WEB ŠPICA EX TV LICA – SLOBODAN ĆIRIĆ

Da je ovo kojim slučajem TV emisija i da je kojim slučajem upravo on njen voditelj, sagovornika Slobodana Ćirića bi najavio kao „kolegu i još jednu budalu, koja u ovo vreme, i u ovoj zemlji, pokušava pošteno da se bavi novinarstvom“.

Rođen je 13. novembra 1962. u Valjevu, oženjen, otac dve ćerke, Ane (27) i Sofije (23). Novinarsku karijeru počeo po završetku Fakulteta političkih nauka – Međunarodni smer u Beogradu, kao honorarni saradnik u Tanjugu, Redakcija za Srbiju (1987-88). Posle dužeg prekida vratio se novinarstvu sredinom devedesetih kao povremeni saradnik lista „Napred”. Od osnivanja Vujić televizije Valjevo, tačnije od marta 1997. godine, najpre saradnik potom i stalno zaposleni na VTV-u kao novinar, voditelj, zamenik glavnog i odgovornog urednika. Od 1. februara 2004. stalno zaposlen kao novinar, povremeno i zamenik urednika u listu „Napred”. Od oktobra 2011. do februara 2016. godine honorarni dopisnik beogradskog sportskog lista „Sport”. Od februara 2016. honorarni dopisnik dnevnog lista „Politika” iz Valjeva.

-Da li Vam nedostaje TV novinarstvo i koliko se ono razlikuje od novinarskog posla kojim se bavite u „Napredu“ i dopisničkog žurnalizma za „Politiku“ ?

Slagao bih ako bih rekao da nemam povremenu želju da se ponovo nadjem pred kamerom, ali sada je to, nažalost, već prošlost, prilično sam mator, osedeo, ugojio se, mislim da me ni kamera više ne bi „htela”. TV novinarstvo na VTV-u je bio dnevni posao sa puno više dinamike i jurnjave, snimanja, pisanja i montaže u cajtnotu. Ali ubedljivo najveća razlika je u tome što vaš novinarski rad na televiziji neko vidi ili ne vidi u odredjenom trenutku (može, doduše, da se putem repriza i interneta vrati na to što ste uradili pa da ponovo pogleda), ali sve to kratko traje i prodje. Rad za pisane medije je „sporohodniji”, ima se više vremena za pripremu, analizu, ispravke, ali ono što jednom uradite, napišete i potpišete i bude objavljeno, ostaje za sva vremena. Ostavljate neizbrisiv trag za sobom, jer svako danas može, na primer, da pročita šta sam to ja pisao u „Napredu” pre deset godina. Može da proveri svaku tačku i zarez, da mi stavi primedbe i tu spasa nema! Zbog tog traga pisani mediji su „opasniji” po „život” novinara!

-TV karijeru „dugujete“ Vujić televiziji Valjevo. Kakve emocije imate prema periodu dok ste bili „zaštitno“ lice VTV-a i kako biste opisali taj period ?

 VTV se ne zaboravlja. „Rastao” sam i učio zajedno sa tom televizijom. Sa njenim osnivačem Milanom Milinovićem prošao sam „sito i rešeto” u jedno,ne baš zahvalno vreme kada su mediji živeli i radili pod velikim pritiscima. Ipak, mislim da smo poštenim odnosom prema poslu i prema ljudima izgradili vrlo dobar imidž ove televizije, kojoj su ljudi verovali i veruju do danas.

–Da li su Vas ljudi prepoznavali na ulicama i javnim mestima dok ste radili na televiziji i kakav je osećaj biti poznat ?

Svakako da su me ljudi prepoznavali, VTV je u to vreme zaista privukla pažnju javnosti, jer je bila prva privatna televizija koja je imala ozbiljan informativni program, naročito vrlo gledanu emisiju „Kroz Valjevo”, a posebnu pažnju su privlačila gostovanja poznatih političara, naročito u vreme izbornih kampanja, kada je VTV bio pravi hit.

