NOVA BIBLIOTEKA ZA NOVI AMBIJENT GRADA

Inicijativa za izgradnju nove zgrade valjevske biblioteke postoji veoma dugo, bezmalo tri decenije. Još je Zdravko Ranković u listu “Valjevac”, kasnije u “Reviji Kolubara”, devedesetih godina pokrenuo akciju da se reši prostorna problematika sa kojom se suočava najstarija ustanova kulture u gradu. Priča o novoj zgradi biblioteke dospela je u žižu javnosti na izmaku 2019. godine kada je Gradsko veće dalo zeleno svetlo da se novi objekat sagradi na lokaciji koja je već određena Planom generalne regulacije centra grada. Sve što se dešavalo od tog momenta, peticija i protesti protiv “rušenja” parka na desnoj obali Kolubare prekoputa Centra za kulturu, gde treba da “nikne” nova biblioteka, posledica je usvajanja “famoznog” Plana generalne regulacije centra Valjeva, koji je urađen na osnovu Konkursa za uređenje priobalja Kolubare iz 2003. godine. U to vreme predsednik Društva arhitekata Valjeva bio je docent dr Milan Maksimović, koji je itekako upućen u samu srž teme o kojoj pričamo, a koja je poprilično uzburkala valjevsku javnost. Docent dr Milan Maksimović, sa Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, u intervjuu za Valjevska posla pojasnio je neophodne detalje koji svakako mogu i treba da doprinesu boljem razumevanju šire slike vezano za gradnju nove biblioteke na “spornoj” lokaciji, otklanjanju brojnih nedoumica, kao i polu-informacija sa kojima javnost, posebno na društvenim mrežama, neumorno barata.

Docent dr Milan Maksimović – Arhitektonski fakultet Beograd

Prema rečima Milana Maksimovića, cenjenog arhitekte ne samo u nešem gradu i prestonici, već uglednog i dokazanog čoveka od struke i van granica naše zemlje, gore pomenuti konkurs iz 2003. godine, koji je prethodio usvajanju Plana generalne regulacije, prevashodno je bio konceptualno urbanistički, gde su arhitekte davali predloge kako jedan širi prostor može da se oblikuje. Kako kaže, biblioteka uopšte nije bila predmet konkursa, na kojem inače nije dodeljena prva nagrada, jer je žiri procenio da nijedno rešenje nije u potpunosti ispunilo očekivanja raspisa konkursa. Plan generalne regulacije rađen je tako što je uzeto u obzir više projekata, ali najveća osnova je uzeta iz drugonagrađenog zajedničkog rada arhitekte Miroslave Petrović Balubdžić i profesora Arhitektonskog fakulteta u Beogradu Mihaila Timotijevića. Iz tog njihovog projekta je zapravo proizašla “sporna” lokacija za gradsku biblioteku. Maksimović ističe da je važno razumeti da je Planom generalne regulacije predviđena razrada samog Plana i obaveza raspisivanja novog arhitektonskog konkursa za oblikovanje novog gradskog trga gde se trenutno nalazi parking prostor i benzinska pumpa, kao i za ostale elemente razrade tog plana uključujući biblioteku.

“Plan generalne regulacije je jedan projektni okvir i smatram da nakon petnaestak godina možemo to pitanje da rešavamo na najbolji način sagledajući konkretan projekat nove biblioteke. U Planu su tada predviđeni i drugi objekti u tom prostoru koji trenutno nemaju potencijala da se realizuju, tako da mislim da rešenje celog tog prostora može da se preispita i da se traži najbolje moguće rešenje, a da se ne naruše određene ambijentalne vrednosti, zelene površine i ostali elementi koji bi možda bili problematični. Ono što je stav profesionalne javnosti i Društva arhitekata Valjeva je da svi javni objekti moraju da prođu selekciju i da imaju javnu prezentaciju kada se razrađuju, a to se postiže formom arhitektonskog konkursa, kada se između više radova bira ono rešenje koje je u javnom interesu najpovoljnije i koje je kao takvo najbolje”.

– Kada su se u javnosti pojavili detalji drugonagrađenog rada na konkursu iz 2003. godine, na osnovu kojeg je i rađen taj Plan, sa sve fotografijama građevina i objektima na lokaciji sadašnjeg parka u 3D prikazu, mnogi su pomislili da će taj prostor zaista tako izgledati?

