Akademiku Miru Vuksanoviću nagrada “Ljubomir P. Nenadović” za “Brojčanik”

Dobitnik nagrade “Ljubomir P. Nenadović” za najbolju putopisnu knjigu na srpskom jeziku u sezoni 2020/2021. godina je akademik Miro Vuksanović za delo “Brojčanik – putopisni dnevnici”, u izdanju beogradske “Lagune”. To je na  konferenciji za medije saopštila Violeta Milošević, direktor valjevske Matične biblioteke koja kao ustanova tradicionalno od 2014. godine dodeljuje ovo priznanje u Brankovini, u okviru manifestacije “Ljubini dani”. Odluku o dobitniku nagrade doneo je žiri čiji su članovi  prof. dr Mihajlo Pantić i Vladimir Šekularac, urednik časopisa “Putopis”, a kojim je presedavao prof. dr Radivoje Mikić. Priznanje će biti uručeno u ponedeljak 27. septembra, u podne, u Brankovini.

Izvor: Laguna.ra

U obrazloženju žirija, prof. dr Mihajlo Pantić, između ostalog, naveo je da je Vuksanovićev “Brojčanik” ispisan rukom iskusnog pisca koji “ne čezne toliko za daljinom, koliko za prvinom, te se fragmenti u toj knjizi stalnim kadriranjem maločas uočenih prizora, ali i neprestanim poniranjem u prošlost, u detinjstvo, u ulučene epizode, u važne životne detalje i sitnice koje podupiru tu važnost”.

“Dok putuje poznatim, čak mikroskopski približenim predelima svog rodnog kraja, stare Hercegovine ili današnje Crne Gore, uz ona tri izveštaja o Nemačkoj, Beču i Zagrebu, Vuksanović zapravo putuje po srpskom jeziku, razigrava ga gde treba, i suspreže gde treba, pazeći da ne pretera sa prvim pripovednim licem, opet nužnim kriterijumom dnevnika, nego se neprestano obazire i na druge ljude, i pejzaže, i gradski ambijent, i mikrotoponime, ne propuštajući da ih imenuje, okarakteriše, opiše, ukaže na njihovo poreklo i istoriju, i time i tako sklopi knjigu koja se  lako i sa zadovoljstvom čita. Neko će se, poput pisca ovih redova, uz nju lakše spustiti u svoje “donje podrume”, kako je to govorila ovdašnja pesnikinja Brankovine, svima nam omiljena Desanka Maksimović, i setiće se onoga što mu u pameti nije bilo više od pedeset godina, izroniće mu rane slike za koje je mislio da više ni u zaboravu ne postoje. A neko će, pak, imati neke druge čitalačke podudarnosti ili razmimoilaženja, nije od presudne važnosti. Dok će svi skupa, bez razlike, zaključiti da je “Brojčanik” po svemu neobično, svakako vredno delo”, napisao je još Mihajlo Pantić o nagrađenoj knjizi “Brojčanik” Mira Vuksanovića.

Zgrada Matične biblioteke “Ljubomir Nenadović” u Valjevu

Nagradu “Ljubomir P. Nenadović” za najbolju putopisnu knjigu na srpskom jeziku ustanovila je 2014. godine valjevska Matična biblioteka koja nosi ime ovog valjevskog književnog i putopisnog velikana. Nagrada se sastoji od Svečane povelje i novčanog dela, a prvi put je dodeljena u decembra 2014. godine Milisavu Saviću za knjigu “Dolina srpskih kraljeva”. U 2015. dobitnica je bila Radmila Gikić Petrović za knjigu “Koreja Post Scriptum”. Dobitnik 2016. godine bio je akademik Ljubomir Simović za putopis “Do Oba i Huangpua”, nagradu je 2017. dobio Laslo Blašković za ostvarenje “Gle! Bedeker jednog lakomislenog Kanta”. Potom u 2018. Stevan Tontić za knjigu “Ta mjesta”, 2019. godine Aleksandar Laković za ostvarenje “Hilandar i Sveta gora između mita i stvarnosti”, a 2020. godine Nikola Popović za knjigu “Skice za plovidbu”.

“Težeći da izdejstvuje istinsku obnovu autentičnog srpskog putopisa, kojem pripada i putopisni opus Ljubomira Nenadovića, Valjevska biblioteka pokrenula je niz drugih sadržaja vezanih za ovaj žanr, smeštenih u okvir manifestacije i almanaha-časopisa “Ljubini dani”. Vrednost do sada nagrađenih ostvarenja i zvučna imena prethodnih laureata, u koje ubrajamo i ovogodišnjeg dobitnika, Mira Vuksanovića, svedoče da je ova Nagrada već imala evidentan učinak i da se u budućnosti zaista može očekivati istinska obnova srpskog putopisa, koja je u prošlosti imala svoje zvezdane trenutke”, rekla je Violeta Milošević, direktor valjevske Biblioteke.

Akademik Miro Vuksanović rođen je 1944. godine u Krnjoj Jeli u Crnoj Gori, objavio je knjige “Kletva Peka Perkova”, “Vučji tragovi, zapisi o vukovima”, “Gradišta”, “Moračnik”, “Semolj gora”, “Točilo”, “Semolj zemlja” (NIN-ova nagrada 2005. godine), “Povratak u Ravangrad”, “Otvsjudu”, “Semolj ljudi”, “Čitanje tavanice”, “Klesan kamen”. Pokretač je i urednik antologijske edicije “Deset vekova srpske književnosti”. Od 2009. bio dopisni član SANU, a od 2015. je i redovan član Srpske akaedmije nauka i umetnosti. Za redovnog člana SANU izabran je 2015. godine. Dobitnik je Ninove nagrade za roman „Semolj zemlja” 2005. godine.