Priča o istražnim radnjama kompanije Euro Lithum i otvaranju potencijalnog rudnika litijuma i borata u valjevskom kraju donedavno je bila takoreći “jednosmerna”. Zabrinuti građani, određene građanske inicijative, udruženja i opozicione partije, od polovine marta meseca na društvenim mrežama i putem medija skreću pažnju na ovu temu, i raznim aktivnostima poručuju da neće rudnik u svom komšiluku. Zauzet je “odbrambeni borbeni položaj” kako bi se u nekoj bliskoj budućnosti izbegao scenario sa kojim se suočavaju Lozničani u dolini Jadra, gde je sve izvesnije da će Rio Tinto otvoriti rudnik litijuma. Iz Ministarstva rudarstva i energetike, kao ni iz lokalne samouprave, pa ni iz same kompanije Euro Lithium, odgovora na brojna pitanja nije bilo. Prve zvanične podatke vezane za istražne radove u našem kraju, Valjevci su dobili posle nedavnog sastanka koji su ministarka rudarstva i energetike Zorana Mihajlović i njen tim sa građanima imali u Valjevu. Neophodnoj “dvosmernosti” priče, kako bi je bilo moguće sagledati iz svakog ugla i kako bi se pratio njen dalji tok, danas doprinosi intervju koji je za Valjevska posla eksluzivno dao Alexander Palkovsky, potpredsednik kompanije Euro Lithium Inc. Ova kanadska kompanija osnivač je firme Euro Lithium Balkan sa sedištem u Divcima, koja se od 2015. godine, uz posedovanje dozvola za istraživanje mineralnih sirovina izdatih od Ministarstva rudarstva i energetike, bavi istraživanjem ruda litijuma i borata u našem kraju. Alexander Palkovsky je u intervjuu poručio da je kompanija Euro Lithium Balkan još uvek u procesu istraživanja, da je otvorena za direktan dijalog i saradnju sa lokalnom zajednicom, kao i da površinskog kopa u valjevskom kraju nikada neće biti. Predstavio nam je, između ostalog, “Projekat Valjevo”, govorio o “modifikovanim ciljevima” kompanije i prioritetu datom boratima, “održivom rudarstvu”, odgovarao na pitanja da li je Euro Lithium Balkan ušao u proces kupovine zemljišta u selima u kojima vrši istraživanja i kakva saradnja je na terenu ostvarena sa lokalnim stanovništvom.
Alexander Palkovsky u intervjuu ističe da on kao potpredsednik i njegov otac Petr Palkovski, koji rukovodi kompanijom Euro Lithium Inc, imaju viziju održivog ekonomskog razvoja i jačanja zajednice bez ugrožavanja životne sredine. Objašnjava da je prvobitni cilj kompanije bilo istraživanje resursa litijuma sa ciljem opravdane eksploatacije, a u svrhu proizvodnje litijumskih baterija i pružanja podrške globalnoj borbi protiv klimatskih promena, o čemu govori i sam naziv kompanije “Euro Lithium”. Iako prvobitni cilj nije zaboravljen, Alexander Palkovsky napominje da su svoje ciljeve modifikovali, dajući prioritet boratima, koji su “takođe krucijalna sirovina u svetskoj borbi protiv klimatskih promena”.
– Šta tačno “Projekat Valjevo” podrazumeva ?
“Projekat Valjevo” predstavlja potencijalnu priliku za Valjevo i Srbiju u pogledu održivog razvoja ekonomije i jačanje zajednice bez ugrožavanja životne sredine. “Projekat Valjevo” nije rudnik, to je šira vizija za grad i državu da iskoristi svoje prirodne resurse kako bi pomogla u rešavanju postojećih ekoloških izazova i razvoju ekonomije na održiv način. Naša trenutna pažnja usmerena je na proces istraživanja. Kako proces istražnih radova bude odmicao tako će i činjenice vezane za “Projekat Valjevo” biti sve jasnije i članovi lokalne zajednice će takođe biti uključeniji u celokupan proces.
– Koje istražne radove ste do sada sproveli i na kojim lokacijama?
Do sada su se naši istraživački radovi bazirali na analizama geoloških podataka na području valjevskog okruga. Podaci su preuzeti od kompanija koje su prethodnih godina izvodile geološke istražne radove. Ovaj vid istražnih geoloških radova je neinvazivan proces, koji se izvodi uz saglasnost vlasnika parcela, na kojima se istraživanje vrši u skladu sa zakonom. Bušotine malih prečnika, oko 7 centimetara, izbušene su na raznim lokacijama u okviru istražnog područja. Kada biste otišli na ove lokacije danas, ne biste videli ništa osim tipičnog poljoprivrednog zemljišta, koje je takvo bilo i pre geoloških istažnih radova. Od 2015. izbušeno je 30 istražnih bušotina, i u toku je faza izvođenja istražnog bušenja, istim, neinvazivnim metodama. Moramo da naglasimo da naši istražni radovi nisu “otvaranje rudnika”, kako se u javnosti spekuliše.
