VALJEVKA DOBITNICA NAGRADE “MIHAILO VALTROVIĆ”

Muzejsko društvo Srbije nedavno je uručilo u Muzeju Vojvodine u Novom Sadu prestižnu nagradu “Mihailo Valtrović” Dragani Lazarević Ilić, istoričaru i muzejskom savetniku, koja u Narodnom muzeju u Valjevu radi pune 32 godine. Dragana Lazarević Ilić dobitnica je ove prestižne nagrade u kategoriji – ISTAKNUTOM POJEDINCU ZA UKUPAN DOPRINOS (ŽIVOTNO DELO).

Narodni muzej Valjevo

DVA KANDIDATA IZ VALJEVSKOG MUZEJA

U obrazloženju Komisije je, pored ostalog, navedeno da su u kategoriji – ISTAKNUTOM POJEDINCU ZA ŽIVOTNO DELO – nominovana tri kandidata i to dvoje iz Narodnog muzeja Valjevo: Dragana Lazarević Ilić, istoričar – muzejski savetnik  i dr Vladimir Krivošejev, istoričar – muzejski savetnik, kao i Dušica Živković, etnolog – muzejski savetnik Etnografskog muzeja u Beogradu.

“Koleginica Lazarević Ilić ostvarila je izvanredan doprinos u srpskoj muzeološkoj delatnosti. Za razliku od druga dva kandidata, koji su se izdvojili u poslovima menadžera ili pomoćnika ministra za kulturno nasleđe, koleginica je isključivo bila posvećena muzejskoj struci. Tokom više od tri decenije neprekidnog rada ostvarila je zavidne rezultate u domenu muzeologije, istorije i kulture kroz poslove sistematskog prikupljanja muzejske građe i podataka, stručne obrade i zaštite u sektoru fotografije i razglednica, osavremenjavanju izložbene delatnosti Narodnog muzeja Valjevo, kako putem vizuelnog doživljaja, tako i primenom savremene tehnologije. Zapaženo je i njeno zalaganje da se predmeti vezani za život i rad Desanke Maksimović tretiraju kao memorijalna zbirka, te je autor stalne postavke “O Desanki perom i slikom” u istorijskom spomen-kompleksu u Brankovini. Činjenica je da je Dragana Lazarević Ilić ostvarila značajne rezultate u oblasti muzeologije, što je posebno naglašeno time da je svako njeno učešće na naučnim konferencijama, skupovima ili glasilima imalo muzeološki utemeljenu temu”, navodi se između ostalog u obrazloženju Komisije za dodelu Nagrade “Mihailo Valtrović” istalknutom pojedincu za ukupan doprinos (životno delo) za 2019. godinu.


Izražavajući zahvalnost povodom dobijene nagrade, istoričar – muzejski savetnik Dragani Lazarević je istakla zadovoljstvo radi podrške kolektiva, kao i svih saradnika, uz naznaku da je nagrada važna i za ustanovu u kojoj radi, kao i za naš grad.

“Želim da izrazim zadovoljstvo, ne samo lično, već zbog mog kolektiva, svih ljudi sa kojima sam srađivala, a naravno naučnih i stručnih muzejskih radnika  koji su me, poštujući  moj rad i sagledavajući ukupan  doprinos, podržali. Ova  Nagrada je posebno važna i za grad iz koga potičem imajući u vidu teme značajne  za istoriju  Valjeva ali i mnoge koje su prevazišle lokalni karakter i utkane su u evropske istorijske i kulturne procese sa namerom da se naša prošlost sačuva, da se pamti… Ako bi trebalo da se osvrnem na sve segmente muzejskog rada mogu da naglasim da nisam uvek imala u zbirci celinu koju sam mogla da izdvojim i prezentujem već je bilo tema sa zahtevnim istraživanjima. Upravo to je bila dodatna motivacija sa željom da nešto ostane iza mene, za muzejsku delatnost, za srpsku istoriografiju bez osećaja sopstvene važnosti. Svi napori u tom smislu od istraživanja do ekspozicije i publikovanja mogu da objasnim uvek prisutnim osećanjem, da je Muzej bio velikim delom smisao mog života i da će tako ostati bez obzira što uskoro prestajem da se zvanično bavim ovim poslom”, kaže za portal Valjevska posla nagrađena Dragani Lazarević Ilić.

