Preventiva ključna u borbi protiv moždanog udara

Prema podacima Opšte bolnice Valjevo, 109 osoba je umrlo od moždanog udara u prvih 9 meseci ove godine. Na odeljenju Neurologije je samo u ovoj godini zbrinuto i lečeno 406 bolesnika sa dijagnozom akutnog moždanog udara. Broj dana bolničkog lečenja od početka godine je 4.396, a broj umrlih od cerebrovaskularnog insulta u prvih 48 sati hospitalizacije je 29 pacijenata.

U našoj zemlji, kao i u ostalim nerazvijenim zemljama, moždani udar je, posle kardiovaskularnih oboljenja, drugi uzročnik smrtnosti i jako je bitno blagovremeno ga prepoznati. Bolest daje sliku sa naglim početkom, gde se oduzima jedna strana tela, gubi funkcija govora i koordinacija pokreta, nekada se javlja i jaka glavobolja i povraćanje.

Dr Goran Mitrović, specijalista neurologije

“Do kraja godine ostalo je još dva meseca i nastupa period kada se uzima slana i masna hrana uz fizičku inaktivnost, tako da će i broj obolelih rasti. Mi nemamo doba godine kada se u klasterima javlja povećan broj obolelih, ali možemo da pretpostavimo kada nam se javlja veći broj pacijenata sa dijagnozom akutnog moždanog udara. Imamo i sve veći broj pacijenata koji nemaju razvijena faktore rizika, ali dobijaju moždani udar i to je populacija od 35 do 45 godine života. Vrlo mlade osobe dobijaju teške moždane udare”, rekao je dr Goran Mitrović, specijaliste neurologije, povodom obeležavanja Svetskog dana borbe protiv moždnaog udara, ističući da je na ovim prostorima uočena navika neumerenosti kada je ishrana u pitanju pa je i to jedan od većih faktora rizika. 

Dr Goran Mitrović takođe kaže da je u odnosu na proteklu godinu uspešno smanjen procenat smrtnosti obolelih sa 30% na 26, 60%, pre svega zahvaljujući savremenom CT uređaju i primenom adekvatne trombolitičke terapije.

Borbu protiv moždanog udara započinjemo preventivom. U razvijenim zemljama postoje agresivni preventivni programi kojima se utiče na promenjive faktore rizika. Od nepromenjivih faktora rizika na koje ne možemo da utičemo najznačajniji su starosna dob je posle 55 godine života se povećava i rizik za oboljevanje do dva puta. Rasna i etička pripadnost takođe utiču na razvoj predispozicija za oboljevanje, a ne možemo uticati ni na nasleđe. Ukoliko je neko u porodici, pre svega roditelji imao moždani udar, šanse za oboljevanje su i do 30% povećane.

Faktori rizika na koje se može uticati su arterijska hipertenzija kao vodeći faktor koji se može regulisati, zatim su tu i ostali faktori rizika koji su učestali u našoj sredini – dijabetes, insulinska rezistencija, kardiološki poremećaji tipa aritmija. Drugi opšti faktori rizika na koje možemo uticati usvajanjem zdravih životnih navika i stilova jesu pušenje, preterana upotreba
alkohola, gojaznost, fizička neaktivnost, koji čak za 50% povećavaju šansu za oboljevanje od cerebro-vaskularnih bolesti. Udruženi faktori rizika se multipliciraju i dovode do razvoja bolesti
tako da ih svakako treba prevenirati.

Moždani udar, ne samo kao uzrok smrtnosti, značajan je i kao faktor invaliditeta. Svega 50% obolelih se vrati normalnim aktivnostima, 30% ostaje doživotno zavisno od tuđe pomoći.

 

About REDAKCIJA VALJEVSKA POSLA

Početkom 2016. godine sa radom je počeo novi gradski portal na adresi www.valjevskaposla.info, koji je za vrlo kratko vreme, zbog svoje nepristrasnosti i objektivnosti, zabeležio izuzetnu posećenost i zadobio naklonost građana Valjeva. Cilj portala nije samo objavljivanje vesti, već i interakcija sa sugrađanima kroz različite sadržaje.