– U kojoj fazi poslovanja se trenutno nalazite i šta ste otkrili tokom dosadašnjeg istraživanja?
Trenutno smo u fazi istraživanja. Pokušavamo da razumemo šta se dogodilo u oblasti valjevskog okruga pre 5 do 10 miliona godina, kao i trenutne geološke, geofizičke i hidrogeološke uslove. Pred nama je nekoliko godina istraživanja i saradnje sa lokalnom zajednicom pre nego što saznamo da li je eksploatacija ekonomski, ekološki i društveno prihvatljiva. Ono što smo do sada utvrdili je da ležište izgleda kao ravno rudno telo, otprilike 200 do 300 metara ispod površine terena. Naše najznačajnije otkriće su “primarni borati”, koje smo počeli da upoznajemo tek prošle godine. Ono što je do sada utvrđeno je da su ovi borati prisutni u pojedinim delovima ležišta. Na čitavom području ležišta nalaze se takozvani “sekundarni” borati koji imaju relativno nisku koncentraciju minerala bora. Takođe su prisutne i gline koje sadrže relativno niske koncentracije litijuma.
– Koje metode bušenja koristite prilikom istraživanja? Koliko su one bezbedne po okolinu i da li ugrožavaju životnu sredinu?
Istražno bušenje se izvodi neinvanzivnom metodom “wireline core”, koja nema nikakav negativan uticaj na životnu sredinu, niti predstavlja opasnost po istu. Ukoliko neko želi da sazna više o svemu tome, pozivamo ga da se obrati našem timu na terenu i uz dozvolu vlasnika imanja, odvešćemo ga na lokaciju bušenja u pratnji nekog od naših geologa. Većina naših geologa su zapravo meštani valjevskog kraja, stoga sam siguran da bi sa zadovoljstvom prodiskutovali o istraživanjima sa svojim sugrađanima.
– Javnosti je bilo prezentovano da pređašnja i sadašnje valjevsko rukovodstvo, kao i nadležni gradski organi i službe nisu bili informisani da je Euro Lithium na teritoriji našeg grada u prethodnom periodu vršio rudarska istraživanja. Vaš komentar na to?
U skladu sa članom 43. Zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, dužni smo da obavestimo Grad Valjevo u roku od 15 dana od dana prijema rešenja Ministarstva rudarstva i energetike. Rešenje Ministarstva primljeno je 2015. i ponovo 2018. godine, pa su, shodno zakonu, dva pisma već poslata Gradskoj upravi Valjevo. Takođe, dva pisma za zahtevom za sastanak su poslata 2019. i 2021. godine.
– Kako komentarišete da valjevska javnost, uključujući i medije, za sve to vreme, niti od vas, niti od lokalne samouprave, nisu imali informaciju o tome da su u našem kraju vršena istraživanja litijuma i borata?
Ova vrsta istražnog rada zahteva puno vremena i energije, kako bi se došlo do potrebnih podataka za dokazivanje rezervi. Više puta smo pokušali da stupimo u kontakt sa predstavnicima gradske vlasti, kako bismo prodiskutovali rezultate našeg istraživanja u prethodnom periodu, ali bez uspeha. Vrlo smo otvoreni za saradnju i direktnu komunikaciju sa zajednicom, kako bismo podelili rezultate naših dosadašnjih istraživanja, što smo već i činili. Posvećeni smo tome da to činimo na očigledniji način, organizovanjem sastanaka u mesnim zajednicama i otvorenim pozivima članovima zajednice da se sastanu sa nama u našim prostorijama i informišu o našem radu. Takođe ćemo nastaviti da pokušavamo da se sastanemo sa gradskim rukovodstvom.
– Nedavno ste u intervjuu za Innovation News Network govorili o velikom svetskom nalazištu borata u Valjevu i da ste se okrenuli ka toj kritičnoj rudi? Da li to znači da ste odustali od istraživanja litijuma i otvorenog rudnika litijuma?
