“Povećan broj post kovid kardioloških tegoba kod mladih”

U periodu kada epidemija korona virusa jenjava, Odeljenje kardiologije sa koronarnom jedinicom Opšte bolnice Valjevo beleži povećanje broja pacijenata sa težim kliničkim slikama u svim aspektima bolesti kardiovaskularnog sistema. Takođe se beleži učestalost pregleda mladih osoba, koje pre preležane bolesti COVID-19 nisu imali kardiovaskularnih problema, a sada imaju probleme sa povišenim pritiskom, ili se ustanovilo da su kao COVID-19 pozitivni prelaželi upalu srčanog mišića ili srčane maramice. O svemu tome smo razgovarali sa dr sci. med. Dušanom Ružičićem, specijalistom interne medicine, zaposlenom na Odseku za invazivnu kardiološku dijagnostiku Odeljenja kardiologije sa koronarnom jedinicom valjevske bolnice. On je u intervju za Valjevska posla istakao da nije lako govoriti o posledicama korona virusa na bolesti kardiovaskularnog sistema, jer kovid era i dalje traje, kao i da medicina još uvek nema pravih naučno baziranih podataka i jasno definisanih dokaza. Izneo je svoje mišljenje bazirano isključivo na osnovu svog dosadašnjeg iskustva i rezultata dosadašnjih studija.

Dr sci. med. Dušan Ružičić, specijalista interne medicine / Foto: Valjevska posla

Kako je rekao dr Dušan Ružičić, novost je da post kovid kardiološke tegobe uglavnom ima mlađa populacija, dok se kod starijih pacijenata, koji su već imali neki kardiovaskularni komorbiditet, beleže pogoršanja njihovih osnovnih bolesti. Dr Ružičić nije mogao da da striktan odgovor da li je to posledica preležanog kovida ili nedostupnosti zdravstvenog sistema za adekvatne i redovnije preglede u momentu pnademije, jer medicina još uvek nema zvaničnih naučnih dokaza o tome.

“U poređenju sa pre kovid erom, pacijenti koji nam dolaze su jako ozbiljni i zahtevaju neretko hospitalne tretmane. Broj pregleda u dežurstvima takvih pacijenata je sve veći. To nam govori da su ti pacijenti čekali neki period da se malo smiri situacija sa epidemijom da bi došli na pregled. Dakle, tokom jakih talasa epidemije nisu se redovno javljali na svoje kardiološke kontrole, koje jesu bile svedene na minimum, jer su primana samo hitna stanja koja nisu kovid bolest, a i preventivni programi su bili zaustavljeni. U tom smislu su ti pacijenti “zapušteni”, te je stoga logična povećana učestalost kardiovaskularnih bolesti i sve je veća učestalost pogoršanja onih bolesnika koji imaju hroničnu kardiovaskularnu bolest”, kazao je dr Dušan Ružičić.

On je istakao da su se na Odseku za invazivnu kardiologiju trudili da  koliko toliko održe normalan režim rada i tokom kovid procedure.

“Imajući uvid u skorašnji podatke sa Kongresa interventne kardiologije BASICS-a, naša Angio sala je jedna od sala sa najvećim brojem intervencija u Srbiji tokom kovid perioda. Trudili smo se poštujući sve epidemiološke mere da održimo taj minimum rada. Sve one pacijente kojima je bilo neophodno raditi invazivnu kardiološku dijagnostiku i implantirati, recimo, stent ili uraditi balon dilataciju, trudili smo se da dobiju taj vid medicinske nege i pomoći, jer znamo kakvu posledicu infarkt miokarda može da nosi sa sobom”.

Što se tiče sadašnjih pacijenata koji stižu sa akutnim infarktom miokarda, čak oko 60% njih u anamnezi navodi da je prebolelo kovid infekciju.

“Da li je korona virus bio dodatni okidač, ili ti pacijenti zbog kovid infekcije nisu obratili pažnju na standardne faktore rizika za ishemijsku bolest miokarda, trebalo bi nam još veći uzorak da bismo mogli to da definišemo. Ono što mogu da primetim je da je sama težina kliničke slike bolesnika dosta teža. Teško sada u dežurstvu da imate neke “lakše” pacijente. Uglavnom, pregledi koji se sprovode u našem Urgentnom centru u većini zahtevaju hospitalizaciju”.