-Nezaboravan intervju imali ste sa… ?

Čini mi se da su dva nezaboravna. Prvi je sa Vojislavom Šešeljem, to je i bukvalno bio moj prvi intervju, odnosno razgovor sa nekom poznatom ličnošću, u leto 1997, drugi dan pošto je VTV počela sa radom iz studija. Celu prethodnu noć nisam spavao, spremao sam pitanja, umro od straha kako ću pred Šešelja koji je već tada bio prava medijska „ala”. On je čak i malo zakasnio na razgovor, to mi je još više pojačalo nervozu. Kad sam pred samo uključenje kamera hteo da mu predočim neka od pitanja koja sam pripremio, on je samo nonšalantno rekao „Sva pitanja su dozvoljena. Izvolite…”. To je bila sva priprema za razgovor od dva sata koji je sjajno protekao. Drugi nezaboravni razgovor bio je sa Zoranom Đinđićem pred čuvene septembarske izbore 2000. godine. Došlo je do nesporazuma oko termina izmedju njega i Dušana Mihajlovića, pa se našlo kompromisno rešenje da imaju po pola sata razgovora sa voditeljem na VTV-u. Nije bilo vremena za posebnu pripremu, pa sam, opet pred samo uključenje, pitao Đinđića kako da iskoristimo raspoloživo vreme (pošto je bio u pitanju zakupljeni termin), a on me je pitao šta mu ovdašnji politički protivnici najviše zameraju, zbog čega ga najviše „pljuju”. Odgovorio sam da ga verovatno najviše optužuju da je izdajnik i strani plaćenik. „To, uzviknuo je, to me prvo pitajte!”. Tako je i bilo i razgovor je bio odličan.

-Najteži TV sagovornik bio je… ?

Ne mogu da se opredelim, ne sećam se nekog posebno teškog. Pamtim da je Nebojša Čović, svojevremeno predsednik Demokratske alternative, bio vrlo komplikovan, želeo je da mu do u detalje unapred kažem svako pitanje koje ću mu postaviti. Ni Dušan Mihajlović nije bio lak, on je tražio da mu se faksom nekoliko dana ranije dostave pitanja za emisiju.

-Izveštavali ste sa mnogih događaja, koji od njih ćete zauvek pamtiti i prepričavati ?

Bez konkurencije, demonstracije 5. oktobra 2000. u Beogradu! Tog dana smo snimatelj Milivoje Čitaković i ja preživeli suzavac, umalo dobili batine, umalo bili pregaženi, ali uspeli da napravimo dva i po sata materijala koji je iste večeri nemontiran, uz komentar mene i kolege Branka Petrovića, ekskluzivno emitovan i gledalo ga je celo Valjevo, pošto je prethodno obezbedjeno da se ne isključuje struja, jer su bile najavljene restrikcije. Sledećeg dana kada sam pošao na posao, prolazeći pored hotela „Grand”, zatekao sam nekoliko desetina ljudi koji su sedeli u bašti jer u to vreme skoro da niko ništa nije radio, jedni su demonstrirali, drugi nisu mogli da rade zbog demonstracija. Neko od prisutnih me je doviknuo: „Ćiro!” i onda se prolomio aplauz, bez ijedne reči. To je najveća novinarska nagrada koju sam u životu dobio.

-Podelite sa nama jednu anegdotu ?

