Petrovdanski protest nekad i sad!

“Došao sam večeras prvi put na protest na Gradskom trgu iz pijetata prema 12. julu. Moj utisak je da protest izgleda jadno, ne liči ni na šta. Na ovakav način ne može da se sruši ni predsednik MZ u Vragočanici, a kamoli da se sruši državna vlast”, kaže za Valjevska posla Dragoljub Tešić jedan od organizatora i učesnika tzv. Petrovdanskog ustanka u Valjevu, kada su 12. jula 1999. godine demonstranti predvođeni Bogoljubom Arsenijevićem Makijem napravili upad u zgradu Skupštine opštine Valjevo i fizički se sukobili sa policijom. Tešić 21 godinu kasnije isto tvrdi, a to je da demonstracije moraju da imaju vođu i da na protestima mora neko da govori. “Mi smo Srbi, mi volimo da se nešto dešava, Srbin ne voli monotoniju. Ako se ništa ne dešava, on ide kući”, pojašnjava ovaj naš sugrađanin, koji je kasnije učestvovao i u napadu na Narodnu skupštinu 5. oktobra.

Protest na Gradskom trgu 12. jula 2020. / Foto: Valjevska posla

“Baš sam na na današnji dan, pre 21 godinu, na Petrovdanskim demonstracijama, koje se smatraju pretečom 5. oktobra, sa istog mesta na Gradskom trga u Valjevu, rekao jednu rečenicu koja je tada obišla ceo svet, a koja glasi: “Narode, stoko”. To sam rekao tad pred 10.000 ljudi. Nastao je tajac. Narod kada je shvatio suštinu onoga što sam izrekao, uzavrelo je kao na fudbalskoj utakmici. Ovde na trgu danas ima desetak ljudi koji sede i vode abrove. I hoće da sruše vlast. Tako se vlast ne ruši. Niti mogu da je sruše. Da sam se ja na ovim protestima danas dohvatio mikrofona, istu rečenicu bih rekao, samo što sam te 1999. godine kada sam izgovorio “Narode, stoko” mislio da sam to izgovorio prvi put i nikad više”, kaže Dragoljub Tešić.

Dragoljub Tešić – Teša / Foto Valjevska posla

Tešić, koji važi za osobu sa “debelim iskustvom” u svrgavanju vlasti, poručuje učesnicima protesta da je bilo osnovno da imaju vođu i organizatora.

“Bez obzira što oni kažu da su to spontani protesti, moraju da posetoje zahtevi i da neko te proteste vodi. Zamislite da su Vučić i ostali posle prvog protesta podneli ostavke, šta bi se desilo, ko bi vodio državu. Bila bi anarhija totalna. Mora da postoji organizacija. Koliko god smo mi iz Republike Kolonije izgledali neozbiljno tog 12. jula 1999, itekako smo bili ozbiljni. Kod nas se apsolutno znala podela posla. Bilo nas je 5, Maki je bio broj 1. Bili smo više nego braća, odlično smo se poznavali i nije mogla da uđe policija među nas. Nama policajci nisu bili braća, jer braća ne biju, ne izbijaju bubrege. Brat je onog trenutka kad pređe na našu stranu. Nama je bio cilj da policiju prevedemo na našu stranu i mi smo tad to uspeli. I to traje samo 1 dan, zato je 5. oktobar i uspeo, a ne ovo razvlačenje 7 dana. Ovo je očigledno da su protesti fingirani. Vučiću mnogo toga može da se stavi na dušu što ne valja, ali jednu stvar je uradio sjajno, uništio je opoziciju koja ne postoji ni u repovima”, naglašava je ovaj zakleti “Kolonijaš”.

On ističe da su ga protesti uvek podsećali na brener, koji “mlaz” izuzetno visoke temperature koncentriše u jednu tačku koja probija i buši. “E, to neko treba da uradi sa ovom energijom mase koja postoji. Da je koncentriše da ide u jednu tačku, u centar. A, centar su policija i vojska, koje su poluge vlasti predsednika države”, zaključuje Dragoljub Tešić.

Dragoljub Tešić – Teša / Foto Valjevska posla

Profesor Radovan Marjanović, sociolog, analitičar, posmatrač i simpatizer protesta i promena, za naš medij kaže da je razlika između tog famoznog Petrovdanskog ustanka 1999. u Valjevu i sadašnjih protesta jako velika. Da je tad bilo više aktivizma i energije, ali i pojedinaca koji su bili spremni da poture leđa i koji su poturali leđa, bili hapšeni i osuđivani, čiji se politički angažman nije svodio na zviždanje i na šetanje. Prva razlika je, kako kaže, vidljiva i tiče se broja učesnika, gde je neuporedivo manje ljudi nego pre 21 godinu. Jedan od razloga je i što su ljudi razočarani petooktobarskim promenama, posebno oni koji su u toj revoluciji učestvovali. Takođe, totalno su nezainteresovani za sve osim, kako kaže profesor, za “svoj mali skromni životić”.

