U Srbiji se godišnje otvori između 30 i 40 novih hotela, što je svakako dobro i bitno utiče na razvoj turizma u našoj zemlji, jer sa izgradnjom tih hotela paralelno “niče” i prateća neophodna infrastruktura. Postavlja se pitanje imamo li dovoljno stručnog kadra za tu privrednu granu koja neprestano raste i razvija se? Na sreću, Valjevo kao grad ne mora da brine o tome, jer studijski program “Turizam i hotelijerstvo”, koji je Univerzitet Singidunum u našem gradu pokrenuo još 2006. godine, ne samo da funkcioniše na zavidnom nivou, već beleži odlične rezultate baš kada su u pitanju stručni kadrovi koje “proizvodi”. U toku je upis na osnovne akademske studije ovog studijskog programa za 2019/2020. Upisni rok traje do 14. septembra.

Zgrada Univerziteta Singidunum u Valjevu / Foto: Univerzitet Singidunum Valjevo

Prethodnih 13 godina se marljivo i stručno radilo na usavršavanju studijskog programa “Turizam i hotelijerstvo” na Fakultetu zdravstvenih i poslovnih studija Univerziteta Singidunum u Valjevu. Prvobitno je trajao 3 godine kao akademske studije, a sada traje 4 godine i u saradnji sa partnerskim Fakultetom za turističko hotelijerski menadžment Univerziteta Singidunum podržan je od strane Svetske turističke organizacije. Pored toga, saradnja se odvija i sa Turističkom organizacijom Srbije i turističkim organizacija na lokalu. Ono što se posebno ističe kada se govori o ovom studijskom programu i  njegovoj nastavi je podsticanje projektnog razmišljanja i osposobljavanja studenata da pišu projekte. Najveći broj studenata se zapravo i opredeljuje da piše projekte iz oblasti turizma, a glavni pratneri u svemu tome su upravo turističke organizacije.

“Tako smo u toku već 13 godina postojanja dobili nekoliko nagrada, od kojih su nam najznačajnije od UNDP-a  i Turističke organizacije Srbije. UNDP je organ Ujedninjenih nacija zadužen za razvoj koji nas je pre 4 godine nagradio za projekat “Zeleni pasoš”. Taj projekta se bavi zaštitom životne sredine i ponašanjem održivog turiste, odnosno kako da se odgovorno ponašamo na nekom putovanju u smislu kontrolisanja izduvnih gasova otpada i kako da sačuvamo destinaciju gde putujemo i grad u kome boravimo. Iste godine smo bili nagrađeni na Sajmu turizma”, ističe Filip Đoković, dekan Fakulteta zdravstvenih i poslovnih studija Univerziteta Singidunum u Valjevu, u okviru kojeg funkcionše studijski program “Turizam i hotelijerstvo”.

Filip Đoković, dekan Fakulteta zdravstvenih i poslovnih tudija Univerziteta Singidunum u Valjevu / Foto: Univerzitet Singidunum Valjevo

Đoković ističe da su se uložen trud i  rad na usavršavanju ovog studijskog programa isplatili, jer ga upisuju sve kalitetniji studenti, koji se već prepoznaju na prvim semestrima studija. Studenti “Turizma i hotelijerstva” Univerziteta Singidunum u Valjevu već na III i IV godini studija imaju do 5 ponuda za posao i plaćenu praksu.

“Kako bismo kompetentnost naših studedata podigli na najveći mogući nivo i kako bi oni bili osposobljeni da vode veoma kvalitetne razgovore za posao već na III godini studija, mi smo na II godini studija u okviru predmeta “Softveri u hotelijestvu” instalirali poznati i svetski primenljiv nemački softver “Protel”. Potpisali smo sporazum sa najvećom nemačkom kompanijom za hotelske softvere i inženjering i imamo ekskluzivno pravo za korišćenje tog softvera u edukativne svrhe. Studenti nakon položenog tog predmeta dobijaju sertifikat da su potpuno osposobljeni da operativno, a i strateški rade u tom softveru”, pojašanjava Đoković i dodaje da su takođe implementirali i određene “start-upove” iz oblasti turizma, u okviru kojih studenti koriste i “Guest Joy”, prodajnu platforma za hotele koja povezuje hotelsku ponudu sa destinacijom. Jedini fakultet na svetu koji ima ekskluzivno pravo da tu platformu koristi u edukativne svrhe je upravo Fakultetu zdravstvenih i poslovnih studija Univerziteta Singidunum u Valjevu.