Arhitekte na pomenutom konursu nisu rešavali sam izgled građevine, već potencijale gde bi ti objekti mogli da budu izgrađeni. Objekti u 3D prikazu u tom radu samo su jedna prostorna simulacija da bi se pokazao potencijal tog prostora i kako on može da izgleda, ali to ne znači da svi ti objekti moraju tako da se realizuju. Zato u Planu generalne regulacije nigde nema objekata, nego se pojavljuju samo parcele i regulacione linije. Jako je važno reći da je ceo taj prostor i oko parka i oko benzinske pumpe jedna katastraska parcela i da je u okviru te katastraske parcele, koja je u vlasništvu Grada Valjeva, moguće tražiti najbolje rešenje za gradsku biblioteku. Kao arhitekta moram da kažem da kroz samo projektovanje mogu da se otvore određena inovativna rešenja koja štite zelene površine. Vi imate na primer u Atini ili u holandskom gradu Delftu zgrade biblioteke na čijim krovima se nalazi parkovske i zelene površine, što govori da se kroz razradu arhitektonskih projekata mogu dobiti rešenja koja stvaraju nove zelene površine, a ne samo da ih zauzimaju. Čak i kad bi novu zgradu valjevske biblioteke napravili na zelenoj površini parka, mogli bi da dobijemo takva rešenja koja bi afirmisala taj ambijent i stvorile kvalitetniji prostor nego što je on danas.

– Takoreći, radilo bi se na tome da se nadomesti zelena površina ukoliko bi se neki objekat na trenutnoj travnatoj podlozi ili parkovskoj površini izgradio?

Upravo je to bila ideja ili koncept drugonagrađnog rada koji je prezentovan, jer on je postavljen tako da je izgradnjom novog objekta biblioteke zamišljeno jedno produženje gradskog parka, čime taj gradski park dobija drugu formu i veću površinu nego što je ona danas. Ali, opet naglašavam, to je jedno konkursno rešenje koje je 2003. godine bilo predloženo i koje danas po mom mišljenju treba da preispitamo razradom projekta za novu gradsku biblioteku.

– Da li ste upućeni u dešavanja koja su obeležila sam kraj 2019. godine vezano za park i novu gradnju zgrade biblioteke?

Mislim da su inicirani protesti koji su bili, pre svega motivisani prikupljanjem jeftinih političkih poena ili vođenju kampanje protiv nečega što se na neki način iskrivljeno posmatra i nedovoljno dobro razume. Loše se osećam zbog toga što se ovo pitanje tumači na jedan crno-beli način. Javnosti je predstavljeno kao da je predviđeno nekakvo rušenje parka, kao da će sutra da izađu buldožeri da sruše ceo park i da na ne njegovom mestu naprave biblioteku. Radi se o tome što je sam objekat biblioteke daleko manji nego površina gradskog parka i čak je ovom regulacijom objekat biblioteke postavljen u zonu gde je najmanje drveća ili najmanje zelenila… Ja opet ponavljam, mislim da je pravi put sagledati taj prostor na jedan kritički način, te naći najbolju soluciju i najbolje rešenje za novu zgradu biblioteke.

– Šta biste poručili ljudima koji su potpisali peticiju protiv “rušenja” parka i koji su protestvovali da se nova zgrada gradske bibloteke izgradi na tom mestu koje je već predviđeno Planom generalne regulacije?

Mislim da se parkić neće “srušiti” i mislim da postoji mogućnost da se napravi nova gradska biblioteka, a da se pritom, ako treba, nijedno drvo ne poseče. Svaka solucija koju postavite, ili svako rešenje ili projekat, za sve u životu što uradite postoji i “za”i “protiv”. Ako postavimo stvari crno-belo sa pitanjem “ili park, ili biblioteka” mislim da može da se kaže da s je odgovor “i park, i biblioteka”. Treba razmišljati na pozitivan način i tražiti pozitivnu soluciju, a ne praviti neku vrstu konfrontacije tamo gde ona možda nije nužna.

– Da li možemo da kažemo da se konkretno u ovom slučaju isključivo pita struka, a ne politika?

Mislim da ovo nije politički problem, već da je on kroz neki filter politike eskalirao kao veliki problem. Takođe mislim da bi građani Valjevа trebalo da imaju poverenje u neki sled aktivnosti da se dođe do najboljeg rešenja za novu zgradu biblioteke. Ono što smatram da je u ovoj priči važno pomenutii da je više godina figuriralo kao opcija da se za biblioteku predvidi prostor postojećeg Doma vojske. Smatram da je racionalnije, svrsishodnije i kvalitetnije napraviti novi objekat koji je namenski projektovan, nego raditi rekonstrukciju jednog objekta koji ima prostore koji su nekompatibilni sa prostorom potrebnim za savremenu biblioteku. Zgrada Doma vojske nema određenu strukturu prostorija koje bi na jednostavana način mogli da transformšiemo u dobru zgradu biblioteke. Ne kažem da to nije moguće. Moguće je, ali se bojim da troškovi, energija i trud da se to uradi ne bi bili nikakva vrsta uštede, a dobili bismo jedno kompromisno rešenje koje bi se možda kroz neku eksploataciju pokazalo kao lošije.

