“Građani Valjeva spremni da daju podršku daljoj borbi protiv rudnika litijuma”

Simbolično na Đurđic, kada je 1914. godine počela Kolubarska bitka, Narodni pookret “Marš s Kolubare” organizovao je na pet punktova u gradu ekološku akciju pod nazivom “Druga Kolubarska bitka protiv Euro Lithiuma”. Podeljeno je 10.000 letaka i specijalno odštampanih razglednica sa motivima Kolubarske bitke, slikom Živojina Mišića uz ogromno rudarsko grotlo. Razgovarano je sa građanima o štetnosti koja valjevskom kraju preti ako dođe do izgradnje rudnika, kao i o već pričinjenim štetama uzrokovanim primenjenim geološkim istraživanjima od strane kompanije Euro Lithium Balkan u dolini Kolubare. Uz članove pokreta “Marš s Kolubare”, na punktu u centru grada bili su i meštani sela Lukavac čiji su bunari, kako tvrde, zagađeni ili su presušili upravo zbog istražnih radnji koje su obavljane u blizini njihovih imanja. Podršku njima i celoj akciji dali su prof. dr Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta, kao i predstavnici Koalicije za održivo rudarstvo, Eko straže, Ekološkog ustanka, Udruženja Odbranimo Gradinu i drugih ekoloških pokreta u Srbiji. Organizatori su tokom celodnevne akcije stekli utisak da su građani Valjeva svesni ozbiljnosti situacije i da su spremni da daju podršku “Maršu s Kolubare” u nastavku borbe protiv rudnika litijuma u našem kraju.

Teška muka naterala je Cvetka Jovanovića iz sela Lukavac da bude verni učesnik i pratilac na svim protestima koje organizuje “Marš s Kolubare”, pa i na ovoj akciji na Đurđic. Zbog curenja jedne od bušotina, voda u bunaru Cvetka Jovanovića je zagađena. Cvetko ima zdravstvenih problema zbog konzumiranja vode “obogaćene” kritičnim mineralnim sirovinama i smatra se prvom ekološkom žrtvom primenjenih geoloških istraživanja litijuma i bora u Zapadnoj Srbiji.

“Doneo sam u balonima vodu iz svog bunara, jer sam želeo da građani vide dokaz kakve su posledice bušenja. Ukupno 13 kuća u Lukavcu nema gradsku vodu, a u krugu od 800 metara ima 15 bušotina. Ima koje su aktivne i koje cure i one prave probleme, ne samo meni. Angažavao sam pravni tim, podigao sam tužbu protiv Euro Lithiuma da mi plate odštetu i dovedu pijaću vodu, jer moja voda iz bunara je zatrovana toliko da ne sme da se koristi ni za tehničke svrhe”, naglasio je Cvetko Jovanović.

Sreten Đorđević ukazao je da niko od građana sa kojima je razgovarano tokom akcije nije znao da područje primenjenih geoloških istraživanja Euro Lithium obuhvata jednu četvrtinu Petog puka, pola Novog naselja i potez Gradca, duž zaobilaznice do Bujačića.

“Ljudi misle da je to tamo negde u Lukavcu, a ne znaju da rudarsko područje zalazi u samo gradsko jezgro Valjeva. To formalno znači da bi taj rudnik sutra bukvalno mogao da uđe u samo Valjevo. Građanima treba objasniti da je to realna opasnost i šta sve može da se desi ukoliko se ne probude i usprotive tome. Nama je cilj da sprečimo i zabranimo izgradnju rudnika. Važno je da građani Valjeva stanu iza toga i da shvate da su direktno ugroženi”, kazao je Sreten Đorđević, podsetivši da je i dalje na snazi privremena mera zabrane primenjenih geoloških istraživanja na području valjevsko-mioničkog basena koja je krajem 2021. izrečena kompaniji Euro Lithium i da je Ministarstvo poljoprivrede sredinom ove godine, zbog kršenja zakona, zabranilo Euro Lithiumu istražine radnje na najkvalitetnijem poljoprivrednom zemljištu.

Stav prof. dr Ratka Ristića, dekana Šumarskog fakulteta u Beogradu, je da je sve što se dešava u okolini Loznice i Valjeva probni balon za celu Srbiju. Kako je istakao, na 60 lokacija izdata su istražna prava za litijum i u pitanju su stotine hektara teritorije Srbije koje bi eventualno bile ugrožene eksploatacijom te rude.

