Valjevo Sva najnovija dešavanja i vesti vezane za kolubarski okrug i grad Valjevo možete naći na jednom mestu.
Dvadeset i četiri godine su prošle od pogibije potpukovnika Milenka Pavlovića, komandanta 204. lovačko avijacijskog puka.
Milenko je rođen u porodici Milorada i Radmile Pavlović, u selu Gornjem Crniljevu 5. oktobra 1959. godine. Prva 4 razreda osnovne škole završio je u rodnom mestu, a sledeća 4 u Osečini. Srednju vojnu školu je završio u Mostaru. Iako je najpre odbacio tu mogućnost, kasnije se ipak odlučio za profesiju vojnog pilota.
Bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije zatekla ga je na dužnosti komandanta 204. lovačkog puka, čije je sedište bilo izmešteno u Staru Pazovu. Letačka tehnika je bila na izuzetno slabom nivou održavanja i nesigurna. Do tog 4. maja nekoliko aviona je izgubljeno usled raznih kvarova koji su se obično dešavali neposredno po uzletanju. Većina pilota je uspela da se spase, poginuo je jedino major Zoran Radosavljević.
4. maja 1999. oko 12 časova primećena je veća grupa NATO aviona koja je dejstvovala u pravcu Valjeva, uglavnom na fabriku municije Krušik, kao i na vojna skladišta u selu Pričević. Komandu da poleti dobio je jedan od mlađih oficira. Međutim, potpukovnik Pavlović je telefonskom vezom naredio da se pozvani pilot zadrži i umesto njega je on poleteo ka Valjevu sa svojim avionom MiG-29, № 18109.
„Majku vam dečju, nećete vi da ginete, ja ću!”, urlao je Pavlović dok je izvlačio kolegu iz kabine, da bi potom u poluispravnom avionu krenuo ka Valjevu, rodnom kraju, u susret desetinama NATO lovaca i bombardera.
Pavlović se upustio se u neravnopravnu bitku protiv 16 NATO aviona, uspeo da ih zbuni i čak natera u bekstvo smelim nastupanjem ali je, ubrzo, oko 12:45, bio pogođen sa tri rakete, ispaljene od strane holandskih pilota sa aviona F-16 fajting falkon koji su bili zapadno od Tuzle te ih on nije ni primetio. Poginuo je još u vazduhu. Ostaci njegovog aviona pali su u selo Petnica. Sahranjen je 6. maja 1999. na Bežanijskom groblju.
Fotoilustracija: Valjevskaposla
Bio je to poslednji let naših aviona do kraja NATO agresije. On za svoja dela nikada nije proglašen herojem. Posthumno je odlikovan Ordenom za hrabrost i Zlatnom letačkom značkom.
Počivaj u miru nek ti je večna slava. Valjevo će uvek pamtiti HEROJA svog neba.
Častan čovek. Ponos svojoj deci, Valjevu, Srbiji! Nisam ga poznavala, mada smo generacijski blizu, iz istog smo kraja. Sećam se, preko radija su nam rekli da je oboren njihov avion i celo Valjevo se orilo od uzvika sreće, a kroz pola minuta, da je oboren naš pilot. Svi smo plakali. I uvek kada pričam o njemu, ja se rasplačem. Nije morao on da leti, otac je dva sina, ali je izabrao čast. I zato je nezaboravljiv, Heroj, svetla zvezda na našem nebu, naš ponos. Večna mu Slava i Hvala.