Najnovije vesti

ŠTA znače nove mere Vlade: SVAKOM RADNIKU PO 18.000 DINARA

Nova pomoć države u vidu isplate 60 odsto minimalca, praktično bi značila sledeće – država bi svakom radniku zaposlenom kod preduzetnika, kao i u mikro, malom i srednjom preduzeću, dala po 18.000 dinara, koliko i iznosi 60 odsto minimalne mesečne zarade.

Država bi pritom zarade u privatnom sektoru delimično pokrivala u julu i u avgustu, najavio je sinoć predsednik Aleksandar Vučić, govoreći o novom, drugom paketu državne podrške.

“Hoćemo dodatno finansijski da pomognemo. Od frizera, obućara, do ljudi koji imaju svoje privatne kompanije za proizvodnju nameštaja. To je najšira i fantastična mera”, poručio je Vučić.

Država je prethodno privredu podržala sa tri mesečna minimalca. Prvi je na račune kompanija uplatila početkom maja, drugi 4. juna, a treći 7.jula. Velika preduzeća dobila su tri puta po 15.000 dinara za svakog radnika, a svi ostali po 30.000, odnosno po ceo minimalac.

Koronavirus

Izvor: RTS printscreen

Pravo na ovaj vid pomoći imala su preduzeća za sve prijavljene radnike, odnosno za zaposlene koji su imali ugovor o radu, ugovor na određeno ili na neodređeno vreme. Pritom su se na isti način tretirali zaposleni sa punim radnim vremenom, odnosno nepunim radnim vremenom, navodi “Blic”.

Stiže i novi moratorijum na kredite?

Predsednik Vučić sinoć je pomenuo i mogućnost novog stopiranja mesečnih rata za građane i privredu po svim kreditima i lizing ugovorima.

Oni koji su koristili ovu mogućnost, a koja je bila sastavni deo prvog paketa mera, znaju i sta to znači. Praktično, bila bi reč o zamrzavanju rata i nastavku otplate istih nakon isteka moratorijuma.

Kako je Vučić najavio, pregovori sa NBS su u toku, a ide se na to da se omogući moratorijum na, kako je rekao, bar još dva meseca. U prvom paketu podrške trajao je tri meseca.

Vučić je najavio i odlaganje plaćanja poreza i doprinosa jedan mesec.

“Pokušaćemo i još jedan mesec, ali ne mogu da obećam. To je važno za ugostitelje i turističke agencije”, ocenio je predsednik.

Predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež ocenio je jutros za RTS da će se merama koje je predsednik doneo sa svojim timom i Vladom Srbije sačuvati kičma privrede.

“Niko nije znao kako će se pandemednija kretati. Privreda je odmah osetila pogoršanje epidemiološke situacije. Državni vrh reagovao je trenutno produžavanjem mera kako bi sačuvao kičmu malih i srednjih preduzeća kao i cele privrede”, istakao je Čadež gostujući u Dnevniku RTS-a.

Čadež je dodao da će se time sačuvati proizvodna industrija ilustrujući to primerom iz SAD gde se usled pandemije koronavirusa, kako je rekao, urušio lanac dobavljača.

“U industriji vode kad problem imaju mali prozvođači koji prave čepove za falaše, vi ne možete da završite svoj proizvod”, naveo je Čadež.

Govoreći o sledećim koracima koje treba preduzeti, Čadež kaže da očekuje hitnu pomoć turizmu i putničkom saobraćaju pošto su u uslovima pandemije praktično izgubili tržište.

“Želimo da uvećamo udeo naših kompanija kao dobavljača izvoznika, tako što ćemo im pomoći da unaprede kontrolu kvaliteta kako bi bile spremne da učestvuju u tom lancu i budu konkurentne”, rekao je Čadež.

Razmišlja se o ponovonom uvođenju moratorijumama na kredite za fizička i pravna lica.

Čadež je ukazao da je anketa PKS-a pokazala da je 80 odsto preduzeća sredstva koje su dobila od države potrošila na likvidnost a isto toliko ih je rešilo taj problem za narednih šest meseci.

“Ako ste ugroženi, nemate likvidnost da servisirate kredite i moratorijum vam omogućava da dišete”, ukazuje Čadež.
Smatra da je najveći izazov pred kompanijama je ponovo osmišljavanje proizvodnje i poslovnih modela i tržišta na kojima će biti prisutnija nego pre, što je, kako je istakao, i globalni izazov.

 

Izvor: Mondo

Facebook komentari

About REDAKCIJA VALJEVSKA POSLA

Početkom 2016. godine sa radom je počeo novi gradski portal na adresi www.valjevskaposla.info, koji je za vrlo kratko vreme, zbog svoje nepristrasnosti i objektivnosti, zabeležio izuzetnu posećenost i zadobio naklonost građana Valjeva. Cilj portala nije samo objavljivanje vesti, već i interakcija sa sugrađanima kroz različite sadržaje.