Foto: Univerzitet Singidunum Valjevo

Prema ovom modelu studijskog programa, studenti od prve godine idu na praksu i tokom prve dve godine studija prolaze operativno najniže pozicije, završavaju po nekoliko korisnih i stručnih praksi, upoznaju kvalitetne poslodavce i kolektive. Na završnoj godini studija obavezna je plaćena praksa tzv. Internship, u okviru koga studenti idu u poznate hotelske lance sa 4 i 5 zvezdica u SAD, Hrvatsku i Crnu Goru. Pored toga, odlaze na studentske razmene koje se organizuju u saradnji sa partnereskim univerzitetima, ili pak učestvuju na nekim od konferencija iz oblasti turizma i hotelijerstva, koje Fakultet organizuje na evropskom nivou. Sve to sa ciljem da kada dođu na III ili IV godinu studija imaju kredibilitet da konkurišu za više pozicije. Taj sistem se pokazao kao veoma dobar, jer su već neki studenti IV godine ovog studijskog programa na nekim menadžerskim pozicijama u poznatim hotelima kao što su hotel “Hilton” u Beogradu, “Palisad” na Zlatiboru, “Šeraton” u Novom Sadu …

“U prethodnom periodu smo imali desetak sastanaka sa različitim hotelijerima. Vlasnici i menadžeri brojnih hotela dolaze na naš Fakultet i isključivo traže da razgovaraju sa našim studentima, što nam izuzetno prija. Faktički, 99% naših studenata na trećoj i četvrtoj godini studija se poslovno angažuje. Potpisali smo sporazum sa kompanijom “Teo4” našeg poznatog košarkaša Miloša Teodosića, da nam Hotel “Crni vh” koji će raditi u okviru njegovog sportskog kompleksa na Divčibarama bude nastavna baza. Tamo će se održavati sve vežbe iz oblasti hotelijerstva i određenih turističkih predmeta, koji se tiču edukativne rekreacije u turizmu. Moram da istaknem da je 23 naših studenata dobilo posao u novom Teodosićevom hotelu. To nas raduje, ali je i doza odgovornosti”, naglašava Đoković i dodaje da se Fakultet posebno prilagođava za studente koji postanu zaposlena lica kako bi mogli nastave svoju poslovnu karijeru i svakako završe studije koje su započeli.

Foto: Univerzitet Singidunum Valjevo

Kao neko ko je ekspert u oblasti hotelijerstva, Filipa Đokovića smatra da hotelski biznis na našim prostorima tokom poslednje decenije nije u povoju i da će se otvaranjem novog hotela “Crni vrh” na Divčibarama situacija sigurno promeniti. On veruje da će i Valjevo kao destinacija profitirati od Divčibara, kao što je to bilo pre nekih tridesetak godina. Pitali smo ga šta treba konkretno da se uradi da bi turizam i hotelijerstvo našeg kraja došli na nivo koji on smatra zadovoljavajućim.

“Neophodno je da se ceo ovaj naš kolubarski region posmatra kao interesantna turistička regija koja je zapravo u zapećku poslednje dve decenije. Da bi se bilo šta promenilo neophodno je da se strateški razmišlja. Mora da se uradi strategija razvoja turizma, da znamo koja je naša resursna osnova, sa čime mi to raspolažemo, šta mi to želimo, a možemo da uradimo narednih 5 do 10 godina. U skladu sa tim treba da se napravi plan projekata, polazeći od infrastrukturnih projekata u kojima država mora biti nosilac, kako bi se stvorio ambijent za investiranje. Onda treba da se vodi računa kako planski da se gradi i da se upravlja svim tim turističkim kapacitetima. Mi smo se u svemu tome potpuno izgubili, ne znamo kakva je Divčibare destinacija – da li je ski destinacija, ili destinacija koja ima neke banjske, lečilišne i preventivne karakteristike? Znamo da je vazdušna banja, ali ništa ne radimo po tom pitanju, niti smo to što je vazdušna babnja komercijalizovali. Takođe, velika šansa je i ruralni turizam. Postoji dobar deo domaćinstava koji funkcioniše već petnaestak godina kojima su klijenti 90% stranci, a o tome se kod nas ne govori. Problem sa kadrovima i dalje postoji, ali je pre svega neophodno, kako sam već rekao, da se uradi jedan strateški dokument i da se tome svi posvetimo, kako bi rezultati bili vidljivi već u narednih 5 godina”, pojašnjava Đoković i dodaje da je strateški dokument obaveza grada i okruga.

“Na osnovu tog dokumenta moguće je aplicirati za brojne druge projekte koji su zapravo uključeni u taj strateški dokument, jer kad vi nemate zvezdu vodilju, a to je ta strategija razvoja, onda se sve radi neplanski, i onda vrlo brzo možemao na Divčibarama da vidimo novi Zlatibor, ili novu Budvu, ili neki novi haos koji će vrlo brzo saturisati tu destinaciju koja neće biti interesantna nikome, ponajmanje Beograđanima i Novosađanima kojima je najbliža”, zaključuje Filip Đoković.

M.P.M.