Dr sci. med. Dušan Ružičić, specijalista interne medicine / Foto: Valjevska posla

Kada je reč o pacijentima koji traže pomoć kardiologa, a pre oboljevanja od COVID-19 nisu imali kardioloških i kardiovaskularnih problema, dr Ružičić navodi da se uglavnom radi o mlađim ljudima, devojkama i mladićima starim dvadesetak godina, koji su bili bez faktora rizika. Kako je rekao, oni se vrlo često javljaju sa post kovid hipertenzijama, odnosno povišenim krvnim pritiskom drugog i trećeg stepena, koji neretko već odmah zahteva medikamentni tretman. Kod nekih pacijenata koji su preležali COVID-19 ustanovljeno je da su tokom korona procesa imali zapaljenje srčane maramice ili srčanog mišića, te da imaju problema u smislu umora, zamaranja, malaksalosti, gušenja, nedostatka daha, probadanja u grudima itd. Takođe se javljaju pacijenti sa bolestima perifernih krvnih sudova, kod kojih postoje tromboze vena donjih ekstremiteta, te takvi slučajevi zahtevaju pregled vaskularnog hirurga i dopler, kako bi se prevenirale tromboembolijske komplikacije.

“Ono što su pokazele studije i obdukcioni nalazi, tamo gde su se radili, jeste da korona izaziva mikrotromboze in situ. To su sitna zapušenja malih finih krvnih sudova, koja recimo u plućima mogu da budu posledica tog nekog zamora i kratkod daha. Sa druge strane, korona daje jedno protrombotsko stanje, odnosno stanje kao svaka infekcija sa povećnim rizikom za stvaranje trombova, i to je dokazano. Ja ne mogu striktno da kažem da li je kod svih tih pomenutih vrsta pacijenata njihovo stanje posledica kovida ili ne. Sigurno je da je doprinela kod onih pacijenata koji su imali sklonost ka toj nekoj bolesti, a koja se u normalnim uslovima ne bi razvila”.

Dr Dušan Ružičić osobama koje su preležale COVID-19 savetuje da osluškuju svoje telo. Treba da obrate pažnju na simptome kao što su izražen zamor, nedostatak vazduha, gušenje pri fizičkom naporu, osećaj uzlupanosti ili nepravilnog rada srca, bol u grudima koji se pojačava na udah, pri promeni položaja tela, pri kašlju, koji se širi u vrat, ruke, ramena, vilicu. Pojava otoka na nogama i nemogućnost ležanja na ravnom su već alarmantni simptomi.

“Ovde se generalno govori o smanjenoj toleranciji uobičajenog fizičkog napora koji je ranije rađen u potpunosti normalno. I to je u redu da postoji tokom prvih nekoliko nedelja posle preležanog kovida. Ako je bila teška kovid klinička slika, treba polako krenuti sa aktivnostima i iz dana u dan pratiti svoj organizam.  Ako se stanje vremenom ne popravlja, već progredira i vama je gore, onda se treba javiti lekaru. Uvek kažem da neka dođe 100 pacijenata i neka njima 99 nije ništa, ali da kod tog jednog na vreme otkrijemo i prepoznamo neki problem, kako bi se sprečila neka dalja komplikacija. Što se tiče lečenja, postoje različiti modaliteti. Kod upala srčanog mišića i srčane maramice, terapijom pojačavamo imunski sistem, trudimo se da zaštitimo srce, dajemo antioksidativnu i polivitaminsku terapiju. Uglavnom kod većine mladih koji se jave na vreme su to stanja koja se završavaju dosta dobro. Ne traba da budu uplašeni, samo treba da posete lekara na vreme”, poručio je dr Ružičić koji se trudi da svojim znanjem i umećem i kao najmlađi doktor medicinskih nauka koji je kročio u valjevsku bonicu, mladima pomogne da prevaziđu taj post kovid sindrom koji je prilično širokog dijapazona.