– Plan generalne regulacije je usvojen i prethodno je prošao zakonsku proceduru. Šta Vaše kolege i Vi lično mislite o tom Planu?

Društvo arhitekata se nije bavilo tom temom i nema neki određeni stav u smislu “za” ili “protiv”. Jeste “za” da se nađe najbolje rešenje, a ne da Društvo staje na neku stranu i uz neko stanovište. Moje lično mišljenje je da postoji bolje rešenje od prezentovanog u tom drugonagrađenom konkursnom radu koje je sprovedeno kroz regulaciju Plana. Smatram da postoje i drugačija, povoljnija i bolja rešenja za inkorporiranje gradske biblioteke u tom porostoru katastarske parcele u ovoj zoni pod parkom, pre svega u ambijentu novog gradskog trga koji je Planom generalne regulacije predviđen.

Grafički prilog iz Plana generalne regulacije Centar

– Koje su to manjkavosti koje prema Vašem mišljenju ima taj zajednički konkursni rad arhitekata Miroslave Petrović Balubdžić i Mihaila Timotijevića?

Mislim da sama pozicija biblioteke u njihovom rešenju problematizuje možda potencijal da se stvori kvalitetniji ambijentalni prostor za izgradnju nove zgrade biblioteke. Tako koncipiran objekat koji se nalazi praktično nasred zelene površine je, ono što se kaže “objekat u parku”, ali nije objekat koji svojom pozicijom stvara novi zaokružen ambijent. Smatram da bi možda bilo povoljnije rešenje da nova zgrada biblioteke većim delom postane deo ambijenta novog trga. Biblioteka bi svojim sadržajem mogla jako dobro da upotpuni javni prostor novog trga, posebno što se danas biblioteke generalno posmatraju kao jedna vrsta socijalnog centra u kome ljudi dele aktivnosti koje nisu usko vezane samo sa uzimanje ili deponovanje knjiga, već i za određene kulturne programe koji mogu da aktiviraju i javni prostor u svom neposrednom okruženju.

– Da li sad to može da se izmeni, dopuni Plan…?

Naravno da može, jer je ovde upravo reč o Planu generalne regulacije kojim je urazradi predviđeno raspisivanje javnog arhitektonskog konkursa. To znači da bi se u sledećoj fazi arhitektonskog konkursa konkretno radilo oblikovno i projektno rešenje biblioteke, kako će ona da izgleda, gde i kako svojim volumenom i svojim elementima stoji u prostoru. To bi bio najbolji put da se nađe najbolje projektno rešenje koje bi se proceduralno implementiralo,
ako je potrebno i izmenom Plana generalne regulacije.

Biblioteka Valjevo

Sa žiriranja konkursnih radova za priobalje Valjeva sa novim gradskim trgom iz 2003. Na fotografiji su prof. Darko Marušić, Milan Maksimović (u sredini) i Milorad Obradović

– Ima li smisla graditi prvo zgradu biblioteku bez gradskog trga o kojem se govori?

Mislim da se ovaj gradski prostor može fazno rešavati. Mi danas imamo na jednoj vrlo vrednoj lokaciji parking prostor i benzinsku pumpu što smatram neadekvatnim rešenjem. Moje mišljenje je da bi se projekat izgradnje bibliotke mogao da realizuje čak i uz to da se benzinska pumpa jedno vreme i zadrži na toj lokaciji. To su sve neke opcije koje su tehnički moguće, jer mi uvek gledamo neku perspektivu, koju je i ovaj Plan generalne regulacije dao, kao jedan okvir kako bi prostor mogao da se razvija u budućnosti, a to je da se formira novi gradski trg na mestu današnjeg parkinga i benzinske pumpe. Planska dokumenta se uvek u nekom vremenskom periodu obnavljaju i preispituju i nisu neka zacrtana nepromenljiva situacija, već prate potrebe grada i njegovog razvoja. U vreme kada je rađen taj urbanistički konkurs 2003. godine nije bilo sazrelo ni mišljenje, ni vreme, ni trenutak da se konkretno govori o novoj biblioteci u tom prostoru. Čak je ovaj drugonagrađeni rad jedan od retkih koji je biblioteku inkorporirao na ovaj način.

– Kada bi se pristupilo izgradnji nove zgrade biblioteke na toj parceli, šta mislite koliko bi bilo potrebno vremena da se objekat i završi? Koliko je to komplikovan proces?

