnastiku, važi za dobrog druga koji je lepo prihvaćen u odeljenju i uvek okružen prijateljima. Stefana u školi opisuju još kao vrednog učenika, žednog znanja, originalnog momka koji ima jasne i zdrave stavove. Na takmičenjima je postizao zapažene uspehe iz više predmeta. Dobio je pohvalu za učešće na takmičenju iz matematike u IV i VI razredu. Osvojio je 3. mesto na Opštinskom takmičenju iz srpskog jezika u V razredu. U VII razredu je osvojio 2. mesto na Opštinskom takmičenju iz hemije i 3. mesto na Okružnom takmičenju iz tog predmeta. U VIII razredu osvojio je 1. mesto na Opštinskom i Okružnom takmičenju iz biologije, kao i pohvalu na Republičkom takmičenju iz tog predmeta. Takođe, osvojio je 2. mesto na Opštinskom i 1. mesto na Okružnom takmičenju iz engleskog jezika i pohvalu na Republičkom takmičenju iz tog predmeta. Bio je aktivan u đačkom parlamentu. Nosilac je “Vukove” diplome.

Stefan-Bozic-OS-Sestre-Ilic

Stefan Božić, đak generacije OŠ “Sestre Ilić”

Jovana Mojsilović rođena je 18. oktobra 2007. godine u Valjevu, od oca Nebojše i majke Sanje. Za Jovanu u OŠ “Sestre Ilić” kažu da je izrasla u sigurnu, mladu osobu, svesnu svojih mogućnosti i kvaliteta. Opisuju je rečima da pleni radoznalošću, kreativnošću i dobrotom. Izuzetno je marljiva i posvećena. Veoma je svestrana osoba, voli da crta, voli sport. Postiže sve svoje obaveze bez nekih većih poteškoća. Njena radoznalost i talenat su se potvrdili u različitim oblastima, o čemu govore istaknuti rezultati na opštinskim, regionalnim i međunarodnim takmičenjima. Jovanu u Petoj školi smatraju za dobru, vrednu i nenametljivu osobu. Ističu da je njen korektan i pozitivan stav u razredu bio izuzetno važan i cenjen. Svojom objektivnošću i odgovornošću podsticala je druge da odnose u razredu sagledavaju objektivno i probleme rešavaju dogovorom. Jovana je ostvarila veoma zapažene rezultate na takmičenjima, pre svega iz matematike, ali i iz srpskog jezika. U III razredu osvojila je 3. mesto na Okružnom takmičenju iz matematike, a iste godine učestvovala je i na Republičkom takmičenju “Kengur bez granica”, kao i na takmičenju “Arhimedes”. U istom razredu bila je član školske ekipe za “Olimpijske igre” iz matematike koja je osvojila 2. mesto. U IV razredu osvojila je 1. mesto na Opštinskom takmičenju iz matematike, na Okružnom 3. nagradu i učestvovala je na Republičkom takmičenju “Arhimedes”. U V razredu na Ooštinskom takmičenju iz matematike osvojila je 3. mesto, pohvalu za “Kengur bez granica” i zabeležila učešće na “Arhimedesu”. U VIII razredu osvojila je 1. mesto iz srpskog jezika na Opštinskom i 2. mesto na Okružnom takmičenju iz istog opredmeta. Nosilac je “Vukove” diplome.

Jovana-Mojsilovic-OS-Sestre-Ilic-FINAL

Jovana Mojsilović, đak generacije OŠ “Sestre Ilić”

– KOLIKO VAM ZNAČI TITULA ĐAKA GENERACIJE?

Jovana Mojsilović: Puno mi znači.

Stefan Božić: Da budem iskren, nikada mi nije ni bio cilj zvanje đaka genracije. Svo moje zalaganje bilo je usmereno ka mom obrazovanju i želji da znam više o svom okruženju. To je i glavni razlog zbog kog sam išao na takmičenja. Do sredine osmog razreda nisam mislio da bi postojala mogućnost da baš ja budem đak generacije. Siguran sam da ima ljudi kojima bi ovo više značilo nego meni. Svakako ne mogu reći da nije lep osećaj imati titulu đaka generacije, ali nije toliko jak da me izdvaja od drugih na bilo kakav način.

– KOLIKO TRUDA I RADA JE POTREBNO IZDVOJITI DA BI NEKO POSTAO ĐAK GENERACIJE? KOLIKO JE TO U VAŠEM SLUČAJU BILO TEŠKO?

Jovana Mojsilović: Тrud i rad se uvek isplati, ali nije mi bilo teško.