Gost u studiju VTV-a bio je Milomir Minić, visoki funkcioner SPS-a. Ja sam sa njim razgovarao i pošto je bila predizborna kampanja, na stolu ispred nas bio je zalepljen poster sa likom Slobodana Miloševića. Pošto je bilo vruće u studiju, selotejp kojim je poster bio zalepljen počeo je da se odlepljuje. Morao je neko da ga zalepi i to dok traje emisija uživo. Reditelj je morao da „uzme” kadar koji prikazuje samo Minića, a za to vreme moj veliki prijatelj, snimatelj Milivoje Mićko Milinković, privatno veliki politički protivnik Slobodana Miloševića, morao je na kolenima, ponavljam, na kolenima, da bukvalno dopuzi do postera sa Miloševićevim likom i da zalepi selotejp… Molio me je da o tome ne pričam nikome, a ja sam, naravno, jedva dočekao samo da izadjem iz studija. Do danas nisam prestao da ga zavitlavam, žao mi samo što nisam imao fotoaparat da ga snimim kako puzi pred Miloševićem.

-Lapsus koji pamtite ?

Opet je vezano za Milomira Minića, funkcionera SPS-a. Jedna od predizbornih kampanja prilično je bila odmakla, bio sam vrlo umoran i u jednom trenutku u razgovoru sa njim obratio sam mu se sa „Gospodine Đinđiću…”. Odmah sam se ispravio, ali, čini mi se da nije pomoglo, tada je bolje bilo da sam mu šamar udario nego što sam ga tako „prekrstio”.

-Sadašnja medijska slika u Valjevu je prema Vašem mišljenju… ?

Skromna, siromašna, baš kakav nam je i grad.

-Ima li Valjevo prave TV pezentere i voditelje ?

Nisam baš siguran da mogu potvrdno da odgovorim na to pitanje.

-U čemu je tajna dobrog novinara, prezentera i voditelja ?

Neophodno je otkriti puno tajni da bi se postalo dobar novinar. Potrebni su obimno opšte znanje, poznavanje zanata novinarskog, poštenje, objektivnost, brzina, koncentracija… Kada je o prezenterima i voditeljima reč, prostu tajnu otkrio mi je legendarni Mića Orlović u jednom razgovoru za VTV. Budite baš onakvi kakvi ste u svakodnevnom životu, obraćajte se kameri kao da se obraćate živom čoveku, budite baš onakvi kakvi jeste, bez veštačenja i foliranja! Jednostavno, ali mnogo teško da se izvede.

-Šta mislite o tezi da dobar novinar na prvom mestu mora biti dobar čovek ?

Potpuno se slažem sa tom tezom, ali poznajem i nekoliko dobrih novinara koji nisu nikakvi ljudi.

-Da li ste nekada ispaštali zbog novinarskog poziva ?

Ispaštam i sad. Neki ljudi kojima se nije dopalo ono što sam objavio ni dan danas ne govore sa mnom, neće da mi se jave na ulici. Nije prijatno, ali mislim da je to više njihov nego moj problem. O ispaštanjima ekonomske vrste, maloj plati i neisplaćenim honorarima, ne vredi ni govoriti.

-Televizija po Vašoj meri je… ?

Kombinacija RTS i N1 zbog informativnog i Prve Televizije zbog zabavnog programa, pa da se svemu tome dodaju filmovi i sport…

-Da trenutno radite na televiziji, koju globalno poznatu ličnost biste voleli da ugostite u emisiji i koje najvažnije pitanje biste joj postavili ?

Nekog lidera Islamske države bih pitao da li u Kuranu piše „Ubij nevernika!”. Pa makar me to pitanje glave koštalo.

– Da se ne bavite novinarstvom, bili biste ?

Ne znam šta bih bio, ali znam šta bih voleo da budem – diplomata: Za to zanimanje sam se školovao i žarko ga želeo, ali nažalost nikada mi se nije ukazala prilika.

– Čime se bavite u slobodno vreme ?

Šta je to slobodno vreme? Ako se nekad malo ukaže, šetam, pijem kafu, vozim bicikl.

– Malo ko zna da ste… ?

Pčelar.

Naredni gost serijala “Web špica ex TV lica” biće Marijana Jevtić, šef Službe za protokol Grada Valjeva, nekadašnje TV lice RTS-ovog dopisništva iz Valjeva.

M.P.M.