Samo projektovanje, osmišljavanje i aktivnosti u koje su uključeni arhitekte traju relativno kratko. U javnosti se po pravilu očekuje da to bude brže nego što jeste i onda se dešava da realizacija javnih projekata traje na neki način u nedogled, kao što je bio slučaj sa Šestom osnovnom školom ili ono što se dešava sa staračkim domom u Gracu. Finasiranje i realizacija projekata opterećeni su mnogim problemima i to je ono što obeležava našu sredinu. Ako bi Grad odlučio i imao finansijsku pomoć Republike, i ako bi uspelo da se dođe do projekta koji ima zaokruženu finansijsku konstrukciju da se izvede, to bi na neki način u relativno kratkom periodu moglo da se uradi. Same projektantske aktivnosti bi naravno na neki način bile usporene organizacijom arhitektonskog konkursa i eventualnim izmenama ovog Plana generalne regulacije. Međutim to ne bi bilo “bačeno” vreme, jer uvek je bolje odvojiti adekvatno vreme na promišljanje i preispitivanje ne samo lokacije, već i traženja najboljeg projektnog rešenja nove zgrade biblioteke i prostora u kome će se ona nalaziti. Nadam se da odluka Grada o izgradnji nove biblioteke ne podrazumeva da se to uradi “na brzinu”, a posebno ne mimo odgovarajućih procedura, kao što je organizacija arhitektonskog konkursa za novu zgradu biblioteke.

Biblioteka Valjevo

Milan Maksimović na izložbi Međunarodnog konkursa za centralnu pešačku zonu Banja Luke, gde je sa kolegom Draganom Marčetićem krajem 2019. osvojio jednu od tri ravnopravne druge nagrade – prvi plasman na konkursu

Docent dr Milan Maksimović intervju završava rečenicom da će uprkos ubrzanom tehnološkom napretku i digitalizaciji potreba za bibliotekom kao mestom socijalizacije i društvenog života uvek postojati. Prema njegovim rečima, biblioteka ne treba da se razume samo ustanova gde se pozajmljuju i deponuju knjige, već i kao prostor za brojne aktivnosti koje je i čine mestom edukacije i socijalizacije, ali i utočištem kvalitetnijeg društvenog i javnog života građana.

Autor: Marija Petrović - Marković

Iako po struci diplomirani novinar, novinarstvom se bavi iz ljubavi honorarno, na „hajdučki i uskočki" način iz sfere kulture, gde joj je radna matica. Kao student novinarstva krajem 1999. godine počela da radi u informativnoj redakciji Vujić televizije Valjevo (VTV), čiji je deo novinarskog tima bila 4 godine. Potom bila novinar-urednik u informativnoj redakciji Regionalne Televizije Valjevo (TVA) skoro 2 godine. Tokom 2004. i 2005. godine živela u Londonu i u tom periodu imala novinarsko mentorstvo na Channel 4 News od strane poznate britanske novinarke Darshne Soni. Po povratku iz Londona kratko vreme bila u informativnoj redakciji TV B92. U okviru projekta TV Training bila stipendista Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, a potom i stipendista Fondacije Konrad Adenauer. Njeni tekstovi objavljivani su u nedeljniku „Napred“, „Reviji Kolubara“ i „Tešnjarskom glasonoši“. Od osnivanja portala valjevskapola.info 2016. godine radi kao novinar-urednik ove medijske kuće. Autor je projekata “Da Valjevo prodiše”, “Da Valjevo prodiše - Faza dva”, “Valjevo ima rešenje za aerozagađenje” i "UdahnimO2", koji se na portalu valjevskaposla.info bave problemom aerozagađenja u Valjevu unazad 4 godine.

2 comments

  1. Bravo za arhitektu Makisimovića. Hvala bogu da nisu svi pametni, obrazovani i razumni ljudi napustili ovu zemlju. Inače, ubi nas prostakluk na sve strane.

  2. Politizacija ovog pitanja je pokrenuta u samom lokalnom parlamentu i to od strane predlagača koji su svojim izjavama doveli do sumnje da će park biti srušen i drveće posečeno. Inače, u Valjevu postoji tendencija da u parkovima nakon njihove rekonstrukcije ima manje zelenila nego ranije. Takav je primer i parka na Jadru. Ne vidim bilo kakav problem da nova zgrada biblioteke bude na prostoru današnjeg parkinga i benzinske pume i da se time dobije mogućnost da postojeća parkovska površina bude čak i proširena. Sve je to pitanje odluke i zdravog razuma koji bi trebalo da stoji iza nje.

inegöl escort gemlik escort nilufer escort bursa escort bursa escort konya escort antalya escort escort bolu escort

escort mersin