Pažljivo smišljene dosetke

Nedavno je u Centru za kulturu Valjevo gostovao Milan Lane Gutović, glumac čija je raskošna karijera protkana raznovrsnim pozorišnim, televizijskim i filmskim ulogama, sve do obrazovnih i omiljenih programa za decu, kakav nekada beše serijal “Pustolov”. Tom prilikom odigrana je predstava “Ukrađena ličnos” i velika dvorana bi bezmalo puna ljubitelja domaće komedije. Zbog izrečenih “opažanja” našeg “preCtavnika” u EU, doslovno svi su se slatko smejali, a često i od smeha plakali.

Neposredno po izlasku sa scene, Milan Lane Gutović odmah prihvata razgovore sa predstavnicima medija, iako je još uvek u pozorišnom kostimu. Ruku na srce, i taj kostim dopunjava tu storiju raskazujući o neverovatnoj “ličnosti”, jer je donji deo prugasta pižama (poput onih najjednostavnijih, bolničkih). Međutim, gornji deo je kvalitetniji, u boji trule višnje uz kašmir detalje, a prdržava ga zlatni gajtan oko struka, uz tzv. šal kragnu sa koje blješte ogromne zvezde. U prvom trenu se zapitate da li više podsećaju na one šerifovske sa Divljeg zapada, ali uzpomoć naočara brzo utvrdite da ipak imaju više elemenata Starog kontinenta. U svakom slučaju, Lane Gutović je božanstveno ispričao i ovu najnoviju storiju davno poznatog lika.

“Ovaj lik traje prilično dugo, decenijama, još od ’60. Igrali smo ga pod raznim imenima, da li kao Šojića, ili drugacije, to je manje bitno. I on je doživljavao metamorfoze koje su očitavale propast naše države, u to vreme Jugoslavije. On je već slutio, time što je počeo kao običan radnik, da bi postao direktor preduzeća. To znači da taj korov počinje još tada da raste, a to znači da onda pšenica ne raste. Tako da je tim njegovim državnim erzecom, a njegovim procvatom, označen kraj epohe jedne države. Ja lično smatram ovaj lik, jednim od najznačajnijih likova u našoj literaturi, i pozorišnoj i dramskoj, zato što ocrtava epohu u kojoj živimo na najbolji mogući način. On je sada došao dotle da je naš predstavnik u Evropskoj uniji jer je cela zemlja podvedena pod njegov ukus i on smatra da je merodavan da se probije kroz tu gomilu sličnih njemu, i da on bude prvi koji će ovu zemlju uvesti u EU, i tamo treba da nas prime pod njegovim uslovima i sa njegovim kvalitetima”.

Lane Gutović kao da je tokom predstave pojedine šale doslovno nadovezivao na reakcije publike, kao najlogičnije opaske. No, tvrdi da ne veruje u improvizacije.

“Nemam poverenja u improvizacije zato što to ne umem da radim. To sam video i kod gospodina Radmilovića, koji je bio poznat kao improvizator. Ustvari, nikada nije improvizovao. On je pažljivo smišljao tu improvizaciju za to veče. On je u Radovanu III recimo, bio skoro klasičan kabaretski glumac koji je za to veče imao spremljenu šalu, vic, kritiku, i tako dalje…”

Predstava “Ukrađena ličnos” u Centru za kulturu Valjevo / Foto: Veseljko Belušević

Predstava Laneta Gutovića u Centru za kulturu Valjevo sjajno je protekla, publika se divno zabavljala… Kada uvidite da osoba i nakon pet decenija obožava svoj poziv, shvatite da je uspeh neizbežan. I upravo je to deo priče Milana Gutovića, koji je na scenu kročio sredinom ’60.

“Moje zanimanje, gluma, je za mene i praznik i zabava. Ne muka. Mučio sam se na probama, ali nikada nešto specijalno. Gluma mi je uvek predstavljala zadovoljstvo. Tako da sa vašim zadovoljstvom da mene gledate, “grebao” sam se, pa sam se i ja zabavljao. Samo, vi platite kartu, a ja sam se zabavaljao džabe”.

Nekoliko dana pre igranja Ukrađene ličnosti u Valjevu, u Beogradskom dramskom održana je premijera predstave Sumrak bogova. Naredna prilika da Milana Gutovića vidimo u pozorištu biće do kraja tekuće godine, jer su u Zvezdari u završnoj fazi probe za predstavu Arzamas, rađenu prema istoimenom romanu Ivane Cice Dimić, za koji je 2016. dobila NIN-ovu nagradu.

Snežana Jakovljević Krunić

Autor: SNEŽANA JAKOVLJEVIĆ KRUNIĆ

Prve uplive u novinarstvo načinila još u školskim sekcijama. Bila član Književne omladine Valjeva, zatim redakcije Omladinskog programa Radio Valjeva, pa Dnevne redakcije, gde radi do privatizacije JIP-a. Za valjevski Napred pisala rubriku "Oni dolaze" o mladim talentima. Bila dopisnik italijanskog časopisa Kolumbo, izdanja za Srbiju. Godinama rado sarađivala pri ostvarivanju Tešnjarskog glasonoše beležeći kulturno - socijalna zbivanja jednog od najlepših letnjih festivala, kao i "Valjevskog Jazz Festivala". Vodila novinarsku radionicu u Centru za kulturu. Smatra da je u nekim sredinama iluzorno razmišljati o karijeri, ali da na bilo kom mestu treba biti društveno odgovoran. Obzirom da je po struci ekonomista za poslove robnog prometa lako uočava kvalitet i voli da promoviše trajne vrednosti, te zbog toga 2017. godine prihvata da piše za Valjevska posla. Supruga sjajnog lika, blagoslovena sa dvoje divne dece.
inegöl escort gemlik escort nilufer escort bursa escort bursa escort konya escort antalya escort escort bolu escort

escort mersin