Dragana Lazarević je rođena u Valjevu, u jednoj od najstarijih gradskih porodica, prisutnih ovde skoro 2 veka. Nakon gimnazije, upisuje Filozofski fakultet u Beogradu, odsek istorija. Na početku intervjua ističe da je istoriju volela još u Gimnaziji “iako je veoma kompleksna za studiranje i teška, što kao mlad čovek nisam očekivala.”

Po završetku studija, počinje da radi u Narodnom muzeju u Valjevu od 1. septembra 1988. godine i održava kontinuitet pri usavršavanju. Od 21. juna 1991. stekla je pravo na zvanje kustosa, a 4. decembra 2001. godine pravo na više stručno zvanje – viši kustos. Zvanje muzejskog savetnika ostvarila je 23. decembra 2009. U Muzeju radi kao rukovodilac dela istorijskih zbirki, odnosno fotografije razglednice, istorijsko-memorijalna zbirka Desanke Maksomović.

Na pitanje kada je počela da radi u Narodnom muzeju u Valjevu i kakvi su muzeji u Srbiji bili tada, a kakav je pristup muzeološkoj građi u savremeno doba, Dragana koncizno odgovara: “Pristup je isti, ali je posao sada olakšan zbog elektronskog rada i naravno, nivo prezentacije je savremeniji.”

Trenutno je stručni konsultant na izložbi posvećenoj škosltvu u Staroj školi u Brankovini.

– Da li za neki projekat možete reći da je draži od ostalih, koliko ste programa do sada uradili, koji je Vama lično privukao posebnu pažnju, ili ste bili više zainteresovani za datu obavezu?

Za mene je to stalna postavka O Desanki perom i slikom i katalog izložbe, imajući u vidu da je objedinila moja ukupna intertesovanja, ne samo u domenu istorije, kao i publikacija Znamenitosti Brankovine.

– Draga uspomena iz proteklog perioda karijere, saradnici koji su Vas, možda, motivisali za uspešniji rad, ili nadređeni od kojih ste učili na početku rada u Valjevskom muzeju?

– To je istraživanje u Dubrovačkom arhivu i ostalim arhivima i muzejima, a potom izložbe Valjevska bolnica 1914/15. godine, deo stalne postavke muzeja posvećen Prvom svetskom ratu, izložba o Solunskom frontu… Mnoge tematske izložbe autorskog tipa, učešće na naučnim konferencijama, saradnja sa nučnim glasilima… Kada je u pitanju sam početak, to je direktor Siniša Branković, inace moj profesor i u Gimnaziji, a kao muzejski stručnjak Radmila Tešić.

– Šta je u Vama probudilo interesovanje prema radu u muzeju?

Ja sam istoričar, motivacija je želja da nešto ostane iza mene, za muzejsku delatnost, za srpsku istoriografiju, da se srpska istorija čuva, da se pamti…

 

Inače, Muzejskog društvo Srbije prestižnu nagradu dodeljuje u spomen na Mihalila Valtrovića (1839-1915) arheologa, arhitektu i istoričara umetnosti, člana Srpske kraljevske akademije, profesora Velike škole, upravnika Narodnog Muzeja i osnivača Srpskog arheološkog društva, kao i prvog srpskog muzeologa koji je postavio temelje sistematskom sakupljanju spomenika kulture na teritoriji Srbije.

 

FOTO – PRIVATNA ARHIVA

Facebook komentari

About SNEŽANA JAKOVLJEVIĆ KRUNIĆ

Prve uplive u novinarstvo načinila još u školskim sekcijama. Bila član Književne omladine Valjeva, zatim redakcije Omladinskog programa Radio Valjeva, pa Dnevne redakcije, gde radi do privatizacije JIP-a. Za valjevski Napred pisala rubriku "Oni dolaze" o mladim talentima. Bila dopisnik italijanskog časopisa Kolumbo, izdanja za Srbiju. Godinama rado sarađivala pri ostvarivanju Tešnjarskog glasonoše beležeći kulturno - socijalna zbivanja jednog od najlepših letnjih festivala, kao i "Valjevskog Jazz Festivala". Vodila novinarsku radionicu u Centru za kulturu. Smatra da je u nekim sredinama iluzorno razmišljati o karijeri, ali da na bilo kom mestu treba biti društveno odgovoran. Obzirom da je po struci ekonomista za poslove robnog prometa lako uočava kvalitet i voli da promoviše trajne vrednosti, te zbog toga 2017. godine prihvata da piše za Valjevska posla. Supruga sjajnog lika, blagoslovena sa dvoje divne dece.