Prema podacima Zavoda za javno zdravlje Valjevo, koji vrši merenja koncentracija čađi, SO2 i NO2 u vazduhu na tri lokacije u gradu, u decembru mesecu zabeležena su prekoračenja graničnih vrednosti za čađ i za azot dioksid tokom tri dana na sva tri merna mesta (centar grada, Peti puk, Novo naselje). Tih “crnih” decembraskih dana, 21. i 22. decembra, kada je Valjevo bilo prekriveno gustim smogom i maglom, koncentracije čađi iznosile su 226 µg/m3, što je 4 i po puta više od dozvoljenog. Koncetracije azot-dioksida su u ta dva dana bile od 112 do 126 µg/m3, što je prekoračenje granične vrednosti NO2 za jedan i po put. Treći “crni” dan, bio je utorak, 25. decembar, kada je u Novom naselju zabeležena koncentracija čađi od 86 µg/m3 (GV= 50 µg/m3) . U novembru mesecu smo imali samo 1 dan “iskakanje” koncentracije čađi na jednom mernom mestu – u Novom naselju, kada je zabeleženo 86 µg/m3.
“Ja sam na sajtu Agencije za zaštitu životne sredine pratila i podatke merenja za PM čestice za te dane. Prema njihovim podacima, mi smo imali tokom celog decembra meseca prekoračenje Srednje granične vrednosti za PM 10 čestice. Ova kiša koja pada par dana unazad nam ide u korist i te vrednosti su prilične pale, tako da se nadam da ćemo bar kraj decembra izvući sa nekim nižim vrednostima”, kaže za Valjevska posla diplomirani fizikohemičar Biljana Mladenović, koja se poslom merenja i praćenja kvaliteta vazduha u Zavodu za javno zdravlje Valjevo bavi punih 15 godina.
Tokom prethodne grejne sezone ovdašnji Zavod za javno zdravlje merio je koncentracije PM10 čestica na lokaciji Zavoda. Međutim, od ove grejne sezone mere se samo koncentracije čađi, SO2 i NO2.
“S obzirom na to da nismo kompletno opremili prostor gde nam stoji određena oprema za merenje PM10 čestica, ne možemo da akreditujemo metodu. Taj prostor mora da ima određene uslove, temperaturu i vladu, da bismo mogli da uđemo u proces akreditacije. Potrebna su ulaganja u iznosu između 200.000 do 300.000 dinara. Fali nam termoreglacioni sistem koji će regulisati tempeaturu i vlagu u toj prostoriji da bi vaga za merenje radila kako treba. Mi smo pratili merenja Agencije za zaštitu životne sredine za PM10, upoređivali njihove podatke sa našim merenjima dok smo ih radili i to su otprilike te vrednosti. Ali, da bismo bili stopostotno sigurni moramo da akreditujemo metodu”, naglašava Biljana Mladenović iz Zavoda za javno zdravlje.
Ona pojašnjava kako se u Zavodu z ajavno zdravlje Valjevo vrši postupak merenja koncetracije i dobijanja rezultata određenih polutanata u vazduhu.
“Tehničar ode na teren, postavi u aparat na mernom mestu jedan rastvor u koji se određenim protokom vrši ubacivanje vazduha 24 sata. Posle 24 sata se uzorak skida i dolazi na analizu u laboratoriju u Zavoda. Postavlja se metoda, razvija boja, očitava, preračunava i onda dolazimo do koncentracije polutanata u vazduha. Mi faktički sa zakašnjenjem od 24 časa odnosno 48 sati dobijamo rezultate. To je validna i akreditovana metoda, ali je nemamo u realnom vremenu. Problem je što izdajemo rezultate retroaktivno. Prati se u trenutku, ali dok mi obavimo uzorkovanje, odradimo analizu, dok damo izveštaj, prođe puna dva dana”, detaljno opisuje Biljana Mladenović.
Ona konstatuje da Zavod više ne beleži prekoračnja koncentracije SO2 otkako su velike kotlarnice u centru grada prešle na daljinski sistem grejanja i da je čađ sada (uz PM čestice) najveći zagađivač vazduha.
M.P.M.