Dr sci. med. Dušan Ružičić, specijalista interne medicine / Foto: Valjevska posla

Specijalista interne medicine, dr sci. med. Dušan Ružičić, koji radi na Odseku za invazivnu kardiologiju, preboleo je kovid infekciju u novembru mesecu prošle godine, nakon čega je bio raspoređen na Infektivno odeljenje, gde je radio do februara ove godine. Osetio je rad u crvenoj zoni i rad u skafanderu, što je, kako je istakao, veliko iskustvo u njegovom profesionalnom radu.

“Osećam satisfakciju što sam donekle doprineo u lečenju kovid pacijenata. Najteže situacije vezane su za one pacijente koji imaju neku malignu ili hroničnu sistemsku bolest i dobiju kovid infekciju. Oni tada naprosto moraju biti lišeni njihove terapije, tipa hemioterapije ili zračenja, koja im je neophodna. Lečite ih od kovida, a znate da gube dragoceno vreme u lečenju svoje osnovne bolesti. Nemoćni ste da pomognete čoveku u celini, nego morate da gledate šta je hitnije. To me i ljudski i kao lekara poražavalo. Isto je poražavajuće kada imate dva bolesnika sličnih nalaza, i radiografskih i skenera i laboratorije, date im istu terapiju, koja kod jednog odreaguje, kod drugog ne, a ne možete da objasnite zašto je tako. Teško je kada izgubite mlad život tokom kovida, a znate da ste dali sve od sebe i da ništa nije pomoglo” podelio je sa nama neka svoja iskustva iz “crvene zone” dr Dušan Ružičić i izrazio nadu da će retrospektivne studije u narednim godinama pokazati koji su faktori rizika i šta je to što ukazuje da će pacijent sa kovidom imati lošiju prognozu.

Za kraj smo ga pitali da li je preporučljivo da kardiološki pacijenti o kojima je govorio prime vakcinu protiv korona virusa i koju?

“Preporučujem primanje vakcine posebno vulnerabilnim grupama, odnosno hroničnim bolesnicima, koji nisu preležali koronu. Oni koji su preboleli koronu, treba da sačekaju mesec dana i posle mogu da prime vakcinu. Apsolutne kontraindikacije za vakcinu su samo akutna infekcija. Na oprezu jesu neke alergijske reakcije, što zahteva da neki ljudi budu pod monitoringom. Prema mom mišljenju, nije preporučljivo samo da se vakcina primi u periodu inkubacije, ili kad ste imali kontakt sa kovid pozitivnom osobom. A, koju vakcinu preporučujem? Onu koja je dostupna u tom momentu”, odgovorio je dr Dušan Ružičić.

 

 

Facebook komentari

About Marija Petrović - Marković

Iako po struci diplomirani novinar, novinarstvom se bavi iz ljubavi honorarno, na „hajdučki i uskočki" način iz sfere kulture, gde joj je radna matica. Kao student novinarstva krajem 1999. godine počela da radi u informativnoj redakciji Vujić televizije Valjevo (VTV), čiji je deo novinarskog tima bila 4 godine. Potom bila novinar-urednik u informativnoj redakciji Regionalne Televizije Valjevo (TVA) skoro 2 godine. Tokom 2004. i 2005. godine živela u Londonu i u tom periodu imala novinarsko mentorstvo na Channel 4 News od strane poznate britanske novinarke Darshne Soni. Po povratku iz Londona kratko vreme bila u informativnoj redakciji TV B92. U okviru projekta TV Training bila stipendista Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, a potom i stipendista Fondacije Konrad Adenauer. Njeni tekstovi objavljivani su u nedeljniku „Napred“, „Reviji Kolubara“ i „Tešnjarskom glasonoši“. Od osnivanja portala valjevskapola.info 2016. godine radi kao novinar-urednik ove medijske kuće. Autor je projekata “Da Valjevo prodiše”, “Da Valjevo prodiše - Faza dva”, “Valjevo ima rešenje za aerozagađenje” i "UdahnimO2", koji se na portalu valjevskaposla.info bave problemom aerozagađenja u Valjevu unazad 4 godine.

Leave a Reply