Na današnji dan rođen je prota Mateja Nenadović

Prota Mateja Nenadović rođen je u Brankovini 26.02.1777. godine kao sin kneza Alekse Nenadovića. Bio je vojvoda u Prvom srpskom ustanku, predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta i diplomata. Kod porodičnog paroha popa Stanoja, naučio da čita i piše. Dalje se školovao u Ašanji i Kupinovu u Sremu. Zapopio se 6. VI 1793, prota je postao 1795. godine i tada u svoju nuriju dobio Zabrdicu, Jasenicu i Popučke. Na početku svoga popovanja u Brankovini starao se o uvođenju reda u crkvene obrede, po ugledu na crkveni život u Sremu.

Valjevo

Sa stricem Jakovom pokrenuo Prvi srpski ustanak u valjevskoj i šabačkoj nahiji. Pregovarao je s Turcima i Rusijom i time uspostavio prve diplomatske kontakte ustanika sa stranim državama. Njegovi “Memoari”, pored književne vrednosti, predstavljaju dragocen dokument vremena.

Prota-Matija-Nenadovic-Memoari-185x300

Jedan je od organizatora Prvog srpskog ustanka u valjevskom kraju, vojvoda i državnik. Putovao je u Rusiju i s njom uspostavio prve ustaničke veze, i više puta putovao u Austriju radi nabavke oružja i municije. Komandovao je delom ustanika pri oslobođenju Valjeva i Šapca 1804. godine, Karanovca (danas Kraljevo) i Užica 1805. i delom konjice u bici na Mišaru 1806. godine. Od 1805. do 1807. prvi je predsednik Praviteljstvujuščeg sovjeta, a od 1807. do 1811. njegov član, potom tamnavski vojvoda, a sa Lukom Lazarevićem komandant ustaničkih snaga na Drini.

Valjevo

Spomenik proti Mateji Nenadoviću u centru Valjeva, rad vajara Mila Jevtića

U turskoj ofanzivi protiv Srbije 1813. komandovao je sa Simom Markovićem ustanicima na frontu od Loznice do ušća Drine. Posle pada Srbije prešao je u Austriju i u periodu 1814—1815. nastojao da zainteresuje velike sile za borbu Srbije protiv Turske. Posle izbijanja Drugog srpskog ustanka prešao je u Srbiju, postao valjevski knez i član Narodne kancelarije. Zbog neslaganja sa načinom vladavine kneza Miloša penzionisan je 1832. godine. Član novoosnovanog Državnog sovjeta postao je 1838, ali zbog neslaganja sa knezom Mihailom morao je 1840. napustiti Srbiju. Posle dolaska Aleksandra Karađorđevića za kneza Srbije 1842. godine postao je državni savetnik; 1844. sa svojim ljudima ugušio je katansku bunu protiv kneževe vlasti; penzionisan je 1852. godine. Umro je u Valjevu, 11. decembra 1854. godine (29. novembra 1854. po julijanskom kalendaru).

Autor: REDAKCIJA VALJEVSKA POSLA

Početkom 2016. godine sa radom je počeo novi gradski portal na adresi www.valjevskaposla.info, koji je za vrlo kratko vreme, zbog svoje nepristrasnosti i objektivnosti, zabeležio izuzetnu posećenost i zadobio naklonost građana Valjeva. Cilj portala nije samo objavljivanje vesti, već i interakcija sa sugrađanima kroz različite sadržaje.
inegöl escort gemlik escort nilufer escort bursa escort bursa escort konya escort antalya escort escort bolu escort

escort mersin