“Ovde se postavlja pitanje ko je nosilac suvereniteta u državi, da li građani i država Srbija ili profitni interesi stranih kompanija. Svi oni iz Evrope koji govore kako Srbija treba da koristi svoje potencijale, Srbiji namenjuju ulogu moderne kolonije. Brojni evropski političari čak koriste artikulisan termin “žrtvovana zemlja”. Zašto bi Srbija pothranjivala industrijske i profitne interese bogatih evropskih  kopmanija, koje isti taj litijum imaju i svojim zemljama? Takođe se ovde postavlja pitanje zašto Srbija mora da žrtvuje svoj prostor, zdravlje svog stanovništva i svoje prirodne resurse, da bi smanjila disblanas u nekom poređenju sa Kinom, kada je reč o retkim elementima i mineralima? Mislim da se ovde prelama nešto što je vizija odgovorne državne politike koja brine o budućim generacijama i onoga što su vrlo lukrativni, prizemni i neprimereni niski interesi nekih u našoj političkoj nomenklaturi, koji su veoma povezani sa interesima stranih korporacija”, istakao je prof. dr Ratko Ristić.

Zvezdan Kalmar, predsednik Koalicije za održivo rudarstvo u Srbiji (KORS) istakao je da je slabost našeg sistema što istraživanja mogu da se vrši bez prethodno urađene Procene uticaja na životnu sredinu i naglasio da je neophodno građane informisati da mogu biti uključeni u donošenje odluka i da imaju pravo da kažu “ne” određenim vrstama rudarstva.

“Kao što je neprihvatljivo u dolini Jadra i u Rađevini, neprihvatljivo je da se i na području Valjeva istražuje, kopa i, što je još gore, da se odlažu nus produkti tog rudarstva. Kao organizacija koja predlaže energetsku transformaciju i tranziciju prema obnovljivim izvorima energije, mi smo ipak svesni apsolutno neprihvatljivih posledica koje donosi rudarenje litijuma. Mi jednu veliku pobedu već imamo, a to je da je projekat Jadar ubijen. Anuliran je prostorni plan, anulirane su promene namena zemljišta, anulirane su studije izvodljivosti. Taj projekat je apsolutno anuliran i to pripisujem organizaciji “Zaštitimo Jadar i Rađevinu”, našem radu i svih drugih, koji su se borili protiv tog projekta. To isto treba da se desi i sa projektima u valjevskom, jagodinskom i drugim krajevima gde se vrše istraživanja”, kazao je Zvezdan Kalmar.

Bojan Simišić iz “Eko straže” istakao je važnost aktivizma koji podrazumeva razgovor “jedan na jedan” sa građanima.

“Moramo da idemo pravnim putem, ali mislim da mora da ima i taj buntovnički duh, jer videli smo da je jedino to dalo rezultate. Najveći benefit se dobija iz te borba “jedan na jedan” sa građanima. Priča “jedan na jedan” menja njihovu percepciju, jer oni i ne razmišljaju o tim problemima dok im se ne serviraju na takav način. Kada se uđe u konverzaciju, građani saznaju nove informacije i detalje, i promene način razmišljanja. Postaju svesni nekih stvari i možda ne baš sutra, ali za godinu dana već imaju dijametralno promenjen stav u odnosu na ranije”, rekao je Bojan Simišić.

Narodni poslanik ispred Ekološkog ustanka i predsednik Odbora Skupštine Srbije za zaštitu životne sredine Aleksandar Jovanović Ćuta ukazao je na podatak da je 15% teritorije Srbije trenutno predmet istražnih radnji.

“Euro Lithium, Rio Tinto, Dandi, sve su to firme koje su došle ovde da nam otmu i očerupaju ono poslednje što imamo – vazduh, vodu, zemlju. To neće da se završi dobro. To je poruka svim onima koji nešto odlučuju, ako uopšte odlučuju, da dobro razmisle šta rade. Vidim da i nedostaje Gazela. Budu li nastavili da vraćaju u igru Rio Tinto i slične, imaće Gazelu, to im je obećano. Što se tiče Euro Lithiuma, dobiće od mene flašu vode iz bunara Cvetka Jovanovića tras na sto, da znaju da će im se desiti isto što se desilo i onima koji su hteli da nam guraju reke u cevi na Staroj planini. Vrlo je prosto – marš s Kolubare”, poručio je Aleksandar Jovanović Ćuta.

Aktivisti Narodnog pokreta “Marš s Kolubare” izvestili su da je akcija “Druga Kolubarska bitka protiv Euro Lithiuma” uspela preko svih njihovih očekivanja. Podelili su utisak da su građani sa kojima su razgovarali svesni situacije, željni dodatnih informacija i da su spremni da daju podršku pokretu u daljoj borbi protiv rudnika. Takođe su se “zahvalili” kompaniji Euro Lithium Balkan što im, kako su preneli, nije bilo dopušteno da kamerom dokumetuju razgovor koji su želeli da naprave sa zaposlenima u Info centru ELB.

“Na taj način su iz Euro Lithiuma pokazali svima nama koliko su otvoreni za saradnju i deljenje informacija”, poručili su iz “Marša s Kolubare”.

 

M.P.M.