Mi ne eksploatišemo rudu i da budemo potpuno jasni, ne postoji plan za izgradnju površinskog kopa rudnika litijuma. Kao što je pomenuto, površinski kop ne bi bio u skladu sa našim ekološkim, društvenim i ekonomskim ciljevima. Naš prioritet se promenio, fokus je na boratima, jer se čini da postoji zona u okviru depozita sa povišenom koncentracijom borata. Ono što možemo reći je da će društvena zajednica pravovremeno biti obaveštena o našem progresu. Što se tiče prisustva litijuma, kao što je već spomenuto, male je koncentracije i nije nam prioritet.
– Predočite nam značaj borata i njegove primene?
Borati su neverovatni minerali, a ipak toliko nepoznati i potcenjeni. Gledajući ekonomski značaj, borati imaju preko 300 komercijalnih primena, uključujući mnoge zelene i digitalne aplikacije. Ono što je so za egzistenciju našeg organizma, to su borati za industriju, jer igraju ogromnu ulogu u načinu na koji koriste različitim proizvodnjama i proizvodima, bilo da se radi o solarnoj energiji ili energiji vetra, električnim vozilima, energetski efikasnim zgradama, pakovanju i distribuciji vakcina, čeliku velike čvrstoće ili ekranima za naše pametne telefone i računare. Primena borata kao đubriva je takođe vrlo značajna i sve potrebnija. Krucijalna su sirovina za izradu izolacijskog fiberglasa, a u industriji električnih automobila primena borata je apsolutno obavezna. Neverovatno je kako svi nesvesno koristimo borate u svakodnevnom životu.
– O kolikim rezervama borata je reč kada se govori o valjevskom nalazištu?
U valjevskom kraju nema dokazanih rezervi borata niti bilo koje druge mineralne sirovine. “Rezerve” su klasifikacija mineralnih sirovina koje zahtevaju ekonomsku izvodljivost, po zakonu Republike Srbije, a to zahteva veliki obim istraživanja koji još nismo završili. Prema zahtevima Ministarstva rudarstva i energetike Srbije, da bi se overile “rezerve”, potrebno je dosta geoloških istraživanja. Tek kada imate dokazane “rezerve”, može se početi sa razmatranjem rudarskih aktivnosti. Zbog toga su razlike u klasifikaciji mineralnih sirovina zaista važne i ne treba ih mešati.
– Koliko ste godina blizu, ili daleko, od faze početka eksploatacije borata? Kada procenjujete da bi iskopavanje rude moglo da počne?
To je teško precizno proceniti u ovom trenutku. Verovatno nas još nekoliko godina deli od utvrđivanja mineralnih rezervi i to bio odgovor na Vaše pitanje. Ostalo je mnogo istraživanja i dosta faktora koji utiču na proces, pa je vrlo teško sa sigurnošću dati odgovor. Mora se raditi korak po korak. Treba napomenuti i to da do eksploatacije možda nikada neće ni doći.
– Da li bi se ekspolatacija sprovodila u otvorenom ili podzemnom rudniku?
U Valjevu nikada neće biti površinskog kopa! To nije ekološki prihvatljivo i prema tome, nije društveno prihvatljivo. Ukoliko bi došlo do bilo kakve eksploatacije, bila bi to podzemna eksploatacija i ne bi ometala aktivnosti na površini terena. To znači da u Valjevu neće biti neželjenog izmeštanja stanovništva ili infrastrukture, što je vrlo važno napomenuti! Trenutno se razvijaju inovativne tehnologije podzemne eksploatacije, koje treba da ispune najviše standarde. Ali pre svega, potrebno je dosta vremena i istraživanja kako bi se sa apsolutnom sigurnošću moglo reći koja metoda može imati najviše ekološkog, društvenog i ekonomskog smisla.
– Da li ste radili procene zone stanovanja, poljoprivredne i privredne delatnosti koju zahvata potencijalna zona rudnika?
Naš cilj je da završimo istraživanje u narednih nekoliko godina, da procenimo da li Valjevo i Srbija mogu da iskoriste ovaj resurs na način koji bi doprineo poboljšanju stanja prirodnog okruženja, poboljšanju socio-ekonomske situacije grada i države kao i ostvarenju dugoročne koristi za Evropu i svet. Borati i rafinisani proizvodi borata mogli bi postati značajna izvozna sirovina za Srbiju s obzirom da je svetu potreban održiv izvor sa niskim sadržajem ugljenika. To je mogućnost koju želimo da istražimo u Valjevu.
– Da li je kompanija Euro Lithium Balkan ušla u proces kupovine zemljišta u selima u kojima vrši istraživanja?
