Poezija na otvorenom, melem za dušu u doba pandemije

Na Trgu pesništva, koji Valjevci nazivaju “Desankin trg”, u sredu su počele “Desankine večeri”, svojevrsna kulturna inicijativa Književnog kluba Valjeva, organizovana u saradnji sa Matičnom bibliotekom “Ljubomir Nenadović”. Prve u nizu sreda, koje će na istom mestu biti rezervisane za poeziju naših sugrađana, predstavljena je knjiga “Pesme o Valjevu”, a svoje stihove govorili su valjevski pesnici Vera Jovanović, Marija Škornički i Blagoje Ranković. Od početka pandemije novog korona virusa, ovo je jedan od retkih kulturnih događaja u gradu na Kolubari, a sudeći po poseti i interesovanju, valjevska publika se uželela okupljanja koji oplemenjuju i leče i srce i dušu.

Davno su pesnici rekli “tako je potrebno malo da bi se volelo puno”. Tek, lepo letnje veče, stihovi ovdašnjih pesnika upotpunjeni divnim melodijama i zvucima saksofona Valjevca Miodraga Antonijevića, bili su dovoljni da svi, koji su se u sredu uveče, sa namerom ili slučajno, našli na Desankonom trgu, imaju upotpunjen ugođaj. Takom doživljaju svakakako su predhodili dani tišine i izolacije u uslovima pandemije novog korona virusa. Voditelj programa Marinko Lugonja je tom prilikom rekao da se ovo okupljanje, najpre, dogodilo spontano, a da će biti nastavljeno i u naredne tri srede i da organizatori već sada razmišljaju da ovaj program naslovljen “Desankine večeri” preraste u tradicionalno letnje druženje sa pesnicima.

Pesnik Blagoje Ranković kazao je da ga ovo pesničko veče ponovo vraća u realnost i da smo poslednjih meseci zbog aktuelne pandemije živeli u nekoj drugoj dimenziji.

“Mislim da ovo treba da bude početak jednog pesničkog serijala, koji označava da kultura u Valjevu postoji, da je prisutna i da nije zamrla. Treba naglasiti da je ovo pilot projekat i da će tokom četiri večeri biti zastupljeno 12 valjevskih pesnika. Narednog leta, to će biti nekih drugih 12 i mislim da oko toga ne bi trebalo praviti tenzije, koje su, na žalost, prisutne”,  rekao je pesnik Ranković.

Iste večeri bila je predstavljena knjiga “Pesme o Valjevu” i rečeno da prava promocija tek predstoji kada
će biti prisutni i autori pesama koje su se zaslužno našle u ovom izdanju Književnog kluba Valjeva.

“Knjiga Pesme o Valjevu obuhvata oko 70-ak autora, od akademika do za širu javnost anonimnih stvaralaca, koji su napisali pesmu o Valjevu. Prvo je bila ideja da to budu toponimi vezani za Valjevo: Vidrak, Kolubara, Gradac, Tešnjar, međutim, kasnije smo odustali od te ideje i zadatak je bio da pesma “miriše” na Valjevo”, tako govori o knjizi “Pesme o Valjevu” Blagoje Ranković.

Na pitanje da li su mladi Valjevci poete i da li se nastavljena tradicija koju su započeli Desanka Maksimović, Matija Bećković, Petar Pajić i drugi, Ranković kaže: “Među mladima ima dosta onih koji pišu pesme, ali meni je žao što oni nemaju gde da predstave to svoje stvaralaštvo i baš zbog toga, neki će biti promovisani sada na Desankinim večerima poezije. Nažalost, mnoge pesnike u Valjevu je ugasila nesrećna epoha u kojoj su živeli, pretrajavali, ako me razumete”, rekao je Ranković.

Pisci su željni bilo kakve manifestacije rekla je te večeri pesnikinja Marija Škornički. “Jednostavno, u ovom gradu je tako malo manifestacija gde bi pisci i pesnici prvenstveno mogli da predstave svoju poeziju široj javnosti. Vidim, poezije je željna i publika. Ovako nekako je krenulo i “Brankovo kolo”, jer su na Stražilovo pesnici počeli sami spontano da dolaze i da tamo govore svoje stihove. Iskreno se nadam da će Desankine večeri prerasti u pravi praznik poezije”, poručila je pesnikinja Marija Škornički i dodala da retko koji grad u Srbiji ima trg pesništva kao što to ima Valjevo i da je sasvim normalno, čak i poželjno, da na tom trgu bude poezije.

Svaki čovek ima svoju poeziju života poručila je pesnikinja Vera Jovanović. “Bilo da su u pitanju padovi ili usponi, ljudi samo ne znaju da imaju bogom darovanu poeziju, to je poezija života. Prošlo je 27 godina kako Desanka nije sa nama i 27 godina ovaj grad ćuti . Bilo je krajnje vreme da se ovako nešto desi baš ispred Desankinog spomenika. Neka su ljubav i mir Božiji sa nama”, poručila je pesnikinja Vera Jovanović, koja je takođe prve poetske večeri govorila svoje stihove.

Valjevcima ljubiteljima poezije u velikom broju te večeri pridružili su se i Valjevci slučajni prolaznici, koji su zastajali da vide šta se događa i ostajali da isprate program do kraja, tako da je taj deo Desankinog trga bio ispunjen mnogobrojnom publikom. Među prisutnim valjevcima bila je i Slavica Stepanović, profesorka književnosti u penziji, koja ne propušta ovakva i slična kulturna dešavanja u Gradu.

“Evo nas na Desankinom trgu, pod vedrim nebom, baš kao u antičkoj Atini, u trenucima kada pesnici imaju svoje zvezdane trenutke. Pošto je vreme korone i nekog hermetizma, mi u Valjevu imamo potrebu za elitnom kulturom, imamo glad za pesništvom, jer ovo je grad ljudi od pera, ovo je nešto što prija svim našim čulima. Ne pristajemo na tišinu, potrebna nam je duhovna hrana, koja je malo nestala u ovom vremenu, ali joj ne damo da umre”, otvoreno je iz srca prozborila profesorka Stepanović.

Mnogi koji su bili prisutni u sredu uveče, željno iščekuju i narednu sredu i još jedno divno druženje. U Valjevu se pokazalo da u doba epidemije, poezija na otvorenom dođe kao melem za dušu. Jeste da poezija zna da opije i zanese, ali ne bismo smeli zaboraviti na prisustvo opasnog koronavirusa i na preventivne mere zaštite, kako bi se ovakva druženja nastavila.