Stefan Božić: Mislim da je najvažniji sam početak osnovne škole. Kontinuitet koji sam imao u prvih šest godina školovanja mi je dosta pomogao i omogućio da se u posledje dve godine fokusiram na neke druge stvari koje odrastanje donosi. Kada kažem kontinuitet, mislim na zalaganje tokom cele godine pod kojim se nekada podrazumeva i kampanjsko učenje. Pravi đak je onaj koji sebi može da prijušti nekoliko dana neučenja i da dođe na test I uradi ga s lakoćom. Kada su u pitanju takmičenja, birao sam predmete koji me interesuju i iz kojih sam želeo da naučim više. Nisam želeo da učestuvjem na brojnim takmičenja jer sam želeo da se fokusiram na oblasti u kojima želim da se usavršavam u procesu daljeg školovnja. Sve zajedno je dovelo do toga da moj uspeh bude dostojan đaka generacije.

– ŠTA JE BILA MOTIVACIJA, A KOJE SU BILE PREPREKE I PROBLEMI NA TOM VAŠEM PUTU KA DOBIJANJU ZVANJA ĐAK GENERACIJE?

Jovana Mojsilović: Nisam imala posebnu motivaciju.

Stefan Božić: U periodu osnovne škole učimo stvari koje nisu deo našeg užeg interesovanja. Kroz dalje školovanje, specijalizujemo se u onome što zaista volimo, ali ne smemo dozvoliti da nam prepreku predstavlja ono što nam nije u fokusu. To sam shvatio veoma rano, što mi je omogućilo da na putu obrazovanja uživam i u stvarima koje meni najbliže i da mi ništa nije problem. Motivaciju za sve to mi je pružala moja svestranost. Uvek su mi bile zanimljive neke nasumične činjenice iz geografije i istorije, opis sveta kroz hemiju, fiziku i biologiju, kao i veze između različitih indoevropskih jezika.

– KAKO SE MEĐU VAŠIM VRŠNJACIMA GLEDA NA TITULU ĐAKA GENERACIJE? DA LI POPULARNO BITI ĐAK GENERACIJE, ILI NE?

Jovana Mojsilović: Među mojim vršnjacima ta titula nije od presudnog značaja.

Stefan Božić: Biti đak generacije u očima ostalih nije ništa posebno, niti to menja mišljenje o nekome u njihovim očima. Drago mi je što mi niko do sada nije ispoljio ništa negativno na osnovu ove titule. Prijatelji su mi reagovali isto kao moji najbliži, što mi je veoma značilo. Popularnost na osnovu đaka generacije, bar u mom slučaju se nije promenila, niti mislim da je trebalo da bude drugačije.

– NAVEDITE USPOMENE KOJE ĆETE POSEBNO PONETI IZ OSNOVNE ŠKOLE?

Jovana Mojsilović: Druženje sa drugarima iz odeljenja.

Stefan Božić: Najznačajnije uspomene iz osnovne škole su mi lepi i uzbudljivi trenuci provedeni s prijateljima. Iako ne osećam posebnu tugu što je došao kraj mom starom odeljenju, mislim da u boljem nisam mogao biti. Iako se nisam družio s mnogo njih, žao mi je što ih više neću viđati i pomalo strepim od novog kolektiva u koji ću morati da se uklapam. Mnoge stvari koje su me nekada bile iritantne sada mi dođu kao nekakva lepa sećanja koja zapravo nikada nisu bila tako loša, samo sam ih ja tada tako video. Naučio sam da budem smireniji kroz konflikte koje sam imao i da vrednujem ono pravo u ljudima. Ne bih znao istaći neke posebne trenutke, ali možda je tako i najbolje. Na kraju krajeva, bili smo samo jedno obično odeljenje osnovne škole.

– KAKO STE PROŠLI NA ZAVRŠNOM ISPITU, KOJU SREDNJU ŠKOLU STE UPISALI I KOJI SMER?

Jovana Mojsilović: Upisala sam prirodno matematički smer u Valjevskoj gimnaziji sa ukupnim brojem bodova 96.75, bila sam peta na rang listi.

Stefan Božić: Upisao sam Valjevsku gimnaziju, prirodno-matematički smer. Na završnom ispitu sam imao 97 bodova i na upisu sam bio rangiran na trećem mestu.

– ZAŠTO BAŠ TU ŠKOLU I TAJ SMER?

Jovana Mojsilović: Zato što mi pruža najviše mogućnosti za dalje školovanje.

Stefan Božić: Oduvek me je zanimalo kako funkcioniše živa priroda, pogotovo čovek. Do pre par godina želeo sam da upišem medicinsku školu i kasnije postanem hirurg. Međutim, u sedmom razredu sam bio bolje upoznat sa hemijom, i to me je okrenulo više ka stvarima na mikro nivou. Želeo sam nešto što bi spojilo biologiju i hemiju u jednu nauku. Dugo mi je trebalo da je pronađem, ali sam na posletku sasvim slučajno naišao na biohemiju, nauka čije me je ime odmah privuklo. Kako je vreme prolazilo, interesovanje za hemiju u meni je sve više raslo tako da sam počeo da istražujem i farmaciju. S obzirom na  to da se još uvek dvoumim između ove dve nauke, odlučio sam da upišem prirodno-matematički smer u gimnaziji jer smatram da će se moje interesovanje tamo iskristalisati i nadam se da ću na kraju srednje škole biti odlučan o svom životnom pozivu.