“Ja se inače ubih pričajući i pišući da uopšte nije toliko prisutan taj izvikani strah, koliko je prisutna nezainteresovanost, odnosno zainteresovanost za sebe. Bilo je više energije i kreativne i destrukturne tada u vreme Petrovdanskog ustanka, nego što ima danas. Ljudi su bili spremniji i na rizikovanje i na poturanje leđa pod pendreke, ali sa zadovoljstvom se sećam da je naša milicija, bar ovde u Valjevu u to vreme, radila svoj posao bez prekoračivanja ovlašćenja. Za ovo što sam kazao bi mi pojeli neki tadašnji prvoborci i moji prijatelji, ali ja sam posmatrač i trudim se da ne budem ostrašćen. Promenio se i odnos prema budućnosti ovih mladih ljudi prisutnih na sadašnjim protestima, koji su dosta opravdano očekivali zaposlenje i kasnije zasnivanje svoje porodice unutar matične države. A, sada već dugo vremena imamo polarizaciju između naših mladih. Najaktivniji i najkreativniji deo njih rukovodi se parolom “diplomiraj pa emigriraj”, a drugi, znatno veći deo, profitira zbog odlaska tih najkreativnijih i najsposobnijih. Automatski se njihov položaj popravlja, ali pod uslovom da se uglavnom manje-više ili ne interesuju za politiku, ili što je još sigurnije, da se ispravno interesuje za politiku i budu jedan od 700.000 članova”, pojašnjava razlike prof. Marjanović između Petrovdanskog ustanka 1999. i sadašnjih protesta u Srbiji.

Prof. Radovan Marjanović, sociolog i analitičar / Foto: Valjevska posla

Profesor Marijanović još kaže da država pre 2 decenije nije bila toliko uplašena kao što je izgleda dans. Odnosno, bila je sigurnija u sebe nego što je to slučaj sad.

“Istinska moć prepoznaje se po tome što se uopšte ne ispoljava, jer nema potrebe za ispoljavanjem. Ako ima istine u popularnim pričama o krađi izbora, država to svakako zna i onda je ona svesna da nije toliko učvršćena u narodu kao što priča. Država se trudi da uradi ono što radi svaka vlast koja nije sigurna u sebe. Vuku se ishitreni, grubi i glupi potezi. Naš predsednik umesto da spušta loptu, on je obraćenjem iz aviona na putu za Pariz dolio ulje na vatru, vređao i pretio. On odlično zna da su Srbi, pored svega ostalog, inadžijski narod. Posle tog njegovog obraćanja bilo je pitanje časti izaći na trg da vidimo ko se uplašio, a ko ne, i da li je policija već dobila direktivu da izađe i da taba”, iznosi mišljenje profesor Radovan Marijanović.

Prof. Radovan Marjanović, sociolog i analitičar / Foto: Valjevska posla

Kaže da su oni koji su očekivali da će demonstranti uraditi nešto krupno, najobičnije budale i nepristojni, jer od drugih očekuju da vade kesetenje iz vatre koju su oni založili i održavali u životu. Smatra da će aktuelni protesti u Valjevu umreti šapatom i završiti u tišini.

“Jako mi je žao svih učesnika u ovakvim protestima. Svaki mi je bio simpatičan, svakog sam na neki način podržavao onako javno, razume se. Žao mi je tih ljudi, oni se više pitaju kako da privedu kraju ono što su započeli nego mi. Nezgodno je da se ne pojave. Time bi priznali pre svega sebi, svojoj dobronamernoj okolini, ali i zlonemrenoj okolini, da su pobeđeni, da su pogrešili u računu, da su mlatili praznu slamu. Opet, kako da nastave?Razapeti između tog čekića i nakovnja, oni če još izvesno vreme dolaziti, nešto će pokušavati, ali treba da im ostane zadovoljstvo da su ipak pokušali, da su bili neki povetarac ako nisu bili oluja. A, da nije povetarca i vetra, pauci bi nebo premrežili, pogušili bismo se u paučini. Treba da im ostane zadovoljstvo i zbog toga što će njihov protest garantovano stimulistai neki kasniji protest, poput Petrovdanskog 1999. koji se smatra pretečom 5.oktobarske revolucije. Nadam da ćemo mi ovo lepo privesti kraju, po svoj duhovni mir i spokojstvo, a oni koji su očekivali da će učesnici protesta da urade nešto znatno krupnije je najobičnija budala i nepristojan, jer od drugih očekuju da vade kesetenje iz vatre koju su oni založili i održavali u životu”, zaključuje profesor Radovan Marijanović.