Euro Lithium ne kupuje zemljište i trenutno nema planove za kupovinu zemljišta. Zaista je važno jasno staviti do znanja da niko ne biva iseljen sa svog zemljišta i da sve istražne radove vršimo uz izričitu dozvolu vlasnika zemljišta. Uvek vodimo računa da područje koje istražujemo istražnim bušenjem ostane u istom stanju u kakvom je bilo kada smo prvi put zatražili dozvolu od vlasnika i ugovor je uvek bio ispoštovan.
– Kakvu saradnju ste ostvarili sa lokalnim stanovništvom? U čemu se ona ogleda i kako biste opisali odnos koji imate sa lokalnim življem?
Kao rezultat našeg istražnog rada imamo veoma dobar odnos sa lokalnim stanovništvom koje smo upoznali i sa kojim smo sarađivali. Kao što je ranije spomenuto, naši istražni radovi se obavljaju uz zahtev i odobrenje od vlasnika parcele na kojoj se istražni radovi vrše. Do sada, izvedeno je 30 istražnih bušotina bez bilo kakvih prigovora, jer se trudimo da parcelu uvek vratimo u pređašnje stanje, ako ne i u poboljšano. Počinjemo da proširujemo saradnju i želimo da, pored onih sa kojima direktno sarađujemo, budemo dostupni svima koji žele da se informišu o našem istraživanju. Namera nam je da prisustvujemo sastancima mesne zajednice najmanje jednom u tri meseca kako bismo mogli da razgovaramo o rezultatima istraživanja, kao i da otklonimo i ispravimo pogrešne informacije, pogrešna tumačenja i nesporazume. Tek smo na početku ovog procesa i ovaj intervju za Valjevska posla je naš prvi korak.
– Kako zamišljate “održivo rudarstvo” imajući u vidu da mnogi tu kovanicu smatraju za oksimoron?
Definicija održivosti znači zadovoljavanje potreba sadašnjosti bez ugrožavanja sposobnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe. Kada kažemo održivo rudarstvo, radi se o pronalaženju i primeni mogućnosti koje mogu poboljšati stanje privrede i životne sredine u Valjevu i u Srbiji, tako da buduće generacije mogu zadovoljiti njihove potrebe. Trenutno se celokupna svetska populacija ponaša neodrživo, bilo da se radi o zagađenju vazduha, zagađenju otpadom ili raznim drugim stvarima. Po definiciji, ono što svet radi jeste uzimanje od budućih generacija kako bi se zadovoljile njihove potrebe, a te buduće generacije uključuju i nas, tako da moramo odmah početi da menjamo način na koji svet funkcioniše i dobija svoje sirovine. “Projekat Valjevo” može predstavljati upravo to. Može pokazati kako postupiti drugačije kako bi životna sredina i društvo imali koristi od odgovornog razvoja prirodnih resursa. To je održivost i ono što podrazumevamo pod održivim rudarstvom. To je naša vizija i ka tome težimo u našem istražno-istraživačkom radu. Ako nismo zajedno u ovoj borbi za promenu status quo, bilo da se radi o Valjevu, Srbiji ili svetu, onda smo kao društvo u svojim poslednjim danima.
Kompanija Euro Lithium Balkan trenutno ima dozvole Ministarstva rudarstva i energetike za istražne radnje na dva istražna polja – “Valjevo” i “Valjevo Sever”. Oni se preklapaju na prostoru Valjeva i Mionice, s tim što “Valjevo Sever” obuhvata još Ub i Lajkovac. Dok dozvola za istražne radnje na polju “Valjevo Sever” ističe u junu mesecu 2022. godine, dozvola za “Valjevo” je pri kraju prvog produžetka, koji ističe krajem oktobra meseca ove godine. Alexander Palkovsky smatra da će Euro Lithium ispuniti projektni obim rada na istražnom polju “Valjevo” i konkurisati za novi produžetak istražnih radnji kod Ministarstva rudarstva i energetike. Kako je naglasio, važno je da se zna da su poslovne obaveze Euro Lithiuma sprovedene po zakonu i po visokom standardu odgovornosti. On očekuje da će se njihov istraživački program za 2021. nastaviti do kraja oktobra i srdačno poziva zainteresovane članove zajednice da posete kancelariju Euro Lithiuma u Divcima ili neko od istražnih mesta, kako bi saznali više o samom istraživanju.
Alexander Palkovsky je u intervjuu za naš medij rekao i da kompanija Euro Lithium ni na koji način nije povezana sa Rio Tintom, što je ranije, u maju mesecu, za Valjevska posla, u tekstu pod naslovom “Rio Tinto 3 godine istraživao litijum u Osladiću!” izjavila i glavni savetnik za odnose sa medijima i komunikaciju kompanije Rio Tinto Andrea Radonjić.