– KAKVI SU VAM PLANOVI ZA BUDUĆNOST, VIZIJE I ŽELJE PO ZAVRŠETKU ŠKOLOVANJA?

Jovana Mojsilović: Planiram da završim fakultet i nađem posao u svojoj struci.

Stefan Božić: U srednjoj školi želim da dam sve od sebe i da se potrudim isto kao i u osnovnoj školi. Posle fakulteta za koji se još nisam odlučio, voleo bih da se bavim naučnim radom u oblast farmacije ili biohemije, i da na taj način obezbedim i svoju finansijsku nezazavisnost. Mislim da je jako bitno kada biramo ono čime emo se baviti u životu, da odaberemo posao u kome ćemo se ostvariti u svakom smislu.

– DA LI PO ZAVRŠETKU ŠKOLOVANJA VIDITE SEBE I PLANIRATE DA OSTANETE DA ŽIVITE U SRBIJI?

Jovana Mojsilović: Za sada su moji planovi da ostanem živim i radim u Srbiji.

Stefan Božić: Da budem iskren, moje ambicije su van granica ove države. S obzirom da veoma volim jezike i da upoznajem druge kultrue, voleo bih da živim i radim u nekoj stranoj zemlji, po mogućstvu evropskoj. Takođe, mislim da su mi u Srbiji manje šanse da se ostvarim u svom željenom poslu, za razliku od nekih drugih zemalja. Voelo bih da treću godinu pohađam u SAD-u, kao učenik na razmeni. Već sam uveliko informisan o svemu tome preko interneta, ali bih voleo neke činjenice iz prve ruke, kao i mišljenja onih koji su kroz to već prošli. Nadam se da će mi to biti prvi uspešan korak ka odlasku u svet.

– NA KRAJU, VAŠA PORUKA NAREDNIM GENERACIJAMA?

Jovana Mojsilović: Trud i rad se uvek isplate.

Stefan Božić: Najvažnije što osnovci treba da znaju jeste da su im vrata još uek širom otvorena i da još uvek mogu sve, samo ako to žele. U srednjoj školi, mogućnosti nam se smanjuju, a na fakultetu se već specijalizujemo za poslove kojima ćemo se baviti. Bitno je da razmeju, da ako rade na seb, mogu postati bilo šta. Ako se toga sete na kraju srednje škole, možda bude prekasno da promene mišljenje i krenu ispočetka. Što se tiče učenja, treba biti umeren, kao i u svemu. Jako je bitno napraviti vreme za druženje i odmor, jer se čovek samo kroz knjige ne može izgraditi kao kompletna ličnost.

Jovana-Mojsilovic-i-Stefan-Bozic-Daci-generacije-OS-Sestre-Ilic-FIN

Uručivanje poklona đacima generacije OŠ “Sestre Ilić”

Pored diploma i knjiga za odlučan uspeh, Jovana i Stefan su od Pete osnovne škole kao đaci generacije dobili po lap-top na poklon. Od Grada Valjeva, kao i svi “Vukovci”, dobili su propusnice za bazene u SRC Petica i novčani iznos od 20.000 dinara, koji će im biti isplaćen naredne godine.

Autor serijala “Najbolji među najboljima”: Marija Petrović – Marković

Facebook komentari

About Marija Petrović - Marković

Iako po struci diplomirani novinar, novinarstvom se bavi iz ljubavi honorarno, na „hajdučki i uskočki" način iz sfere kulture, gde joj je radna matica. Kao student novinarstva krajem 1999. godine počela da radi u informativnoj redakciji Vujić televizije Valjevo (VTV), čiji je deo novinarskog tima bila 4 godine. Potom bila novinar-urednik u informativnoj redakciji Regionalne Televizije Valjevo (TVA) skoro 2 godine. Tokom 2004. i 2005. godine živela u Londonu i u tom periodu imala novinarsko mentorstvo na Channel 4 News od strane poznate britanske novinarke Darshne Soni. Po povratku iz Londona kratko vreme bila u informativnoj redakciji TV B92. U okviru projekta TV Training bila stipendista Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, a potom i stipendista Fondacije Konrad Adenauer. Njeni tekstovi objavljivani su u nedeljniku „Napred“, „Reviji Kolubara“ i „Tešnjarskom glasonoši“. Od osnivanja portala valjevskapola.info 2016. godine radi kao novinar-urednik ove medijske kuće. Autor je projekata “Da Valjevo prodiše”, “Da Valjevo prodiše - Faza dva”, “Valjevo ima rešenje za aerozagađenje” i "UdahnimO2", koji se na portalu valjevskaposla.info bave problemom aerozagađenja u Valjevu unazad 4 godine.