Valjevac Mihailo Nikić prvi reket Srbije

San svih prethodnih generacija tenisera našeg grada, da Valjevo iznedri šampiona države, postao je java 1. juna 2023. godine. Na srpski verski praznik Mali Spasovdan, „mali“ Mihailo Nikić postao je veliki i zauvek se upisao u istoriju valjevskog sporta, pošto je u Nišu, na prvenstvu Srbije za juniore (igrači do 16 godina) trijumfovao, napravivši spektakularan veleobrt u finalu takmičenja.

Mihailo Nikić iz Valjeva, prvak Srbije u tenisu / Foto: Dragan Krunić

Mihailo je u trećem, odlučujućem setu duela sa Maksimom Despotovićem, Lozničaninom koji živi u Ljubljani i ima slovenačko državljanstvo, pri rezultatu 3:6, 6:2, gubio sa 5:0 u gemovima, a onda je uradio nešto što je u muškom tenisu bilo gotovo nezabeleženo. Izjednačio je rezultat na 5:5, da bi u taj-brejku superiorno, sa 7:1 stigao do titule juniorskog prvaka Srbije.

„Bilo je izuzetno teško. Ne znam šta mi je išlo kroz glavu kada sam gubio 5:0, ali sam počeo da udaram kao da sam odustao. Bilo je 5:1, 5:2. Sve se okrenulo na moju stranu. Kod 5:3 on je počeo da igra kao u prvom setu, bilo je sve napetije. Na 5:4 je imao dve meč lopte, ali sam tu pokazao hrabrost i pogodio par linija na meč loptu. Maksim je dobio naredni gem, ja sam uzvratio, da bih se potpuno razigrao u taj-brejku“, priseća se dramatičnog finala Mihailo.

Pre polaska u Niš mladi Nikić se nadao dobrom rezultatu, ali nije bio siguran da će osvojiti titulu.

U prva dva kola pobedio je Uroša Živkovića i Marka Šaviju sa po 2:1 u setovima, u četvrtfinalu je sa 7:6 (7:3), 6:3 trijumfovao nad Vanjom Nikolićem, da bi do finala došao posle glatkih 6:0, 6:1 nad dugogodišnjim velikim rivalom Nikolom Matovićem.

Mihailov verni pratilac u Nišu i na ostalim turnirima je njegov otac Vladimir Nikić, dok su najveći navijači majka Vida, sestra Natalija i bake Rajna i Bosa.

MIhailo Nikić sa trenerom Ivanom Obradovićem / Foto: Dragan Krunić

Sve što zna u tenisu Mihailo je naučio od trenera Ivana Obradovića, sa kojim radi punih devet godina, od leta 2016. godine.

„Mihailo je sin mojih dobrih prijatelja, i oni su ga i doveli kod mene da igra tenis, a prva rečenica koju su mi rekli bila je: „Vidi šta ćeš sa njim, on je nemoguć, i stvarno je tako i bilo jer je bio izuzetno nemiran. Međutim, vremenom smo strpljivim radom uspeli da sada bude pristojan, naočit momak“, evocira uspomene trener Ivan i dodaje da je svih tih godina uz njih stasavala i Iva Janković, koja poslednja dva meseca ne trenira sa njima, a koja je, kao godinu dana starija, ranije od Mihaila postizala dobre rezultate, čak i na evropskom nivou.

„Sa Mihailom nisam želeo da pravim šampiona sa 12, 14 godina, već sam želeo da taj zenit dođe što kasnije, odnosno u ovim godinama, i po meni uspesi tek slede. Nadam se da ćemo sledeće godine obeležavati osvajanje nekih međunarodnih turnira“, optimista je Obradović, iako se tenis u Valjevu igra isključivo ulaganjem novca roditelja.

„Klub nam omogućava korišćenje terena, ali sa finansijske strane nemamo ničiju pomoć. Sve troškove snose roditelji“, zaključuje Ivan.

Nikići i Obradović ne traže finansijsku pomoć za nastavak Mihailovog razvoja, ali je evidentno da je sada pravi trenutak da Grad i valjevski, domaći i strani privrednici, stanu uz ovog skromnog momka, koji do sada ima podršku Valjevske gimnazije, čiji je redovni učenik.

U narednih godinu dana pred Mihailom je igranje turnira u Regionu, odnosno na prostoru Jugoslavije i eventualno Mađarske, a izvestan je i ulazak u juniorskureprezentaciju Srbije.

Tenis je do sada bio zabava, a tako bi trebalo i da ostane. Ne u smislu pristupa treninzima i mečevima, već u uživanju u igri, čak i kada postaje više od igre.

N.B.